Порекло презимена, село Љештар (Косовска Каменица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Љештар (по књизи Лештар), општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Р Порекло становништва села Љештар (по књизи Лештар), општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Р Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Љештар (Косовска Каменица)

Порекло презимена, село Љештар (Косовска Каменица)

Порекло становништва села Љештар (по књизи Лештар), општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на источном подножју брда Модре Главе, на Лештарском Потоку и на Бољевачкој Реци.

Воде.

Воду за пнће добија из извора и плитких бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Осојница, Падалнште, Бело Поље, Игрнште; за шуму: Падалнште, Модра Глава, Дретинан, Манастир.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у три махале: Лештар (испод Модре Главе), Поток (поред Лештарског Потока) н Маћедонце (на Бољевачкој Реци). Ова последња је названа по једном арбанашком мухаџнрском роду који је досељен од Маћедонаца у Јабланици. Удаљења између махала су око 1 км. Куће у махалама нису груписане.

Историјат и старине у селу.

У повељи деспота Стевана Лазаревића, издатој 1441 год. село се помиње под именом ЈЊшикз. У хатару села има две порушене цркве, једна на месту Манастир и једна на садашњем гробљу.

Порекло становништва.

У селу је само један стариначкн род, јер је главни и најстарији део села (махала Лештар) био чифлук, у коме се становништво често смењивало. Махала Маћедонцн je постала насељавањем мухаџнра 1878. г., а махала Поток око 1900. г. пресељавањем из махале Лештар.

Родови у махали Лештар:

-Живовићи (3 к., са. Арханђео). Прадеда досељен пре 140 година на Бусиња (Косово) да би избегао крвну освету Арбанаса. За тог прадеду Живу кажу да је био врло угледан, паметан и „силан“. Кажу да је држао три жене и да су му све три биле венчане.

-Миловићи (2 к., св. Никола); пресељени пре 60 година на Трнићевца пошто их је протерао господар са чифлука. И у Лештар досељени на чифлук.

-Брзаковићи (2 к., св. Никола). Као чифчије су живели по многим криворечким селима. У Лештар досељени на чифлук пре 70 година из Стрезовца.

У Махали Поток:

-Младеновци  (3 к., св. Никола). Старинци су, али су се пре око 70 година иселили у Бољешце, на чифлук. У Лештар су се вратили око 1900. год. пошто су купили земљу од господара Новобрђана.

У махали Маћедонци:

-Бугоновц (5 к.), од фиса Хота; досељени из Бугоновца (Јабланица).

-Тупала (4 к.), од фиса Сопа, из Тупале (Јабланица).

-Mаћедонци (2 к.), од фиса Гаша, из Маћедонаца (Јабланица).

-Сијарина (2 к.) од фиса Хота, из Сијарина (Јабланица).

-Маровц (2 к.), од фиса Бериша, из Маровца (Јабланица).

-Мркоја (2 к.), од фиса Краснића, из Мркоње (Јабланица).

-Bpaпца (2 к.), од фиса Краснића, из Врапца (Јабланица).

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top