Порекло презимена, село Робовац (Косовска Каменица)

19. јануар 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Робовац, општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села. 

Село је на Робовачкој Реци.

Воде.

Воду за пиће добија из кладенаца и два бунара у селу.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Ђулбашча, Селиште, Стајина Њива, Ливада; за шу’му: Трлине, Ђурнчка, Големи Камен.

Тип села.

Село се дели на „Село“ и Муаџере. „Село“ је збијеног типа. На махале се не дели. Мухаџирске куће су „на истој реци испод села. Од најближих мухаџирских кућа до села има око 15 мин. хода.

Старине и постанак села.

Више села на месту Селиште налазе се темељи неких старих зидина, од којих су неке са подрумима. Ово се место зове Винице, јер су, по предању, ту били виноградарски подруми. O овом се старом насељу ништа друго не зна. Али и село на садашњем месту је старо. Оно је код Големог Камена имало своју цркву која је сада у рушевинама.  До цркве им је било и гробље, које су напустили, јер су га Арбанаси села Бусовата почели скрнавити. Садашње гробље им је близу села. У селу се одржао један старински род. Иначе село је расло више досељавањем. Године 1878. су се у њему настанили и Арбанаси мухаџири.

Порекло становништва.

Родови:

-Јонини (или Јовини, нечитко) (2 к., св. Арханђео), су старинци.

-Тутићи (3 к., св. Никола). Старина им је као код Тутића у Фирићеју. Из Даждинца су пре 120 година прешли у Клобукар, доцније су живели у Братиловцу, потом у Одановцу, а у Робовац пресељени пре 80 година као чифчије.

-Петрићовци (2 к., Ђурђнц). Старином су из Бујановца, одакле су од крвне освете избегли у Стрелицу. И ту су пали на крв Арбанаса из Гминца, јер су убили неког који је покушао да им отме девојку, па су пребеглн у Прилепницу (Горња Морава) за чифчије у Џинића, који их је узео у заштиту. У Робовац су прешли пре 140 година.

-Цвејини (1 к., св. Никола); досељени из Прилепннце (Горња Морава) пре 110 година.

-Дошљаци (2 к., св. Никола). Старином су из Коретнна, одакле су досељени после Цвејиннх.

-Штрци (1 к., св. Никола). Старином су из врањског краја као и Штрци у Божонцу. Живели су у Чукарици (Мигановце), одакле су се преселили као „доведени“ (пасторци) око 1900. године.

-Жујанци (1 к., св. Арханђео), „доведени“ из Фнрићеја пре 60 година. Даља старина им је у Жујн као код њихова рода Жујанаца у Каменици.

-Јовановићи (1 к., св. Арханђео), непознатог порекла, јер су од ванбрачног детета.

-Реткоцер (1 к.), арбанашки мухаџирски род од фиса Бернша; досељен из Реткоцера (Јабланица).

-Гајтанци (2 к.), од фиса Тсача, мухаџирн из Гајтана (Јабланица).

-Копранци (1 к.), од фиса Бериша, мухаџири из Копрана (Јабланица).

-Власца (1 к.), од фиса Бериша, мухаџири из Власа (лесковачког).

-Лозан (1 к.), од фиса Климената, мухаџири из Лозана (Јабланица).

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.