Порекло презимена, село Грађеник (Косовска Каменица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Грађеник, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Бео Порекло становништва села Грађеник, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Бео Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Грађеник (Косовска Каменица)

Порекло презимена, село Грађеник (Косовска Каменица)

Порекло становништва села Грађеник, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на западном подножју косе Калуђерице.

Воде.

Воду за пиће добија из чесама. Махала Штрбића и Муаџерска Махала имају и бунаре.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Калуђерица, Селиште, Голи Рид; за шуму: Крајњи Рид, Кашкало, Баре.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у три махале: Штрбића Махалу, Грађеник и Калуђерицу. Штрбића Махала и Грађеиик су српске махале, а у Калуђерици сада живе Арбанаси мухаџири. Улаљења између махала су око 1 км. Куће су груписане само у српским иахалама.

Постанак и старине у селу.

Село је раније било на Селишту, где се још познају трагови насеља. Има две порушене цркве, једну иа Селишгу и једну у Калуђерици. У Калуђерици су по причању живели калуђери.

Порекло становништва.

Доласком Арбанаса у село у првој половини 18 века старо српско становништво се раселило. Око средине 18 века у село се поново настањује српско становништво, а Арбанаси се расељавају. Село је доцније расло прираштајем и досељавањем. У њему су се 1878. год. настанили и Арбанаси мухаџири.

Родови:

-Белановци или Станковићи (4 к., св. Никола). Старином су из Месовића (Маревце), одакле су се пре 200 година иселили у Маћедонце (Јабланица) од Арбанаса. Нешто доцније су се вратили и настанили у Грађенику. Тада су у Селишту живели Арбанаси, који су се потом раселили. Старо презиме им је Јуришовци.

-Кметовићи (1 к., св. Арханђео): досељени из Дуката (Јабланица) пре 200 година, избегли од Арбанаса. Прво су за кратко време били настањени у Новом Брду. У Граћеник су дошли после Белаиоваца.

-Бугарци (5 к., св. Никола). Старином су од Тулара (Јабланица), одакле су се иселили од Арбанаса пре 170 година. Презиме им је кажу дошло отуда што су још у Тулару имали пеку „Бугарку“ за жену.

-Марковићи (2 к., св. Никола). Старином су из Meсовића (Маревце), одакле су се испред Арбанаса иселили у Мешину. У Грађеннк су досељени пре 120 година.

-Штрбићи (6 к., св. Никола); досељени пре 100 година на купљено имање из Бучиновца (Кренената), где су били чифчије.

Арбанашки мухаџирски родови досељени 1878. године:

-Сијарина (4 к.), од фиса Хота; досељени из Сијарине (Јабланица).

-Старобањ (1 к.), од фиса Бериша, из Старе Бање (Јабланица).

-Боровц или Боронц – нејасно (2 к.), од фиса Бериша, из Боровца (Јабланица).

-Bpaпца (3 к.), од фиса Краснића, из Врапца (Јабланица).

-Липовица (2 к.), од фиса Хота, из Липовице (Јабланица).

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top