Poreklo stanovništva sela Robovac, opština Kosovska Kamenica – Kosovskopomoravski okrug. Prema knjizi dr Atanasija Uroševića „Novobrdska Kriva Reka“, izdanje Beograd 1950. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Selo je na Robovačkoj Reci.
Vode.
Vodu za piće dobija iz kladenaca i dva bunara u selu.
Zemlje i šume.
Topografski su nazivi za njive: Đulbašča, Selište, Stajina Njiva, Livada; za šu’mu: Trline, Đurnčka, Golemi Kamen.
Tip sela.
Selo se deli na „Selo“ i Muadžere. „Selo“ je zbijenog tipa. Na mahale se ne deli. Muhadžirske kuće su „na istoj reci ispod sela. Od najbližih muhadžirskih kuća do sela ima oko 15 min. hoda.
Starine i postanak sela.
Više sela na mestu Selište nalaze se temelji nekih starih zidina, od kojih su neke sa podrumima. Ovo se mesto zove Vinice, jer su, po predanju, tu bili vinogradarski podrumi. O ovom se starom naselju ništa drugo ne zna. Ali i selo na sadašnjem mestu je staro. Ono je kod Golemog Kamena imalo svoju crkvu koja je sada u ruševinama. Do crkve im je bilo i groblje, koje su napustili, jer su ga Arbanasi sela Busovata počeli skrnaviti. Sadašnje groblje im je blizu sela. U selu se održao jedan starinski rod. Inače selo je raslo više doseljavanjem. Godine 1878. su se u njemu nastanili i Arbanasi muhadžiri.
Poreklo stanovništva.
Rodovi:
-Jonini (ili Jovini, nečitko) (2 k., sv. Arhanđeo), su starinci.
-Tutići (3 k., sv. Nikola). Starina im je kao kod Tutića u Firićeju. Iz Daždinca su pre 120 godina prešli u Klobukar, docnije su živeli u Bratilovcu, potom u Odanovcu, a u Robovac preseljeni pre 80 godina kao čifčije.
-Petrićovci (2 k., Đurđnc). Starinom su iz Bujanovca, odakle su od krvne osvete izbegli u Strelicu. I tu su pali na krv Arbanasa iz Gminca, jer su ubili nekog koji je pokušao da im otme devojku, pa su prebegln u Prilepnicu (Gornja Morava) za čifčije u Džinića, koji ih je uzeo u zaštitu. U Robovac su prešli pre 140 godina.
-Cvejini (1 k., sv. Nikola); doseljeni iz Prilepnnce (Gornja Morava) pre 110 godina.
-Došljaci (2 k., sv. Nikola). Starinom su iz Koretnna, odakle su doseljeni posle Cvejinnh.
-Štrci (1 k., sv. Nikola). Starinom su iz vranjskog kraja kao i Štrci u Božoncu. Živeli su u Čukarici (Miganovce), odakle su se preselili kao „dovedeni“ (pastorci) oko 1900. godine.
-Žujanci (1 k., sv. Arhanđeo), „dovedeni“ iz Fnrićeja pre 60 godina. Dalja starina im je u Žujn kao kod njihova roda Žujanaca u Kamenici.
-Jovanovići (1 k., sv. Arhanđeo), nepoznatog porekla, jer su od vanbračnog deteta.
-Retkocer (1 k.), arbanaški muhadžirski rod od fisa Bernša; doseljen iz Retkocera (Jablanica).
-Gajtanci (2 k.), od fisa Tsača, muhadžirn iz Gajtana (Jablanica).
-Kopranci (1 k.), od fisa Beriša, muhadžiri iz Koprana (Jablanica).
-Vlasca (1 k.), od fisa Beriša, muhadžiri iz Vlasa (leskovačkog).
-Lozan (1 k.), od fisa Klimenata, muhadžiri iz Lozana (Jablanica).
IZVOR: Prema knjizi dr Atanasija Uroševića „Novobrdska Kriva Reka“, izdanje Beograd 1950. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)