Порекло презимена, село Велико Ропотово (Косовска Каменица)

9. октобра 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Велико Ропотово (по књизи Големо Ропотово), општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Црква Св. Архангела Михаила у Великом Ропотову

Положај села.

Село је на источном подножју Ропотског Рида, на Ропотском Потоку.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Гарван, Деленица, Камен, Владаје, Корда, Врањски Пут, Зли До, Ћуруница, Средња Река, Босна и Крстовац; за шуму: Мездраје, Јечмиште, Рамна Шума, Црковиште, Честак и Превене.

Тип села.

Село је збијеног типа. Дели се у две главне махале, које се у односу једна према другој зову „преко поток“. Али се и ови делови деле на мање махале по већим родовима у њима.

Постанак села.

У општем делу код постанка насеља је изнето, да се Ропотово помиње 1530. године. Данас у непосредној близини постоје два села под именом Ропотово: Големо и Мало. Најстарији родови приликом досељавања пре 180 година нису овде затекли село. Село је расло прираштајем и досељавањем.

Порекло становништва.

Родови:

-Марделићи (12 к., св. Арханђео), досељени пре 180 година из Реткоцера (Јабланица). Од овог рода се у криворечка села иселило пре 100 година и то: у Босце 3, у Беривојце две, у Мочаре једна и у Гоголовце две куће, а пре 40 година се иселиле 4 куће у Дрводељ (Јабланица).

-Паунићи (10 к., св. Петка). Пореклом Лингури, Цигани из Румуније, а овде досељени после Марделића као мечкари из кумановског краја. Од њих је пре 40 година једна кућа исељена у Северну Србију.

-Ђечкови или Стошини (8 к., св. Никола), досељени пре 140 година из Велике Хоче (Призрен) због арбанашке освете. Прво су се настанили у Кололечу (Крива Река), па пређу у Братиловце (Крива Река) и нешто доцније се настанили у Ропотову.

-Мизићи (5 к., св. Никола). Старина и време досељавања као код Ђечкових. Њихове се три куће пре 40 година иселиле у Србију.

-Врањци (2 к., св. Никола), досељени из врањског краја пре 100 година. Њихове се 3 куће пре 40 година иселиле у Србију.

-Огњановци (3 к., св. Никола), пресељени из Прилепнице пре 100 година.

-Говедаревци (2 к., св. Мина), пресељени из Ранилуга пре 60 година као пасторци код Огњановаца.

-Качари (2 к., св. Ђорђе), досељени из Качаника пре 100 година.

-Касапови (1 к., св. Јован), пресељени из Добрчана пре 100 година. Даља старина као код Касапових у Малом Ропотову.

-Митковићи (1 к., св. Петка). Старином су из Шумадије; живели су у вучитрнском крају, одакле су од арбанашке освете пребегли у Церницу. У Ропотово су досељени пре 120 година.

-Перчинковић (1 к., св. Ђорђе Алимпије), досељен пре 47 година из Башиног Села (Велес) и до пре 7 година живео у Гњилану. У Ропотово досељен као бакалин.

Године 1912. се у Турску иселила једна мухаџирска кућа.

ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.