Порекло презимена, село Рогачица (Косовска Каменица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Рогачица, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Бео Порекло становништва села Рогачица, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Бео Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Рогачица (Косовска Каменица)

Порекло презимена, село Рогачица (Косовска Каменица)

Порекло становништва села Рогачица, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла  Милодан.

Положај села.

Један део села је у долини Рогачичког Потока, а други је на ушћу овог потока у Огошку Реку. Село је само на левој обали Огошке Реке.

Воде.

Воду за пиће добија из бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Каник, Грика, Залииа, Брежат (Брегови); за шуме: Прони Мал (Велики Поток) и Прони Мујес (Мујин Поток).

Тип села.

Без мухаџирскнх и нових српских насељеничких кућа село се дели у два већа дела: У Маал Eпp (Горњу Махалу) на потоку и Маал Поштр (Доњу Махалу) на ушћу потока у Криву Реку. Куће у махалама су груписане. Удаљење између ове две махале је око 200 метара. Мухаџирске куће су на западу од села за 1 км, а српске иасељеничке куће на истоку од села за пола км. И код њих су куће груписане.

Порекло становништва.

Арбанаси су при досељавању затекли Србе у селу који су се доцније почели расељавати. Срба је у овом селу било до пре 110 година. Тад су одавде исељени Петковићи из Доње Шипашнице. Број арбанашких кућа у селу је растао прираштајем, а 1878. године се у селу настанило мало мухаџира; 1925. године су насељени и Срби колонисти.

Родови:

-Геца (13 к.);

-Рулан (26 к.);

-Синановић (16 к.) и:

-Калаба (17 к.), су од фиса Круе Зи. Предак Мусли Геца, од кога је постао род Геца, са још тројицом браће, од којих су постали остали родови, доселио се из Северне Албаније пре 170 година. Кажу да је село било чифлук и да су га купили за 500 гроша од неког бега. Досељени су као католици, па су ускоро прешли у ислам. Геца је као муслимаиии добио име Мусли, али су му и даље поред новог имена додавали и раније име Геца (Мусли–Геца). Свакако да им је прелаз у ислам био испрва привидан, јер су неке куће рода Рулана пре 140 година, кад су се пресељавале у Ново Село, још биле су у католичанству (види род Рулан у Новом Селу).

-Оруглиц (5 к.), су од фиса Тсача; досељени 1878. године као мухаџири из Оруглице (Јабланица).

-Цистелин (2 к.), су од фиса Бериша; мухаџнри из Честелина (врањског).

Српски колонистички родови, досељени 1925 године:

-Крстићи (3 к., св. Никола), из Јелашнице (Масурица). Деда им је из Барелића (Прешевска Пчиња).

-Јовановићи (2 к., св. Никола) из Јелашнице (Масурица); даљом старином као Крстићи.

-Петковићи (1 к., св. Никола), из Стајконца (Масурица).

-Стојковићи (2 к., Ваведење), из Стајковца (Масурица).

-Стојилковићи (2 к., св. Јован), из Стајконца (Масурица).

-Станојковићи (1 к., Петковдан), из Јелашнице (Масурица).

У селу има 9 кућа Цигана-Рома муслимана који раде као наполнчари. Досељени су из кумановског краја пре 55 година.

У Турску су, 1928. године, исељене 4 арбанашке куће.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла  Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top