Порекло презимена, село Огоште (Косовска Каменица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Огоште, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Беогр Порекло становништва села Огоште, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Беогр Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Огоште (Косовска Каменица)

Порекло презимена, село Огоште (Косовска Каменица)

Порекло становништва села Огоште, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла  Милодан.

Положај села.

Село је на Огошкој Реци при њеном изласку у равницу.

Воде.

Воду за пиће добија из бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Зидол (искварено Зли дол), Реденица, Вујиновц, Бобовннк; за шуме: Лоча, Игдил.

Тип села.

Главни део села је збијеног типа. Дели се на пет махала са називима по арбанашким родовима, који у њима живе. Мухаџирска махала је на месту Бујиновц, а удаљена је за један час хода од главног дела села. Куће у њој нису груписане.

Село има џамију и основну школу. Уз то је село 1930. године имало: 6 бакалница, једну пекарску, једну кројачку и једну тенећеџијску радњу и заступништво Сингерових шиваћих и плетаћих машина. Све су ове установе и радње биле у средини села, те су давале утисак варошице у зачетку.

Историјат.

Село је старо. Године1395. се помиње црква Матере Божије оу Холгошти.Зна се да су у овом селу пре досељавања Apбанаса живели Срби. Њихово је насеље било на месту Бобовиик.

Старине о селу.

Црква и гробље чији се трагови и сада познају били су им поред Десивојске Реке.

Порекло становништва.

По досељењу Арбанаса Срби су се почели расељавати. Старииу у Бобовнику знају и Пантићи из Гоголовца, Дунђерци из Ајновца, Перишићи из Топонице и др. И до пре 110 година у селу је било Срба. Тад су се из Бобовника иселили Прнгигићи из Босна. И Арбанаси знају да су им преци при настањивању на овом месту пре 200 година затекли село. Арбанашко становништво је расло прираштајем и досељавањем. У село су се Од пре 60 година почели досељавати и муслимански Цигани-Роми  из Прешевске Пчиње и Моравице.

Родови:

-Јашаровит (17 к.);

-Селмареџовић (22 к.) и:

-Аговић (40 к.), сви од фиса Тсача. Досељени су као „три брата“ из Северне Албаније. Прво су се настанили у Ранилугу (Изморник), потом прешли у Дупницу (врањску), а пре 200 година прешли у Огоште.

-Муртовић (15 к.) и:

-Азировић (18 к.), од фиса Кастрата. Досељени су из Малесије за један појас доцније. Прво су се настанили у Лајчићу, Одакле су ускоро прешли у Огоште.

Арбанашки мухаџирски родови, досељени 1878 године:

-Буновц (12 к.), од фиса Краснића, досељен из Богуновца (Јабланица).

-Китка (14 к.), од фиса Краснића, досељени из Китке на старој српско-турској граници.

-Сијарина (2 к.), од фиса Хота, из Сијарине (Јабланица).

-Маровц (1 к.), од фиса Бериша, из Маровца (Јабланица).

У селу има 56 кућа муслиманских Цигана. Неки имају своје куће, а већина станује под кирију у арбанашким кућама. Живе као слуге и наполичари. досељени су после 1878. године из Масурине.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла  Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top