Poreklo prezimena, Ćovdin (Petrovac na Mlavi)

Ćovdin se nalazi na onoj brdskoj kosi, što deli vodu Šetonjskoj Reci i Busuru pritokama Mlavinim sa leve joj strane. Kuće seoske se nalaze na plećima ove brdske kose i to baš onde, gde se ona odvojila od brda mnogo veće visine, kao što su Krilaš, Trbušak, Crveno Brdo, Drenjar i druga, što se iznad sela izdižu i sa kojih je vrlo lep pogled na okolinu.

Kosa, na kojoj je selo, sva je od tercijera, čiji slojevi, skoro horizontalnog položaja leže diskordantno prema slojevima pomenutih brda, koja su od krečnjaka i crvenog peščara. S ovih brda silaze potoci od kojih su znatniji: Ćovdinski Potok, koji se, pre no to je iz brda izišao, i Klisurom zove, a utiče u Šetonjsku Reku; Joksimove Livade, koji takođe izvire iz krečnjačkih brda, a utiče u Ćovdinski Potok; i Crvenac, koji izvire na dodiru krečnjaka i crvenog peščara i čini granicu ovih naslaga, pa protiče kroz sredinu sela i uliva se u Busur. U samome selu ima nekoliko vrlo jakih izvora na dodiru tercijera i krečnjaka, čija voda služi za piće. Oni su, po svoj prilici, i bili uzrok postanku ovoga sela. Ti su izvori: Vodica, Kučparski Izvor, Slana,, Kotočka i još nekoliko drugih, bez imena.

Nu,  u selu ima i bunara-đermova, čija voda služi takođe sa piće, jer izvori ne mogu da podmire potrebu celoga sela. U ataru seoskom – u klisuri, nahodi se jedan izvor, zvani Studena Voda, koji seljaci smatraju za lekovit. Kod ovog se nalazi i jedna pećinica iz koje u proleće teče voda. Za nju pričaju da se produžuje do Panjevca u Resavi. Ovo govore po priči, koja veli kako je neka svinja ušla u ovu pećinicu, pa izašla u Panjevcu. Zbog svoga položaja u Ćovdinu je malo hladnije nego u okolini.

Ćovdin je selo zbijeno. Kuće su njegove blizu jedna do druge. Između najdaljih kuća nema ni 50 koračaji odstojanja. U rasporedu kuća nema nikakve pravilnosti. Svaka porodica grupisana je za sebe, a pojedine su odvojene samo sokakom ili potokom. Iz ovoga razloga u selu nema ni približno pravilnih ulica. Glavna ulica je put, što iz Šetonja vodi u Vezičevo. Taj put – ulica jako krivuda i prolazi kroz sredinu sela. Ovu ulicu preseca Crveni Potok pored koga ide put, koji s onim prvim deli selo na male. Ima pojedinih mala jesu ista kao i imena porodica, koje u njima žive.

– Kučparci (64 kuće) u Kučparskoj Mali i sredini sela, doseljenici iz Stare Srbije – slave Sv. Luku.

– Janikići-Nestoraći (75) levo od potoka Crvenca u Crvenjačkoj Mali, takođe iz Stare Srbije – slave Sv. Nikolu.

– Milenkovići (40) blizu Crvenjačke Male, iz Stare Srbije – slave Sv. Antonija.

– Kosovci (35) u Kosovskoj Mali, doseljenici od Sjenice – Kosova – slave Petkovicu.

– Binjovci pored glavnoga druma, od Sjenice – Kosova – slave Cveti.

– Katanići (10) levo od puta oko izvora Vodice, od Sjenice – Kosova – slave Sv. Aranđela.

– Lalovići (10) oko izvora Vodice, iz Negotinske Krajine – slave Sv. Agatona.

– Nešići (10) u Nešićskoj Mali, iz Bugarske – slave Sv. Jovana.

– Brzanovići (3) levo od Crvenca, iz Žagubice u Homolju – slave Mitrov-dan.

– Lukovci (3) u Crvenjačkoj Mali, došli iz Crne Reke – slave Sv. Nikolu.

– Torlaci (6) u Kučparskoj Mali desno, iz Jablanice – slave Sv. Luku.

– Mićunci (6) pod Ćulom, doseljenici od Sjenice – slave Sv. Iliju.

– Paraćinci-Radosavljevići (2) iz Morave – slave Sv. Stevana.

U selu ima tri kuće Cigana, koji su se skoro doselili. Jedni su kovači, a drugi svirači. Žive u sredini sela.

Iz ovoga se vidi da je selo više raslo priraštajem, nego doseljavanjem. To tvrdi mali broj porodica koje su se vremenom razmnožile, ali su ipak zadržale mesto i istu slavu. Kuća u selu ima 272, sa 381 poreskom glavom. Zadruga većih je bilo do skora, ali ih sad nema. Najveća zadruga broji 20 članova.

Uzroci, zbog kojih je ovakav raspored kuća i porodica, jesu: zemljište, jer je neravno; izvori, oko kojih su se pojedine porodice nastanjivale; i grupisanost imanja pojedenih porodica.

O imenu sela postoji ova priča: “Kuga je često dolazila u ovu okolinu. Jednom prilikom ona pomori svo živo u Šetonju, pa se uputi i ovamo. Ali dva braza bliznaka, da bi spasli selo od kuge, nađu dva vola, belca bez belege, pa naprave razor oko celoga sela. Došavši do toga razora, kuga nije mogla preći nego je morala obilaziti,  i čim bi našla koga izvan razora, ona bi ga umorila”. Zbog toga što je kuga ovo selo obilazila prozovu ga imenom Ćovdin, što znači selo vere.

Interesantno je da o ovome selu nema pomena u izveštaju Maksima Radkovića iz 1733. godine, a pominje se selo Šetonje, koje je svega 1/2 sata hoda udaljeno. Ako je izveštaj tačan značilo bi da ovo selo nije u to vreme postojalo.

Međutim, evo šta pričaju o tome seljaci. Onda, kada je Šetonje bilo u Prnjavoru, Ćovdin je bio na mestu Vlašići, levo od vlaškog puta između potoka Joksimovih Livada i Ćovdinskog Potoka. Tada je bilo svega 4-5 kuća u selu, iz roda Kučparaca. Ovi su živeli usamljeni, možda na sto i više godina. Kad im je ovo dodijalo, pozovu svoje srodnike iz Stare Srbije, ali ovi im ne htedoše doći, nego dođu im Janikići. Naskoro zatim dođoše iz Homolja i Brzanovići, koje zato i prozvaše tako, što su pohitali da ugrabe mesto. Nije dugo trajalo, pa dođu iz Stare Srbije i Milenkovići. Ali sad ih ovde Turci stanu goniti i oni beže iza brda Trbuška u zbeg. Vraćajući se iz zbega, oni napuštaju svoje staro mesto, pa prelaze preko Ćovdinskoga Potoka i nastanjuju se na današnjem mestu, koje je bilo sve pošumljeno, a osim toga i na visini, te Turci nisu smeli napadati, a i kad bi napadali ovima bi bilo lako da beže u planinu. Došavši ovde Kučparci zauzmu mesto na desnoj strani potoka Crvenca oko jednog izvora, a Milenkovići i Janikići na levu stranu potoka.

U opštem pokretu oko 1780. godine doseljuju se i ostale porodice i to ovim redom: Kosovci, Mićunci i Lalovići, od kojih prvi zauzimaju mesto oko izvora Vodice pred Kučparcima, a Lalovići ispod ovih kod izvora Kotočke.

Za njima dolaze sa Kosova: Binjovci i Katanići, pa se prvi naseljuju niz potok ispod Kučparaca, a drugi između Kosovaca i Lalovića. Za ovima su došli Nešići iz Bugarske i nastaniše se blizu Binjevaca, pa Torlaci iz Crne Reke, a za njima i Lukovci i nastaniše se oko izvora Slane, i najzad dođoše  i Paraćinci.

To je bilo po kazivanju, od prilike na 100 godina ranije. Tada nije bilo više od 30 kuća u Ćovdinu. Od toga doba doseljivanja, a ni pomeštanja nije bilo. Selo je raslo razmnožavanjem. Porodice su se umnožile i podelile, ali se nisu rasturale, već su održale svoje ime i svoju slavu, a u nekoliko i mesto. Nu, pored toga, što je svaka porodica održala svoju slavu i svoje mesto, izjednačile su se u govoru i običajima i sada među njima nema nikakvih razlika, a ne razlikuju se ni od ostalih okolnih sela. Oni imaju zajedničku slavu, zavetinu posle  Trojice na Beli Četvrtak.

Osim selišta na mestu, gde je selo bilo prvi put, ima jedno selište na mestu Orepku, gde  se nalaze cigle iz rimskog doba i razni crepovi, koji svedoče da je tu nekada bilo rimsko naselje. Na mestu Trskinu Brdu ima ostataka staroga neznanoga groblja na kome se nalaze kamenovi bez natpisa.

Ostaci staroga puta – kaldrme – nalaze se u Orepku i Crvenjačkom Polju. Po njima se vidi da je ovaj put imao pravac s.-s.-i-j.-j.-z, a vodio je iz Velikoga Laola kroz Vrbovac, Oreškovicu, Crvenjačko Polje, pa na Korenicu Vezičevsku.

Zemljoradnja i stočarstvo jesu glavno zanimanje stanovnika ovoga sela. Od stočarstva imaju mnogo više koristi. Ovde je razvijen običaj bačijanja, samo s tom razlikom što malo domaćina udružuju stoku, te udružena stada nisu velika. Stoka se skuplja obično oko Trojice, a rastora oko Sv. Ilije. Nu, osim ovoga seljaci se bave i krečarstvom, koje im je vidan proizvod.

IZVOR: Prema knjizi “Mlava, Homolje, Zvižd” (Naselja – Poreklo Stanovništva – edicija Koreni). Priredio saradnik Porekla Zlatan Stević