Порекло презимена, село Стрезовце (Косовска Каменица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Стрезовце, општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Б Порекло становништва села Стрезовце, општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Б Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Стрезовце (Косовска Каменица)

Порекло презимена, село Стрезовце (Косовска Каменица)

Порекло становништва села Стрезовце, општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у долини Криве Реке и већим је делом у равници по дну долине.

Воде.

Воду за пиће добија из бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њине: Јастребац; за шуму Запоље, Језеро, Маден.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у шест махала: Јастребац (6 к.), Бару (7 к.), Популанце (6 к.), Језеро (6 к.), Запоље (4 к.) и Диновиће (7 к.). Махала Популанци и Диновићи носе називе по најзнатнијим српским родовима у њима. Остале махале се називају по топографским називима. Удаљења између махала су 1—2 км. Куће у махалама нису све груписане.

Старине у селу.

У хатару села испод садашњег сеоског гробља стоје развалине цркве овога села.

Постанак села.

Село је старо, али у њему сада нема ниједног стариначког рода. И ово је село расељено пре 140 година приликом „Садраземова тарафа“. У њему је тада поред других живео и род Шубарци из Гњилана. Пошто је „тараф“ прошао и прилике се уредиле, село је наново насељено новим досељеницима. Од тада је расло прираштајем и досељавањем. У селу је 1878. године насељено нешто Арбанаса мухаџира.

Порекло становништва.

Родови:

-Диновићи или Шаприћи (4 к., св. Никола). Досељени су пре 140 година из Шапранца (прешевског) да избегну крвну освету, јер су, кажу, тамо убили спахију. Ово друго презиме им је овде дато по месту старине.

-Смиљанци (3 к., св. Никола); пресељени 1915 г. из Бољевца. Даља старина као код Смиљанаца у Бољевцу.

-Митровци (1 к., св. Никола); су пресељени из Бољевца 1915. год. Даља старина као код Митроваца у Бољевцу.

-Живковци (1 к., св. Никола); су пресељени из Бољевца 1915. године, од рода Николинца. Даља старина као код Николинаца у Бољевцу.

-Миљковци (1 к., св. Јован); пресељени 1923 г. из истоименог рода у Бушинцу.

-Популанци (5 к., св. Арханђео); досељени из Тулара или Дуката (Јабланица) кад и Диновићи.

-Керци (5 к., св. Јован), су пресељени пре 60 година на Тиринца, од истоименог реда. Даља старина као код рода Керца у Тиринцу.

-Запоља (2 к., св. Никола);  су пресељени пре 70 година из Месовнћа (Маревце) од Арбанаса. У Месовнћу су били један род са Станковићима из Ваганеша. Презиме им је овде дато по месту на ком су се заселила.

-Чукарци (2 к., св. Јован); су пресељени из Чукарице (Бушинце) 1910 године.

Арбанашки мухаџирски родови, досељени 1878. године:

-Прoпаштица (1 к.), од фиса Краснића, досељени из Пропаштице (Лаб).

-Златовићи (2 к.), од фиса Климента, из Злате (Топлица).

-Bpaпца (2 к.), од фиса Краснића, из Врапца (Јабланица).

Међу мухаџирима је и род:

-Шипова (7 к.); поисламљени и поарбанашени Срби. Старином је из Горњег Шилова (Јабланица), доцније је живео у Пустом Шилову, где је пре 100 година прешао у ислам. Предак овог рода, који је променио веру, звао се Анђелко док је био у православљу. Ушао је у фис Соп.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top