Opština Prizren:
Atmađa, Belobrod, Biluša, Bljač, Brezna, Brodosavce, Brut, Buzec, Buča, Veleža, Vlašnja, Vrbičane, Vrbnica, Gornja Srbica, Gornje Ljubinje, Gornje Selo, Gorožup, Graždanik, Grnčare, Dedaj, Dobrušte, Dojnice, Donja Srbica, Donje Ljubinje, Drajčići, Dušanovo, Đonaj, Živinjane, Žur, Zaplužje, Zgatar, Zjum Opoljski, Zjum Has, Zojić, Zrze, Jablanica, Ješkovo, Kabaš, Kabaš Has, Kapra, Karašinđerđ, Kobanja, Kojuš, Koriša, Kosovce, Krajk, Kuklibeg, Kukovce, Kušnin, Kuštendil, Landovica, Lez, Leskovac, Lokvica, Ljubižda, Ljubižda Has, Ljubičevo, Ljukinaj, Ljutoglav, Mazrek, Mala Kruša, Mamuša, Manastirica, Medvece, Miljaj, Muradem, Mušnikovo, Našec, Nebregošte, Nova Šumadija, Novake, Novo Selo, Petrovo Selo, Pirane, Plava, Plajnik, Planeja, Planjane, Poslište, Pousko, Prizren, Randubrava, Rence, Rečane, Romaja, Skorobište, Smać, Sredska, Stružje, Trepetinca, Tupec, Hoča Zagradska, Caparce, Šajinovac, Škoza i Špinadija.
25. jul 2018. u 05:27
Vojislav Ananić
Ljubičevo
Selo se deli na Gornju i Donju malu (Mahalla e eper, MahaUa v posfuir) sa sedam rodovskih mahala: jedna Gašana i po dve Kriezija, Krasnića i Šaljana. U selu je bilo 1940. svega 106 kuća, od kojih 105 arbanaških i jedna ciganska.
Arbanasi muslimani
Rodovi u selu ne znaju ništa o svom srodstvu s istoimenim rodovima po drugim selima. Krasnići (35 d.). Dele se na ogranke Halile i Moćka. — Kriezi (37 d.). Dele se na ogranke Špićka i Pošpk. — Šalja (13 d.). Dele se na ogranke Ljaska i Ajgeraj. — Gaš (20 d.).
Cigani Dautovići (1 d.) su odavna u selu.
Izvor: Žur i okolna sela – Milenko S. Filipović
25. jul 2018. u 05:37
Vojislav Ananić
L e s
Po predanju, osnivač ovoga sela odnosno njegov obnavljač ili prvi Arbanasin u selu bio je iz sela Imišta. Inače, ni u ovom selu ljudi ne anaju svoje pretke dalje od četvrtog. U selu ima turbe Imer-efendije, koje je u velikom poštovanju u čitavoj okolini. Imer je bio rodom od Krasnića u selu. Svega je bilo 1940. u selu 18 arb. domaćinstava.
Arbanasi muslimani
Od njih se može čugi uopšteno predanje da su oni, kao i sela Ješkovo, Biluša, Ljubičevo i Poslište, nekada bili pravoslavni Srbi. Beriši (8 d.): njihov predak i osnnvač sela je došao iz Imiša. — Krasnići (10 d.) su došli iz Kalisa.
Izvor: Žur i okolna sela – Milenko S. Filipović
25. jul 2018. u 05:40
Vojislav Ananić
Kustendil
U selu su dve mahale. Gornja i donja. Gornja (Mahalla e eper) se zove i Gebrica. Godine 1940. bilo je u selu 27 domaćinstava musl. Arbanasa. Tsač (13 d.) znaju samo da su iz Tsača u Malesiji. — Gutaj ili Gutalar (13 d.) su Šaljani. — Među Gutajima se naselno A. Mazlamović (1 d.) iz Bljača u Opolju.
U selu je turbe u kom je sahranjen Baba Demir.
Izvor: Žur i okolna sela – Milenko S. Filipović
25. jul 2018. u 05:45
Vojislav Ananić
L e s k o v a c
Zna se da je u selu još u nedavnoj prošlosti bilo samo 15, a 1940. je bilo 66 dom. sve samih musl. Arbanasa. Ništa se nije moglo saznati pobliže o poreklu rodova u selu, sem da su im treći i četvrti preci pouzdano bili u selu. Hasnovići, Asnovići ili Osnovići (20 d.). — Kosovići (12 d.). — Tpcope (arb.: kriv put, 13 d.). — Arbeneš-Arbneš (20 d.). Neki izjednačuju Arbeneš s Berišima. — Idršović (1 d.), hodža, došao iz Šištevca u Opolju.
Izvor: Žur i okolna sela – Milenko S. Filipović
25. jul 2018. u 05:55
Vojislav Ananić
Graždanik
Selo je bilo čiflik, i stanovništvo mu se često menjalo. Svi sadašnji stanovnici su skorašnji doseljenici. Međutim, selo je staro. Ima mesto koje se zove Kiša: to je imanje prizrenske katoličke biskupije. Po selu se nailazi na ctape cigle. Priča se da je nekada u selu bilo 60 kuća, pa ih kuga pomorila.
1940. bilo je u selu svega 16 domaćinstava.
Arbanasi katolici
Domđon (4 d., Sv. Nnkola). Dvs njnhove po- rodice su doskora bile u Našecu. Jedna porodica prešla u pravoslavlje. — Marina, Oroši (1 d., Sv. Nikola). —Spać (2d., Sv. Nikola). — Žđuđa-Žuđa (2 d., Sv. Jovan). — Ras, od plemena Beriša (2 d., Sv. Mapuja? Shemri). Pored tih Miridita, u selu je i Zef Kolja Mažori (1 d.). — Mark Nua (1 d.): neispitano.
Arbanasi muslimani: Bitič (1 d.), skorašnji doseljenici iz Kobanje.
Cigani: od oko 1925, u selu su 2 d. musl. Cigana.
Izvor: Žur i okolna sela – Milenko S. Filipović
25. jul 2018. u 06:11
Vojislav Ananić
N a š e c
Selo je za vreme Turaka bilo begovsko, i u njemu cv se čivčije i sluge često smenjivale. Godine 1940. bilo je u selu 30 arbanaških i 2 srpske, svega 32 porodice.
Arbanasi katolici
Spać (1 d.). — Beriš (1 d.). — Žđin ( 5 d.). Iako čivčije, nekada su bili bogati, pa su osiromašili. — Duši (3 d., Sv. Arhanđeo Mihailo). Okolnna veli za njih da oni nemaju svoj fis. — Konaj (1 d.): Pjetr Đerđ je prešao nedavno iz Graždanika.
Nekolnke porodcce su se iselile poslednjih godina (pred 1940) u Graždanik (2 Domđona), u Špinadiju (Pjetr Đerđ), u Veležu (Simon Kolj), Skoplje (Cub Nua), u Beograd (Nua Đerđ Mrturi).
Arbanasi muslimani
Gutaj odnosno Šalja (2 d.). Došao im je ded iz Kustendila. Docnije je došlo još 1 d. od tih Šaljana u Kustendilu. — Teač (4 d.) su takođe prešli nz Kustendila. — Arif Sait (1 d.) „možda” srpskog porekla: ded mu je bio Miloš. — Iz sela u Hasu vode poreklo: Tair Abaz (1 d.), Bajruš Kadpu (1 d.) i Ali Mamutović (1 d.), koji je došao iz Đona. — Iz Ljubičeva su poreklom: Adem Ramadanović (1 d.), Selim Nasufov (1 d.) iz mahale Kokit i Selman Sali i Amdi Ajdap (2 d.), čiji je otac došao iz Ljubičeva. — Neispitano
Ramadan Murevlj (1 d.) n Selman Šaćir (1 d.). — Bila su i 2 d. bez muških članova.
Srbi naseljenici
Savić (1 d.) iz Sredske. — Stojanović (1 d.) iz Plavljana.
Izvor: Žur i okolna sela – Milenko S. Filipović
25. jul 2018. u 06:26
Vojislav Ananić
A t m a dž a
O prošlosti sela zna se u samom selu samo toliko da su pojednnci nz Ljubičeva silazili ovamo sa stokom na zimovište, pa se naseljavali: pojedinci, pošto bi se podelili u Ljubičevu, silazili bi na kupljenu zemlju u Atmadži. Inače, priča se da je selo ipak veoma ctapo, da je postojalo još tada kada se jedna hasura prodavala za jednu paru.
1940. bilo je u selu 25 arbanaških i 2 srpske naseljeničke, svega 27 porodnca.
Arbanaci muslimani
Gaš (13 d.). U tri maha prešla je po jedna porodica iz Ljubičeva, i od njih su se namnožili. Prvi je došao Derviš Zsjnel početkom 19. veka. — Šalja (b d.) su takođe iz Ljubičeva. — Kpacnići (1 d.) takkođe iz Ljubičeva. — Hodov (1 d.), hodža u selu rodom iz Biluše, od roda Beriša (?).
Arbanasi katolici
Gojam (1 d., Sv. Nikola). — Kon (I d., Sv. Nikola). — Spać (1 d., Cv. Nikola).— Žđin (I d.,Sv. Nikola). Svi su naseljni u novije vreme.
Srbi naseljenici
Maksimovići (1 d.) Todorovići (1 d.) iz Gornjeg Sela, od istog roda.
Izvor: Žur i okolna sela – Milenko S. Filipović
25. jul 2018. u 06:40
Vojislav Ananić
T u p e c
To je novo odnosno obnovljeno naselje: u toku 1933—1940. bilo je tu naseljeno 18 srpskih porodica iz raznih krajeva: iz Prizrena i Ljubišde, iz Toplice, Kosanice n Jablanice, od Čačka i Smedereva i iz Crne Gore. Naseljenici su našli neko staro groblje s ostacima male crkve, a od svoje okoline su stušali da je crkva bila posvećena sv. Bogorodici. Breg oko sela zove se Hisar.
Izvor: Žur i okolna sela – Milenko S. Filipović
25. jul 2018. u 12:00
Vojislav Ananić
Mušnikovo
Najstariji pomen sela Mušnikova potiče iz 1465. godine u Pomeniku manastira Sv. Trojice u selu Mušutištu – Prizrenski podgor. Zatim, 1564. godine u selu Mušnikovu je sazidana crkva Sv. Apostola Petra i Pavla.
Prema narodnoj tradiciJi Mušnikovo je pre čume koja je harala u drevno doba bilo veliko selo od nekoliko stotina kuća, a posle čume u selu je ostalo samo 16 kuća koliko ih je bilo u vreme vladavine u Prizrenu Sinan-paše. U to vreme je u Mušnikovo došao “andžija” koji je ovde zaveo rad na poturčavanju Srba. Od kabila Andžinaca bilo je koncem XIX veka 8 kuća.
J . C v i j i ć navodi, po podacima koje je dobio 5. avgusta 1904. godne, od učitelja Janka M. Đorđevića, da je “Mušnikovo jedino selo u kojem nema starinaca” u Sretačkoj župi.
Mušnikovo je selo mahalskog tipa. Seoske kuće su uglavnom od kamena građene, a pokrivene su pločom, ređe slamom, a u novije vreme mestimično i crepom.
Nazivi i poreklo rodova
Stašovci, 24 kuće., slave Burđic. Od ovoga roda 1923. godine odselila su se 2 domaćinstva kao kolonisti u Talinovce i 1 domaćinstvo u selo Plešinu – Kosovo. Uz to, odselilo se i 1 domaćinstvou Uroševac i 3 domaćnnstva u Prizren. Posle drugog svetskog rata u Banat je odseljeno 1 domaćinstvo 1946. godine. Ovom rodu pripadaju i 2 domaćinstva domazetska, koji su primili prezime i krsnu spavu.
Slavkovci, 16 kuća. To su starinci Srbi. Slave Sv. Nikolu, a prislužuju letnjeg Sv. Nikolu. Od ovoga roda 1 domaćnnstvo se odselilo u Petrovo Selo – Prizrensko polje, kao kolonisti 1924. godine.
Sičanovci – Vitoševci, 8 kuća, slave Sv. Nikolu, prislužuJu Sv. Nikolu letnjeg. Od svoga roda odselila su se dva domaćinstva u Prizren 1929. godine. Ovaj rod vodi poreklo iz predela “Morave“.
Bajkini, 7 kuća, slave Sv. Nikolu. Poreklom su nz Sirinića, iz sela Sevca, a nazivaju ih “Šopovima”. Od ovoga roda 1 domaćinstvo je odseljeno u Donju Srbicu, a 2 domaćinstva u Stanovce – Metohija.
Stašovci – “‘Drckovci”, 8 kuća. Doseljeni su kao stočari, a poreklom su “Kačarevci”, za njih se kaže „nisu baš Šopovi”. Slave Đurđic. Od ovoga roda 1 domaćinstvo se odsepilo u selo Raštane – Prizrenski kraj, te i 1 domaćinstvo u Prizren 1946. godine.
Tatarovci rod, 11 kuća, slave Đurđic. Poreklom su iz Bugarske ili Makedonije. Od ovoga roda 5 domaćinstava je odseljeno
1925. kao kolonisti u Prizrensko polje. Dva domaćinstva su odseljena 1946. godine u Banat.
Kačarevci, 11 kuća, slave Đurđic. Od ovoga roda u staro doba odselilo se 1 domaćinstvo u Sevce – Sirinić, 2 domaćinstva u Zaskok, a 2 domaćinstva u Grebno – Kosovo, 1924. Kao koponisti.
Ljubisavci, 9 kuća, slave Sv. Nikolu, prislužuju Sv. Nikolu letnjeg. Od ovoga roda se odselilo: 2 domaćinstva u Tetovo, 4 domaćinstva u D. Srbicu – Prizren, 1925. kao kolonisti.
Dimovci, 3 kuće; Bajrovci 2 kuće.
Prema mojim proučavanjima polovinom meseca avgusta 1947. godine i početkom januara 1948. godine u Mušnikovu je bilo Srba pravoslavne vere: 8 rodova sa 94 kuće; Srba muslimanske vere, a srpskog maternjeg jezika 2 roda sa 5 kuća. Svega rodova 10 sa 99 kuća.
Izvor: Poreklo stanovništva, geneza naselja i onomastika Sredačke župe – Tatomir Vukanović
25. jul 2018. u 12:02
Vojislav Ananić
Sredska
U Hrisovulji cara Stefana Dušana iz 1349. godine, u kojoj između ostalog prilaže župu Sredsku svome manastiru Sv. Arhangelima kod Prizrena, navodi se i selo Sredska sa crkvom Sv. Petke, sa zaseocima i šumom (pašnjacima).
U drugoj polovini XV veka (iza 1465. godine) pisan je Pomenik manastira Sv. Trojice u selu Mušutištu – Prizrenski podgor, gde se pominje nekoliko sela Sretačke župe zajedno sa Sredskom kao posebnim naseljem.
Zapis u crkvi Sv. Bogorodice u Sredskoj, nešto oštećen, pisan je 1592. godine, a beleži da se za zidanje crkve potrudiše: Stanislav, Cvetko i Jovan (ostala imena oštećena), što govori o grupnim ktitorima. Selo Sredska je razbijenog mahalskog tipa, i sačinjavaju ga sedam mahala: 1. Bogoševce, 2. Kpaiči, 3. Milačiki – Milačići, 4. Paličojki, 5. Pečići, 6. Račiči – Račojki i 7. Stajkovce. Po tom redosledu navodi se i prikaz naselja i porekla stanovništva ovog najvećeg i centralnog seoskog naselja Sretečke župe.
Stanovništvo Sredske je vrlo marljivo, vredno i osobito prisno i prijateljsko. Sve je to decenijama bio sam pečalbar. Skoro svaki muškarac bio je gurbetdžija u nekoj stranoj zemlji. U staro doba okosnicu rodovskog patrijarhalnog društva činila je “stara reč” – srodnička zadruga, kada je bilo i po 70 članova u jednoj zadružnoj kući.
U starini u Sredskoj je održavana “skupština” za celu Sretečku župu.
U tursko feudalno doba, u SredskoJ je bio spahijski sistem privređivanja. Po tradiciji Sredska je bila “spailak” Rusta Kabaša iz Prizrena. Sledovao mu je spahijski desetak. Na domaću stoku, od grla tri do pet grla sitne stoke kao “đumruk”.
U SredskoJ (zaselak – mahala Bogoševce) postojali su prežici “momačke bećarnice” (momačke odaje – kuće) .
U prošlosti, običaj domazetstva održavao se u retkoj svežini.
Rodovska tradicija o poreklu stanovništva govori sledeće:
– Stari Srbijanci – mi smo od pre cara Dušana. Srbi su ono što je Šumadija, to su pravi Srbi.
– Novosrbi su opet Starosrbijanci, koji su oslobođeni turskog ropstva 1912. godine.
Sredska ima planinu – pašnjake iznad sela Mušnikova. To Je “Sretačka planina”, sa sledećim međama: Nikolin kamen, Bubrište, Moraica, Konjuška. Ova planina se graniči sa atarom Tetova u Vardarskoj Makedoniji.
Prema popisu iz 1912. godine koji je sačinio učitelj u Sredskoj Mitar Vučković, u Sredskoj su obitavala 44 roda – “familije” sa 140 domaćinstava i 1139 žitelja .
U 1945. godini u Sredskoj je bipo: 172 domaćinstva, sa 1368 žitelja.
Mahale – zaseoci:
1. Bogoševce
Naziv i poreklo rodova
U starini u Bogoševcu je obitavao starosrpski rod Bašovci – Bašić, koji se isepio iz Sredske 1669. godine i nastanio u Prizrenu.
Koačevci – Kovačevci, 1 kuća, slave Sv. Nikolu, prislužuju letnjeg Sv. Nikolu. Poreklom su iz Štimlja – Kosovo.
Tanaskovci, 13 kuća, slave Sv. Nikolu, prislužuju letnjeg Sv. Nikolu. “Tanaskovci su poreklom iz Binačke Morave. Krajem XVIII veka doselila su se tri brata: jedan u Rečane, dugi u Račijće i treći u Bogoševac”. Prema mojim istraživanjima u rodovskoj tradiciji Tanaskovaca postoji ovo predanje. Tanaskovci su obitavali u selu Rečane, kao velika srodnička zadružna kuća. Pred kraj XVII veka zapretila im je opasnost da moraju “da se turče”. U to vreme zadružna kuća njihova brojala je šesnaest muži, odnosno “šesnaest puške dugačke”. Oni koji nisu hteli “da se turče”, prebegnu iz Rečana u Bogoševce kao jedno domaćinstvo. Drugo domaćistvo je otišlo u Gornje Selo, a treće domaćinstvo ili “brat” u Račojći. Oni što su ostali u Rečanu, “poturčili su se. Onaj brat što se odselio u Gornje Selo, i on se poturčio”. Ova dva roda u Sredskoj, ostala su u pravoslavlju i smatraju se za rodbinu. Tanaskovci vode poreklo starinom iz Podrime, odakle se njihov predak doselio krajem XVI ili početkom XVII veka kao domazet u selo Rečane – Sretečka župa. Od roda Tanaskovci potiču ovi ogranci: Macovci, Dzivgovci, Munjišovi, Petkovci i Jankovci. Od roda Tanaskovci jedno domaćinstvo odselilo se 1862. godine u Prizren i drugo 1935. godine isto u Prizren.
Žorovci, 2 kuće. U doba turske vladavine od ovoga roda odselile su se u Prizren 3 kuće.
Paljovi, 3 kuće. Posle Prvog svetskog rata od ovoga roda jedno domaćinstvo je odseljeno u Prizren.
Šiljkovi, 1 kuća. Prezime dobijeno po nadimku, a ovaj po nošenju šubare isturena vrha.
Abrašovci, 1 kuća. Od ove familije jedno domaćinstvo se odselilo 1933. u Prizren.
Bucovi – Nedeljkovići, 1 kuća. Od ove familnje jedno domaćinstvo se odselilo u vreme turske vladavine u Prizren.
Vidosavci, 7 kuća. Smatra se najstarijim srpskim rodom u sepu. Od ove familije 1 domaćinstvo se odselilo u vreme turske vladavine u Prizren. Ogranci roda Bucovi su: Lazići i Markovići.
Po predanju, Rajko iz roda Vidosavci je napravio crkvicu u selu Bogoševcu. Rajko je bio stočar nomad i imao je kao ćaja “surie” koje su brojale 12000 ovaca. U vreme ratova na Kosovu i Metohiji, Rajko je prebegao u Srem, a “ostavio selu svoje imanje i stoku”. I u “Sremu sedamdeset familija od njega je. To je bilo “kad su prebegle 36000 duše iz Metohije, sa Kosova i odavde” u Šumadiju i Vojvodinu .
Navedeni rodovi u Bogoševcu slave Sv. Nikolu, a prislužuju letnjeg Sv. Nikolu.
Bogoševce je imalo 1862. godine 9 kuća, a 7 bačiluka. Samo 2 kuće nisu imale bačiluke. U to doba Bogoševce je imalo 12000 ovaca i koza i uz to svaka kuća po 10-13 grla govedi i tovarne konje.
U 1947. godini Bogoševce je imalo 6 rodova sa 29 kuća.
2. Kpajći – Karalejić
Mahala – zaselak Sredske Krajći – Karalejić, dobila je naziv prema istoimenom rodu, svakako osnivaču ove mahale. “Krajići u Sredskoj, doselili su se iz Krajke – đakovička nahija verovatno kao Albanci katolici, pa su u Sredskoj prešli u pravoslavlje”. Međutim, Krajći su srpskog porekla, a iz zavičajnog sela kraj reke Drima na domaku Prizrena, izbegli su zbog arbanaškog zuluma.
Nazivi i poreklo rodova
ŽIVKOVI, 1 kuća, slave Sv. Petku.
Jevtić, 2 kuće, slave Đurđevdan.
Karalejić, 7 kuća, slave Sv. Prečistu. Od ove familije jedno domaćinstvo se odselilo posle Prvog svetskog rata u selo Strevce. Od roda Karalejić potiču ovi ogranci: Ajtinci – Ajtići, Goginci – Gogići, Đurđijinci – Đurđevići i Cipkini. Od familije Ajtići, dva brata su ostala u Rumuniji, kao pečalbari početkom XX veka. Od familije Ajtić potiču rodovi: Stojkovići i Markovići – “Šopkini” .
Familija Radovci – Radići, starinom je od Nikšića – Crna Gora.
Kaževci – Živkovići, starnnom su Tomovci, od koga bratstva potiču i Lazarevci.
Rod Đurđijinci potiče od familije Gogića, koji su se prezivali Stanojevići.
Na kraju, familija Goginci, starinom je iz Podrime – Krajke sela. Nadimak “Goge” dobili su kao pečalbari, neimari – zidari. 1947. godine u Krajiću su obitavala 3 roda, sa 10 kuća.
3. Milačiki – Milačići “Malo Milačiki” – zaselak Milačići nma 5 rodova i 22 kuće.
Nazivi i poreklo rodova
Kvbašovci, 1 kuća. Od ovoga roda jedno domaćinstvo se odselilo 1924. kao kolonisti u Talinovce – Kosovo i jedno domaćinstvo u Prizren. Kabašovci su današnji Radivojevići, koji se računaju u najstarije familije, uz to veoma imućne. Starinom su od skadarskog Kabaša. Po tradiciji rodovskoj, iz Kabaša su emigrirali zbog krvne osvete sa popovskom familijom. U Milačićima su podigli crkvu “Pokajnicu”, koja je posvećena Sv. Đorđu. U crkvu su kao kurban uzidali u temelje senke tri devojčice i jednog dečaka iz svoje familije. To je bilo u vreme „Sinan -pašino” .
Iz ove familiJe bila Je Jasna Kabašova, poznata karodna vidarica, naročito vešta u lečenju krajnika, koje je “čupala iz grla bolesniku svojima prstima”. Imala je tri sina: Nedeljka, Petka i Toma. Godnne 1876. bili su dobrovoljci u ruskoj vojsci u ratu protiv Turaka. Petko je bio i ruski konzul u Sofiji, gde su ga Bugari ubili, zbog srpskog porekla .
Iz familiJe Radivojević potiče i Petronije Pečić – Radivojević, rodom iz Prizrena, koji je bio neko vreme starešina manastira Sv. Marka kod Prizrena. Rođen je u Prizrenu oko 1830. godine, od oca Petra i matere Đurđane, koji su se iz Sretečke župe – zaselak Milačići doselili u Prizren. Kršteno ime bilo mu Je Petko, a monaško Nikanor, api su ga zvali Petronije.
Čukalovci, 3 kuće, slave Sv. Vavedenje. Ovaj rod je starinom iz sela Ćukovca – Ibarski Kolašin, a doselili su se u Sretečku župu u “vreme vladavine” u Prizrenu Sinan-paše. Od ovoga roda u starini se odselilo jedno domaćinstvo u selo Jančište – Donji Polog, gde ih je “od vek” jedna kuća .
Šipovci, 2 kuće, slave Sv. Nikolu, prislužuju letnjeg Sv. Nikolu. Starinom su iz Bosne.
Džinovci, 7 kuća, slave Sv. Nikolu. Rod Džinovci se grana u familije Đorđevci i Matovci. Starinom su ia Bosne. Migracioni put ih je vodio u Međumurje, odakle su zbog unijaćenja prebegli na Kosovo i nastanili se prvobitno u Janjevu. Iz Janjeva su potom prešli u Sretečku župu, nastanivši se u Sredskoj, mahala Miločići.
Softići, 9 kuća, slave Sv. Nikolu. Ovaj se rod deli u ogranke Dimovci, Arsovci, Kurdevci. Po nadimku “Softe”, poniklo je i rodovsko prezime.
Mahale Miločići i Paličojki imaju zajedničku osnovnu školu i ambulantu, kao i zemljoradničku zadrugu.
4. Paličojki
Prema legendi turska vojska nije mogla ući u Paličojke posle zauzeća srpskih zemalja u srednjem veku, za nekoliko godina .
Udut (atar) mahale Paličojki nalazi se u seoskim mahalskim granicama: Put, Stankovo drvo, Stankov kamen, Potok, Gramada (kamenjar).
Paličojke se deli na Gornju i Donu mahalu.
Nazivi i poreklo rodova
Ljamovci, 7 kuća, slave Mitrovdan. Smatraju se starincima. U starini bili kiridžije, te kako su ponajviše kiridžiluk obavljali sa gradovima Prizren i Skadar, njihov predak kirndžija se prozvao “Ljamo”, da bi se zaštitio od albanskih hajdučkih pljačkaških četa. Međutim, u arbanaškom govoru, odakle potiče “lajim-i” označava vest, onoga koji prenosi i širi vesti, što su kiridžije od starine činili u svim krajevima Balkana. Od ovoga roda jedno domaćiistvo se u starini odselilo u s. Jančište – Polog u Vardarskoj Makedoniji. Za njih se kaže “da su doseljeni odnekud”, kao i da su rodovsko ime dobili “iz poruge”, a u Jančištu ih obitava 6 kuća .
Velikinci, 5 kuća, slave Sv. Nikolu i prislužuju Sv. Nikolu letnjeg. Velikinci se zovu i kao Diglemanovci. Ovaj naziv su dobili po svojoj babi Veliki. Od ovoga roda odselila su se tri domaćinstva kao kolonisti 1924. u okopinu Uroševca.
Ogarevci, 11 kuća. Danas su Ogarevići, a starinom su Popevci. Kao pečalbari su iz Rumunije doveli psa “ogar”, po čemu su i dobili nadimak, odnosno prezime.
Zrnzevci, 5 kuća. Starinom su iz okoline manastira Zrze kod Prilepa u Vardarskoj Makedoniji, odakle su se doselili pre Kosovske bitke 1389. godine, i u bici učestvovali kao ratnici u srpskoj vojsci. U familiji su čuvali kao relikviju “Jedan barjak iz Kosovske bntke” .
Šoševci, 2 kuće. Od ove familije jedno domaćinstvo se odselilo u Prizren 1937. godine. Ovaj je rod starinom od Virpazara u Crnoj Gori i potiče iz bratstva Plamenac. U Sretačku župu su se doselili “pre više vekova”.
Navedeni rodovi slave Đurđic, a prislužuju Sv. Nikolu letljeg.
Polovinom meseca avgusta 1947. godine Paličojke je imalo prema mojim istraživanjima 5 rodova, sa 30 kuća.
Po tradiciji, Paličojke ima na sedam mesta sedam čobana. “To tako bilo, tako zaostalo i postala mala Paličojki”.
5. Pejčiki – Pejčići
O imenu naselja postoji ovo kazivanje: “Bio neko staro vreme Petko. Ili je ime došlo po slavi Sv. Petke, koja je u starini slava nekome bila”. U Pejčićima se nalazi crkva Sv. Nikole, pored koje je i seosko groblje.
Naziv i poreklo podova
Mandušići, 4 kuće, slave Sv. Petku. O poreklu ovoga roda postoji tradicija. Mandušići su se doselili u Sredsku – mahala Pejčići iz Tetova. Bilo ih je sedmorica braće, pa su se od zuluma turskoga i arnautskoga razbežali na razne strane: u Sredsku, Prizren, Crnu Goru, Dalmaciju. Za čuvenu junačku kuću Mandušića u Crnoj Gori, smatraju da potiču od ovih Mandušića. Oni koji su se naselili u Sredskoj postali su veoma bogati i imali su preko 3000 ovaca. Prezime im je došlo od “mandra – manduš”, što na grčkom znači bačilo. Mandušići u Pejčićima poznati su kao odlični guslari i dobri junaci. Kad su u starini prizrenski derviši dolazili u pisanija po Sretečkoj župi, tražili su i njihovu “mandru”, da bi dobipi pisanijski prilog.
Evo i druge verzije o starini i migracionim putevima roda Mandušića. Mandušići – Mandušovci su starinom od Tetova. Njihov “askurđel deda”, pračukundeda, bio je ovčar nomad, i njima je prezime došlo po “mande” – bačilo. U tetovskom kraju su poubijali turske zaptije i pobegli u Crnu Goru, sem jednog najstarijeg brata, koji je došao u Sredsku, od koga su današnji potomci u Pejčićima.
Ja sam u toku leta 1947. godine upoznao u Pejčićima Antu Mandušića, starog 67 godina. On je dobro znao rodovsko poreklo i etničku istoriju, ali je rodoslov spabo pamtio, svega četiri pretka, i to: Anta je sin Savov, ovaj Aleksin, a ovaj Josifov, a Josif je Stankov. To iznosi 180 godina unazad ili približno oko 1765. godine, ali su Mandušići pre te godine doseljeni u Sredsku. Od ovoga roda mnoge familije su iseljene, ali u zavičaju nisu “razdruženi”. U Ameriku je odseljeno jedno domaćinstvo.
Anta Mandušić dalje kazuje: “Mandušići su poreklom iz Tetova, varoši, tamo su bili stočari nomadi. Tri brata su došla u Sretečku župu. Jedan se nastanio u Rajčiki, drugi u Bogoševce, a treći u Pejčike. Oni dvojica što su se naselili u Rajčike i Bogoševce bili ćaje, svaki imao po 1000 ovaca, aln su se utrli. I ovaj brat što se naselio u Pejčike imao je 1000 ovaca. Njegovi su potomci današnji Mandušići u Pejčićima”.
Mandušići su se u starini zvali Lazarejćevi. U Tetovu su bili povarošeni stočari nomadi ćaje. Dok su obitavali još u Tetovu, sa svojim stadima, braća su se izdelila. Turci su jednoga dana navratili da opljačkaju Lazarejćevska bačila. Njihovi čobani bili naoružani, te pljačkaše napadnu i neke poubijaju, a Turci zaplenjenu stoku ostave i pobegnu. Posle toga, Mandušići su se doselili u Sretečku župu, i računaju se među najstarije stanovništvo u Pejčićima.
Gačovci – Gacići, 4 kuće, slave Sv. Petku. Bračne veze ne sklapaju sa Mandušićima. U starini od ovoga roda jedno domaćinstvo se odselilo u s. Jančište – Donji Polog u Vardarskoj Makedoniji, a slave Mitrovdan. U s. Jančištu se smatraju kao “stari doseljenici – poreklom iz Sredske” .
Dumanovi, 2 kuće, slave Sv. Petku, prislužuju Sv. Nikolu letnjeg. Ogranak su od Mandušića, sa kojima ne sklapaju bračne veze. I oni su imali “lagap” “Lazarevi” u starini, kao i Mandušići.
Jankovići, 2 kuće. Poznati su i po nazivu “Šopovi”, a poreklom su iz Sirinića župe, odakle su „od krvi pobegli”. Slave Sv. Arhanđela Mihaila, a prislužuju Sv. Arhanđela letnjeg.
Kačarevi – Kačarević – Dobrosavljević, 1 kuća. Poreklom su iz Sirinića župe, a poznati su i kao “Šopovi” .
Nišovci, 1 kuća, smatraju se kao ogranak od Mandušića, a slave Sv. Nikolu.
Dobrosavci, 1 kuća, slave Sv. Arhanđela Mihaila. Ogranak su od familiJe Jankovića.
* + *
Crkvica “Kaluđere” je po tradiciji iz XIV veka. Crkva se prvobitno nalazila u Paličojćima na toponimu “Bogorodica”. Zbog auluma i skrnavljenja od strane “Turaka” ikona Sv. Bogorodice „je letnala” do jednog mesta, Pečiće, na kome su seljani potom podigli crkvicu za jednu noć .
U mahali PeJčići postojalo je kulturno-umetničko društvo “Srpski guslar”, koje je u stvari bilo pevačko društvo.
U avgustu mesecu 1947. godine prema mojim istraživanjima, u mahali Pejčići obitavalo je 7 rodova, sa 17 kuća.
6. Račeiči – Račojke
Ispod mahale Račojke nalazi se crkvište Sv. Petke. Postoji i starovremsko groblje.
Nazivi i poreklo rodova
Jakšovci – Jakšići, 10 kuća, slave Sv. Petku. U vreme seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem 1690. godine “digli se odnekuda” i Jakšići i došli u Sredsku u zaselak Rajčići. Onda su se stale doseljavati od tetovskog kraja iz Vardarske Makedonije i druge porodice. Po rodovskoj tradiciji Jakšići su poreklom iz Hercegovine: jedan brat odselio se u Crnu Goru, drugi brat u Zubin Potok – Ibarski Kolašin, a treći brat u Sredsku.
Đorđevci, 7 kuća, slave Sv. Nikolu.
Savići, 5 kuća, slave Sv. Nikolu. Od ove familije 1927. godine 2 domaćinstva su se odselila u Ameriku – Čikago. Zatim, 1932. godine 2 kuće su se odselile u Prizren i jedno domaćinstvo 1947. godine isto u Prizren.
Dimovci – Dimići – Todorovići, 5 kuća, slave Sv. Nikolu. Kao ogranci ovoga roda računaju se: Todorovići, Jakovljevići, Simići i Stanišići. Svi vode poreklo od “Rača”. Njihovo doseljavanje je bilo u XVII veku, u vreme seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem. Račova braća tada su prispela u Sretečku župu: jedan u Rečane, drugi u Bogoševce, a treći u Račojke. Svakako, i ime ove mahale potiče od ovoga roda “Rače”. Račo je imao sinove: Loju, od njega vode poreklo Terzijinci, i Pantu, od koga vode loreklo Savići i Todorovići. Od roda Terzinci potiču ogranci: Veljkovići, Đorđevići, Zdravkovići, Mitrovići i Simići. To račvanje u navedene ogranke bilo je tek 1880. godine.
Prema mojim ispitivanjima 1947. godine mahala Račojke je imala 4 roda, sa 27 kuća.
7. Stajkovac – Stajkovce
Prema tradiciji ime ovom naselju je nastalo “po nekom Stajku”, koji je bio poreklom iz Makedonije. Isto tako, pominje se i domišljanje postanka imena: “staj – kovce”, stavi – koce, “Jer tu zemlja klizi”.
Zaselak Stajkovce deli se na dve mahale: 1. Donja mala i 2. Gornja mala.
Naziv i poreklo rodova
Draškovci, 1 kuća, slave Đurđic. Poreklom su iz sela Mušnikova.
Vučevci, 3 kuće, slave Sv. Nikolu, prislužuju Sv. Nikolu letnjeg.
Branisavljevići, 3 kuće, slave Sv. Nikolu. Ovaj rod se račva u ogranke: Anđelkovići, ali i kao Mandušini, Vučevci – Vučevići, Nikolići, Petrovići, Uštevići – Uštevci i Furlanovi – Cvetkovići. Svi slave Sv. Nikolu. Od Branisavljevića roda jedno domaćinstvo se odselilo 1947. godine u Banat.
Uštevci, 6 kuća, slave Sv. Nikolu. U staro vreme od ovoga roda jedno domaćinstvo se odselilo u Prizren.
Cvetkovići, 1 kuća, slave Sv. Nikolu.
Toromanovići, 1 kuća, slave Sv. Nikolu. Od ove familije posle Prvog svetskog rata jedno domaćinstvo se odselilo u Skoplje.
Živkovići, 1 kuća, slave Sv. Nikolu. Poznati su i kao Paramendići. I u Prištini postoji rod Paramendić, ali mi nije poznato da li je poreklom iz Sredske.
Petrovići, 2 kuće, slave Sv. Nikolu.
Karaljejići, 7 kuća, slave Sv. Prečistu. Posle prvog svetskog rata jedno domćinstvo od ove familije se odselilo u “Strevce”. Ovaj rod se račva u ogranke: Vuče, Pućkovići – Pućkovci, čiji je predak pušio duvan na lulu.
Crnčevići, 1 kuća, slave Prečistu.
Pućkovići, 2 kuće.
Kao domazeti u Toromanovića familiju doseljen je domazet iz Kičeva, koji je primio prezime i rodovsku slavu Toromanovića.
Stajkovce rod, 3 kuće. Od ove familije je 1 kuća kao ogranak Jovanovića. Iz Kičeva je u toj famnliji prizetak isto Jovanović. Pored toga u familiji Stajkovce je jedan domazet iz Prizrena.
Prema mojim ispitivanjima naselja i porekla stanovništva avgusta meseca 1947. godine Stajkovce je imalo 12 rodova, sa 31 kućom.
Prema mojim ispitivanjima naselja i porekla stanovništva, polovinom avgusta meseca 1947. godine u Sredskoj je obitavalo:
Mahala – zaselak Broj rodova Broj kuća
Bogoševce 8 29
Krajići – Karalejić 3 10
Milačiki – Milačići 5 22
Paličojki 5 30
Pejčiki – Pejčići 7 17
Račeiči – Račojke 4 27
Stajkovac – Stajkovce 12 31
Ukupno: 44 166
Kao što se iz datog pregleda vidi, u Sredskoj je bilo ukupno 44 roda, sa 166 kuća.
Izvor: Poreklo stanovništva, geneza naselja i onomastika Sredačke župe – Tatomir Vukanović