Порекло презимена, насеље Ранилуг (Косовска Каменица)

21. октобар 2020.

коментара: 4

Порекло становништва села Ранилуг, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на ивици изморничке равнице, у подножју огранака Карадага.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Језеро, Орљак, Врапчић и Селиште;за шуму: Бачевина и Скобаљева Ливада.

Тип села.

Село је збијеног типа. Нема нарочите поделе на махале, већ се делови села зову по најјачим родовима који у њима живе, као Говедаровића, Гулића, Поточанска, Танасковића и Боцића-Махала.

Постанак насеља и старине.

У општем делу код постанка насеља је изнето, да се ово село помиње још око 1258. год. На месту „Селиште“ код садашње сеоске цркве при копању се налазе цигле. У ранилушкој планини на местима „Бачевина“, „Скобаљев“ ливадак и „Горња Крушевица“ има трагова насеља. Ty је био стари Ранилуг. Пре 150 година због досељавања Арбанаса по планинама неки се становници расељавају, а Колановићи, Стојчовићи и Кривошијићи премештају село на данашње место.

За њима долазе и други родови из старог села у планини, а враћају се и неки који су се били раселили из ранијег села.

Порекло становништва.

Родови:

-Лукарци (4 к., св. Мина), старинци. Пре 160 година избегли од Арбанаса у Овче Поље, па пошто нису ту могли да опстану, иду у Врање и одатле се из истог узрока, враћају на старину, где су затекли село премештено у равницу.

-Пајкићи (5 к., св. Мина), исто као и код Лукараца. Ови су у новом селу били у горњем крају, па како су били на крви с Арбанасима, пређу у доњи део села, да би се тиме боље заклонили.

-Говедарoвићи (22 к., св. Мина). Старина и кретање као код Лукараца.

-Апићи (4 к., св. Мина), доселили се после Говедаровића.

-Боцићи (13 к., св. Мина). Старина и кретања као код предњих родова.

-Висићи (З к., св. Мина). Старина и кретање као код првих родова. Од ових су две куће исељене у Србију пре 40 година.

-Кривошијићи (1 к., св. Никола), старинци из планине.

-Гулићи (10 к., св. Арханђео). Старином из Црне Горе; од крвне освете избегну око 1680 год. у Миридите, ту привидно приме католичанство, а после 100 година се због крви иселе у Грајовце (између Подграђа и Билинца). У Ранилуг су досељени пре 120 година. Ово је увек био поповски род као и сада.

-Танасковићи (23 к., св. Никола), сродници Ковачових у Куретишту, па им је и старина иста (прилепски крај). Живели у ранилушкој планини, па се преместили после повратка Лукараца.

-Поточани (13 к., св. Арханђео); пресељени пре 100 година из Мећаве (између Подграђа и Буковика), јер су им Арбанаси заклали једног укућанина.

-Милачићи (4 к., св. Лазар), досељени из Црне Горе пре 100 година.

-Натини (1 к., св. Никола), досељени из Горњег Ливоча пре 100 година.

-Белићи (4 к., св. Андреја), досељени пре 120 година из Шилова.

-Осмајовићи (4 к., св. Димитрије), досељени из Топонице (Крива Река) пре 80 година као чифчије. Пошто је изумро род Колановнћа, узели су на чување једну девојчицу из тога рода, па је доцније венчали са једним својим укућанином и наследили имање.

-Крлевићи (3 к., св. Никола), пресељени из Добрчана пре 30 година. Даља старина као код Крлевића у Малом Ропотову.

-Златићи (2 к., св. Ђорђе), предак пресељен из Доњег Кормињана као пасторак код Боцића.

-Миличићи (1 к., св. Никола), пресељени из Горњег Кормињана пре 35 година као чифчије. Даља старина као и код Миличића у Горњем Кормињану.

-Мулић (1 к.), непознатог порекла, и:

-Ташић (1 к.), чији је деда био посинак код Мулића, старином из Томанца. И једни и други славе св. Николу.

-Жилини (2 к., св. Никола), досељени пре 70 година из Горње Мораве као чифчије.

ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Милош

    Говедаровићи су најбројнији род у Ранилугу. На локалном изговору међу мештанима познати су као Говед’ровићи. Породице које се рачунају у Говедровиће су: Алексићи, Васићи, Станковићи, Нотићи, Ђокићи, Стошићи, Цекићи-Трајковићи…

    • Ad

      Поздрав Милоше,

      Да ли имаш више информација о пореклу презимена Гулић, односно њихових потомака породице Димић чији сам члан?

      Свако добро.

      • Јована Димитријевић

        Поздрав, Александре, да ли би могао нешто више да ми кажеш о Гулићима, слутим да водим порекло одатле. Мој чукундеда је био из Ранилуга, а службовао је као свештеник у Јашуњском манастиру надомак Лесковца. Према овоме овде, Гулићи су дали највише свештеника, па мислим да и деда потиче одатле. Презивам се Димитријевић и живим у Лесковцу.
        Поздрав

  2. Dalibor

    Zna li se starina Lukaraca? Odakle su doseljeni u Kosovsko Pomoravlje? Hvala.