Poreklo stanovništva sela Prilepnica, opština Gnjilane – Kosovskopomoravski okrug. Prema knjizi Atanasija Uroševića „Gornja Morava i Izmornik“, izdanje Beograd 1935. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela i vode.
Selo je na Prilepničkoj Reci, pri njenom izlazu u gornjomoravsku ravnicu. Voda za piće dobija se iz bunara po dvorištima i iz kladenaca pored reke u selu.
Zemlje i šume.
Topografski su nazivi za njive: Plandište, Kosača, Đulbesina ili Slanište i Crvenica; za šumu: Ostri Kamen, Osoje, Alijina Livada i Ječmište.
Tip sela.
Selo je zbijenog tipa, samo je srpska starinačka mahala zapadno na brdu iza sela za 1 km. Srpska mahala se zove Nastradinska, po prezimenu najjačeg roda u njoj. Zbijeni deo sela se deli na sedam arbanaških mahala, koje se zovu po prezimenima rodova u njima. Mahale nemaju jasnih granica i negde se kuće pojedinih rodova mešaju. Ciganske kuće su po svima mahalama.
Postanak sela.
U opštem delu kod postanka naselja je izneto, da se Prilepnica pominje u doba kneza Lazara. Narodno predanje ovoga kraja veli da se u Prilepnici rodio knez Lazar. Selo je staro i u njemu su Arbanasi zatekli Srbe, koji su se potom raselili i čiji se rodovi nalaze po obližnjim selima, a jedan se rod i dalje zadržao, ali se pred Arbanasima povukao izvan sela. Prvi doseljeni Arbanasi su napustili selo, jer su bili uznemiravani od „tatara“, pošto je selo bilo pored druma, i otišli su u Busovato (Kriva Reka).
Od njih su kupili zemlju drugi Arbanasi, čiji rodovi i sada žive u selu. Selo je docnije raslo priraštajem i doseljavanjem.
Poreklo stanovništva.
Arbanaški rodovi:
-Selimovići (6 k.),
-Arifovići (10 k.) i:
-Mujinci (10 k.), svi od fisa Tsač. Starinom su iz Malesije. Prvo se preselili u Domanek (Drenica) kod svojih „kumbara“ (kumova). Odatle pređu u Poneš (Kriva Reka), pa pre 180 gocina kupe imanje u Prilepnici. Docnije povuku i druge rodove, svoje kumove, od kojih su sada:
-Šabanovići (10 k.),
-Suljkovići (12 k.) i:
-Iminci (15 k.), od fisa Kruja Zi, bratstva Morina.
-Zuba (4 k.), od fisa Beriš, preselio ga Džinić iz Pečene za čifčiju.
Srpski rodovi:
-Nastradinci (3 k., sv. Nikola), starinci.
-Urošovci (1 k., sv. Nikola). Starina kao kod njihovih rođaka Đečkovih u Ropotovu. Dugo su živeli u Rajanovcu (Kriva Reka), a 1914 god. doseljeni u Prilepnicu na kupljeno imanje. Stanuju u mahali Nastradinskoj.
-Totinci (1 k., sv. Nikola). Starinom kao i Totinci u Kmetovcu. Iz Kmetovca su pre 45 godina iseljeni u Sekicol (Jablanica) od zuluma a 1924 god. se vraćaju u Gornju Moravu i kupuju zemlju i kuću u Prilepnici.
-Marinkovci (1 k., sv. Nikola). Starinom su iz Robovca (Kriva Reka) odakle se iselili pre 42 godine u Sekicol kao i Totinci i sa njima opet doselili. Ova dva reda žive u glavnom delu sela.
U selu ima i 20 ciganskih muslimanskih kuća. Ovi Cigani-Romi žive kod Arbanasa kao „roktari“ (momci) i stalno se seljakaju po Gornjoj Moravi, Izmorniku i Krivoj Reci.
IZVOR: Prema knjizi Atanasija Uroševića „Gornja Morava i Izmornik“, izdanje Beograd 1935. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)