Порекло презимена, Ћовдин (Петровац на Млави)

29. децембар 2018.

коментара: 1

Порекло становништва села Ћовдин, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи “Млава, Хомоље, Звижд” (Насеља – Порекло Становништва – едиција Корени). Приредио сарадник Порекла Златан Стевић

Положај села
Ћовдин се налази на оној брдској коси, што дели воду Шетоњској Реци и Бусуру притокама Млавиним са леве јој стране. Куће сеоске се налазе на плећима ове брдске косе и то баш онде, где се она одвојила од брда много веће висине, као што су Крилаш, Трбушак, Црвено Брдо, Дрењар и друга, што се изнад села издижу и са којих је врло леп поглед на околину.
Коса, на којој је село, сва је од терцијера, чији слојеви, скоро хоризонталног положаја леже дискордантно према слојевима поменутих брда, која су од кречњака и црвеног пешчара. С ових брда силазе потоци од којих су знатнији: Ћовдински Поток, који се, пре но то је из брда изишао, и Клисуром зове, а утиче у Шетоњску Реку; Јоксимове Ливаде, који такође извире из кречњачких брда, а утиче у Ћовдински Поток; и Црвенац, који извире на додиру кречњака и црвеног пешчара и чини границу ових наслага, па протиче кроз средину села и улива се у Бусур. У самоме селу има неколико врло јаких извора на додиру терцијера и кречњака, чија вода служи за пиће. Они су, по свој прилици, и били узрок постанку овога села. Ти су извори: Водица, Кучпарски Извор, Слана,, Коточка и још неколико других, без имена.
Ну,  у селу има и бунара-ђермова, чија вода служи такође са пиће, јер извори не могу да подмире потребу целога села. У атару сеоском – у клисури, находи се један извор, звани Студена Вода, који сељаци сматрају за лековит. Код овог се налази и једна пећиница из које у пролеће тече вода. За њу причају да се продужује до Пањевца у Ресави. Ово говоре по причи, која вели како је нека свиња ушла у ову пећиницу, па изашла у Пањевцу. Због свога положаја у Ћовдину је мало хладније него у околини.
Тип села
Ћовдин је село збијено. Куће су његове близу једна до друге. Између најдаљих кућа нема ни 50 корачаји одстојања. У распореду кућа нема никакве правилности. Свака породица груписана је за себе, а поједине су одвојене само сокаком или потоком. Из овога разлога у селу нема ни приближно правилних улица. Главна улица је пут, што из Шетоња води у Везичево. Тај пут – улица јако кривуда и пролази кроз средину села. Ову улицу пресеца Црвени Поток поред кога иде пут, који с оним првим дели село на мале. Има појединих мала јесу иста као и имена породица, које у њима живе.
У селу су ове породице
– Кучпарци (64 куће) у Кучпарској Мали и средини села, досељеници из Старе Србије – славе Св. Луку.
– Јаникићи-Нестораћи (75) лево од потока Црвенца у Црвењачкој Мали, такође из Старе Србије – славе Св. Николу.
– Миленковићи (40) близу Црвењачке Мале, из Старе Србије – славе Св. Антонија.
– Косовци (35) у Косовској Мали, досељеници од Сјенице – Косова – славе Петковицу.
– Бињовци поред главнога друма, од Сјенице – Косова – славе Цвети.
– Катанићи (10) лево од пута око извора Водице, од Сјенице – Косова – славе Св. Аранђела.
– Лаловићи (10) око извора Водице, из Неготинске Крајине – славе Св. Агатона.
– Нешићи (10) у Нешићској Мали, из Бугарске – славе Св. Јована.
– Брзановићи (3) лево од Црвенца, из Жагубице у Хомољу – славе Митров-дан.
– Луковци (3) у Црвењачкој Мали, дошли из Црне Реке – славе Св. Николу.
– Торлаци (6) у Кучпарској Мали десно, из Јабланице – славе Св. Луку.
– Мићунци (6) под Ћулом, досељеници од Сјенице – славе Св. Илију.
– Параћинци-Радосављевићи (2) из Мораве – славе Св. Стевана.
У селу има три куће Цигана, који су се скоро доселили. Једни су ковачи, а други свирачи. Живе у средини села.
Из овога се види да је село више расло прираштајем, него досељавањем. То тврди мали број породица које су се временом размножиле, али су ипак задржале место и исту славу. Кућа у селу има 272, са 381 пореском главом. Задруга већих је било до скора, али их сад нема. Највећа задруга броји 20 чланова.
Узроци, због којих је овакав распоред кућа и породица, јесу: земљиште, јер је неравно; извори, око којих су се поједине породице настањивале; и груписаност имања поједених породица.
Прича и тумачења о имену села
О имену села постоји ова прича: “Куга је често долазила у ову околину. Једном приликом она помори сво живо у Шетоњу, па се упути и овамо. Али два браза близнака, да би спасли село од куге, нађу два вола, белца без белеге, па направе разор око целога села. Дошавши до тога разора, куга није могла прећи него је морала обилазити,  и чим би нашла кога изван разора, она би га уморила”. Због тога што је куга ово село обилазила прозову га именом Ћовдин, што значи село вере.
Оснивање села, ранија насеља и њихови трагови
Интересантно је да о овоме селу нема помена у извештају Максима Радковића из 1733. године, а помиње се село Шетоње, које је свега 1/2 сата хода удаљено. Ако је извештај тачан значило би да ово село није у то време постојало.
Међутим, ево шта причају о томе сељаци. Онда, када је Шетоње било у Прњавору, Ћовдин је био на месту Влашићи, лево од влашког пута између потока Јоксимових Ливада и Ћовдинског Потока. Тада је било свега 4-5 кућа у селу, из рода Кучпараца. Ови су живели усамљени, можда на сто и више година. Кад им је ово додијало, позову своје сроднике из Старе Србије, али ови им не хтедоше доћи, него дођу им Јаникићи. Наскоро затим дођоше из Хомоља и Брзановићи, које зато и прозваше тако, што су похитали да уграбе место. Није дуго трајало, па дођу из Старе Србије и Миленковићи. Али сад их овде Турци стану гонити и они беже иза брда Трбушка у збег. Враћајући се из збега, они напуштају своје старо место, па прелазе преко Ћовдинскога Потока и настањују се на данашњем месту, које је било све пошумљено, а осим тога и на висини, те Турци нису смели нападати, а и кад би нападали овима би било лако да беже у планину. Дошавши овде Кучпарци заузму место на десној страни потока Црвенца око једног извора, а Миленковићи и Јаникићи на леву страну потока.
У општем покрету око 1780. године досељују се и остале породице и то овим редом: Косовци, Мићунци и Лаловићи, од којих први заузимају место око извора Водице пред Кучпарцима, а Лаловићи испод ових код извора Коточке.
За њима долазе са Косова: Бињовци и Катанићи, па се први насељују низ поток испод Кучпараца, а други између Косоваца и Лаловића. За овима су дошли Нешићи из Бугарске и настанише се близу Бињеваца, па Торлаци из Црне Реке, а за њима и Луковци и настанише се око извора Слане, и најзад дођоше  и Параћинци.
То је било по казивању, од прилике на 100 година раније. Тада није било више од 30 кућа у Ћовдину. Од тога доба досељивања, а ни помештања није било. Село је расло размножавањем. Породице су се умножиле и поделиле, али се нису растурале, већ су одржале своје име и своју славу, а у неколико и место. Ну, поред тога, што је свака породица одржала своју славу и своје место, изједначиле су се у говору и обичајима и сада међу њима нема никаквих разлика, а не разликују се ни од осталих околних села. Они имају заједничку славу, заветину после  Тројице на Бели Четвртак.
Старине, селишта, гробља и др.
Осим селишта на месту, где је село било први пут, има једно селиште на месту Орепку, где  се налазе цигле из римског доба и разни црепови, који сведоче да је ту некада било римско насеље. На месту Трскину Брду има остатака старога незнанога гробља на коме се налазе каменови без натписа.
Остаци старога пута – калдрме – налазе се у Орепку и Црвењачком Пољу. По њима се види да је овај пут имао правац с.-с.-и-ј.-ј.-з, а водио је из Великога Лаола кроз Врбовац, Орешковицу, Црвењачко Поље, па на Кореницу Везичевску.
Занимање становништва
Земљорадња и сточарство јесу главно занимање становника овога села. Од сточарства имају много више користи. Овде је развијен обичај бачијања, само с том разликом што мало домаћина удружују стоку, те удружена стада нису велика. Стока се скупља обично око Тројице, а растора око Св. Илије. Ну, осим овога сељаци се баве и кречарством, које им је видан производ.
ИЗВОР: Према књизи “Млава, Хомоље, Звижд” (Насеља – Порекло Становништва – едиција Корени). Приредио сарадник Порекла Златан Стевић

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Interesuje me ako imate neke podatke o mom prezimenu.
    Selo Podrašnica pored Mrkonjić Grada u Republici Srpskoj.Slavimo Svetog Stefana.
    Koliko znamo, izvorno prezime ima još u dva sela pored Mrkonjića( Bočac i Kopljevići.