Порекло презимена, село Одевце (Косовска Каменица)

27. јануара 2019.

коментара: 2

Порекло становништва села Одевце, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла  Милодан.

Положај села.

Село је „на левој страни Рајаиовачко Потока.

Воде.

Воду за пиће добија из бунара и извора.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Шиловац, Крст, Пландиште, Старо Село; за шуму: Дубље, Рид.

Тип села.

Село је збијеног типа. Дели се на Горњу и Доњу Махалу које дели поток.

Старине у селу.

На месту дубље је неко старо гробље, које је по некима било „латинско“, по некима „чифутско“. Село је старо и у њему има старинаца. Код садашњег гробља је село имало и своју цркву храма св. Петке која је сада у рушевинама. Село је некада било на месту Старо Село. Одатле је још одавно премештено, јер је било у близини врањске „џаде“.

Порекло становништва.

Родови:

-Старинци (12 к., св. Јован), старинци. Никада нису били чифчије, већ су увек имали своју земљу.

-Луларци (2 к., св. Врачи); пресељени пре 80 година из Рајановца. Даља старина непозната.

-Дошљаци (2 к., св. Никола); досељени из врањског краја пре 120 година.

-Маринковци (2 к., Митровдан); пресељени пре 90 година од рода Старинаца из Царовца.

-Калајџијићи (1 к., св. Никола); досељени пре 60 година из Беривојца.

-Благолажићови (1 к., св. Никола); пресељени пре 50 година из Рајановца. Даља старина непозната.

-Прасарци (3 к., св. Врачи); пресељени око 1875 r. из Томанца (Изморник), од рода Марковића. Даља старина у Липовици (Горња Морава).

Пре 60 година је изумро род:

-Лисичкови. Славио је св. Николу, а старином је био из врањског краја.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла  Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Данијела

    Текст је написан 2019.
    Ни тада ни сада, црква није у рушевинама!

  2. Ivan

    Odakle ovom čoveku informacije pritekle, ne zna se. Pročitao sam pomenuto delo autora Uroševća i moj zaključak je da mu je izvor bio neki Arbanas. Crkva o kojoj govori ima preko 100 god. Stanovništvo je danas u 2021 god.5 puta veće nego u vremenu tog Antropogeografska ispitivanja iz 1935-e god. Tada je selo brojalo preko 300 stanovnika i nisu imali potrebu za raseljavanjem kao danas.
    Brisu se tragovi Srba gde god je to moguće, pa i u ovom delu др. Атанасија Урошевића.
    Ispade da su Albanci oni koji su mirno sedeli i gledali doseljavanje Srba u tim krajevima.