Порекло презимена, село Мигановце (Косовска Каменица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Мигановце, општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Б Порекло становништва села Мигановце, општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Б Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Мигановце (Косовска Каменица)

Порекло презимена, село Мигановце (Косовска Каменица)

Порекло становништва села Мигановце, општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на долинским странама Мигановачког Потока.

Воде.

Воду за пиће добија из кладенаца и бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Поточина. Падина, Старо Стојаице, Орашје; за шуму: Чука, Ширина, Змијаринк.

Тип села.

Главни део села, махала Мигановце, је збијеног типа. Село има још три махале: Змијариик и Чукарицу, са по две куће, и Орашје, са три куће. Удаљења између махала су око четврт сата хода.

Старине у селу.

На месту Старо Стојанце је, кажу, некада било велико насеље. По предању оно је имало велике винограде, који су простирали од места Орашје до села Беривојца. Наводи се да је ове винограде чувало тада 70 пољака. Кажу да се понегде још очувале старе гиџе.

Порекло становништва.

У селу се одржао само један род стариначки или од врло раних досељеника.

Родови:

-Микинци (1 к., св. Јован), су  старинци или врло рани досељеници, јер су у селу затечени од осталих досељеника.

-Јовкићи (2 к., св. Јован); досељеници из „Грчке“ пре 120 година.

-Лазини (5 к., Ђурђиц); пресељени из Гоголовца после Јовкића.

-Дошљаци (2 к., Петровдан); су пресељени на Понеша пре 120 година да избегну крвну освету Арбанаса.

-Петрићевци (4 к., Ђурђиц); пресељени од истоименог рода села Робовца. даља старина као код Петрићеваца у Робовцу.

-Ивановци (1 к., св. Петка), „доведени“ (пасторцн) код Микииаца пре 120 год. од рода Корчиних у Зебинцу.

-Ђорговци (1 к., св. Арханђео), „доведени“ из Станнловца (Фирнћеје) пре 100 година.

-Штрци (1 к., св. Никола); досељени пре 140 година из врањског краја.

-Протођерци (3 к., св. Јован); су пресељени пре 100 година из Бушинца, од рода Филинаца.

-Кузманци (1 к., св. Никола); пресељени 1910 г. из Царовца. Тамо више немају рода.

-Савинци (1 к., св. Јован); пресељени од рода Чукарапа у Бушиниу пре 100 година. Даља старина као код Чукараиа у Бушинцу.

Арбанашки мухаџирски род је:

-Дрводељ (1 к.), од фиса Бериша; досељен 1878 год. из Дрводеља (Јабланица).

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top