Порекло презимена, село Прилепница (Гњилане)

9. октобра 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Прилепница, општина Гњилане – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Село је на Прилепничкој Реци, при њеном излазу у горњоморавску равницу. Вода за пиће добија се из бунара по двориштима и из кладенаца поред реке у селу.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Пландиште, Косача, Ђулбесина или Сланиште и Црвеница; за шуму: Остри Камен, Осоје, Алијина Ливада и Јечмиште.

Тип села.

Село је збијеног типа, само је српска стариначка махала западно на брду иза села за 1 км. Српска махала се зове Настрадинска, по презимену најјачег рода у њој. Збијени део села се дели на седам арбанашких махала, које се зову по презименима родова у њима. Махале немају јасних граница и негде се куће појединих родова мешају. Циганске куће су по свима махалама.

Постанак села.

У општем делу код постанка насеља је изнето, да се Прилепница помиње у доба кнеза Лазара. Народно предање овога краја вели да се у Прилепници родио кнез Лазар. Село је старо и у њему су Арбанаси затекли Србе, који су се потом раселили и чији се родови налазе по оближњим селима, а један се род и даље задржао, али се пред Арбанасима повукао изван села. Први досељени Арбанаси су напустили село, јер су били узнемиравани од „татара“, пошто je село било поред друма, и отишли су у Бусовато (Крива Река).

Од њих су купили земљу други Арбанаси, чији родови и сада живе у селу. Село је доцније расло прираштајем и досељавањем.

Порекло становништва.

Арбанашки родови:

-Селимовићи (6 к.),

-Арифовићи (10 к.) и:

-Мујинци (10 к.), сви од фиса Тсач. Старином су из Малесије. Прво се преселили у Доманек (Дреница) код својих „кумбара“ (кумова). Одатле пређу у Понеш (Крива Река), па пре 180 гоцина купе имање у Прилепници. Доцније повуку и друге родове, своје кумове, од којих су сада:

-Шабановићи (10 к.),

-Суљковићи (12 к.) и:

-Иминци (15 к.), од фиса Круја Зи, братства Морина.

-Зуба (4 к.), од фиса Бериш, преселио га Џинић из Печене за чифчију.

Српски родови:

-Настрадинци (3 к., св. Никола), старинци.

-Урошовци (1 к., св. Никола). Старина као код њихових рођака Ђечкових у Ропотову. Дуго су живели у Рајановцу (Крива Река), а 1914 год. досељени у Прилепницу на купљено имање. Станују у махали Настрадинској.

-Тотинци (1 к., св. Никола). Старином као и Тотинци у Кметовцу. Из Кметовца су пре 45 година исељени у Секицол (Јабланица) од зулума а 1924 год. се враћају у Горњу Мораву и купују земљу и кућу у Прилепници.

-Маринковци (1 к., св. Никола). Старином су из Робовца (Крива Река) одакле се иселили пре 42 године у Секицол као и Тотинци и са њима опет доселили. Ова два реда живе у главном делу села.

У селу има и 20 циганских муслиманских кућа. Ови Цигани-Роми живе код Арбанаса као „роктари“ (момци) и стално се сељакају по Горњој Морави, Изморнику и Кривој Реци.

ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.