Нови Пазар и околна села

28 коментара

1. 28. мај 2018. у 17:51

   Војислав Ананић

   ВИТКОВИЋЕ

   Село се налази на крајњем југу новопазарске општине. Јужна граница му је Ибар (језеро Газиводе), на истоку је село Бање, на северу Врановићи, и на северозападу Табалије. Велико брдо (1086 м) је према селу званом Бање, а брдо Бријег је испод Јованове њиве. Куће су лоциране у средишњем делу села на заравни. Атар села пресеца неколико долина сеоских потока. Село је на средњој надморској висини од 750 м, а најнижа тачка је код језера 651 м; од Новог Пазара је удаљено 30 км.
   Вода се користи са сеоских извора, који су дограђени за чесме, а то су: чесма Манолина вода до пута, Студенац удно ливаде, Иванова вода у истоименој ливади и Водица код ливаде зване Запис. Неколико домаћинстава је довело воду до кућа. На граници према насељу званом Бање налази се Бањска вода. Са сливног подручја вода отиче у Ибар (језеро Газиводе) преко краћих водотока: Иванов поток, који тече од Врановића а у њега се уливају Суви и Голошев поток и поток Барице, слива се од истоимене воде, а ка језеру отиче и Павлов поток.
   Сеоске ливаде: Иванова ливада испод кућа Веселиновића, Ратков до у селу, ливада Шиљково гувно више кућа, близу ње ливада Запис, Студенац, ливада више пута и Дугачка ливада. Сеоски пашњаци су Равниште и Брдо. Шуме су претежно храстове, а зову се: Комишљаја, шума Иванов поток, Јовачке стране, Буче према Врановићу и шума “под Загувницу”.
   Старине и прошлост. – У имену села је реч вит (узвик којим се вабе голубови), што би значило место где се купе голубови, или реч витка (врбов или лесков прут за плетење корпи), што би означавало место чији су се становници бавили плетењем производа од витица. Село се помиње у турском попису из 1455. године, и то као тимар Орхана хизмећара Иса-бегова, под именом Витковићи, са 5 домова. У селу се познају остаци старе “грчке црквине и гробља”, поред куће Веселиновића.
   Витковиће – најјужније насеље новопазарске општине
   Становништво. – У селу живе два српска рода, досељени у XIX веку из Црне Горе: Веселиновићи (2 дом., сл. Ђурђиц) и Јанићијевићи (3 дом., сл. Петковдан) из Клечка. Исељеници: Јанићијевићи, Краљево (2 дом.); Веселиновићи, Краљево (1 дом.); Миленковићи, Смедерево (1 дом.).

   Извор: Фикрет Себечевац – Селим Шаћировић / Насеља новопазарског краја, Београд, 1995.

   Одговори

2. 28. мај 2018. у 17:58

   Војислав Ананић

   ВУЧЈА ЛОКВА

   Планинско село под Рогозном, између Опава, Ромница и Берберишта (природна граница Бербериштанска река), према Гњеждању природна граница је Стремењачки поток, граница даље води Плакаоницом и делом Неготинцем. Село је разбијеног типа и захвата већи простор, тако да су куће груписане по махалама: Лазанска махала или Лаз налази се на заравни испод шуме зване Главица, на јужном делу села, и одвојена је од осталих, Ограђанска махала (Ограђе) је до Бербериштанске реке, Шабовска је у средишњем делу села, до ње је Меховска, а Дугодолска је до Опава. Средња надморска висина насеља је 940 м, а удаљеност од Новог Пазара је 15 км.
   Висију чине брда по ободним деловима сеоског атара: Власови (врх брда Кршеви), до њега брдо Демове колибе, Главица изнад засеока званог Лаз, као оголео крш уздиже се Калуђер изнад Главице, до њега је Марино брдо, испод Црначке реке је Чеперак, који се пружа ка Гњеждању и Плакаоници, према Гњеждању је и заравњени простор Стремењак, затим следи Велико брдо (1161 рх), Дуб према Опавама и Градина (953 м) у засеоку званом Лаз. Раван Сухо поље лежи испод Мариног брда. Наведене висове пресецају долине: долина Вучјелокванске реке, која се пружа од Неготинца па до ушћа Бербериштанске реке, долина Црначке реке, лежи између Црнца и Вигњишта, долина Велика међа у подножју Калуђера, а Стара Вучилоква између Опава и Дугог дела. Мање равни су: Гуџалиште (између Мариног брда и Калуђера), раван изнад Меховске махале звана Брдо, и раван Мохово у Шабовској махали. Пећина Вигњиште од места Вигњишта излази на Градину, а позната је још пећина Рупе.
   Вода се користи са сеоских извора и чесама: чесма Хајрат са дрвеним коритом у Ограђанској махали, Стублина на Мохову, Хузеирова чесма у махали званој Лаз, у истој махали је Мехова чесма, затим следи извор у Дугодолској махали, чесма поток са дрвеним коритом и извор у Луковцу. У Шабовску махалу вода је доведена из Великог брда, а у Лаз из Врела. Са сливног подручја вода се слива у Вучјолокванску и Црначку реку. Вучјолокванску реку граде Опавски, Черечански и Ромнички поток, а спајају се у месту званом Саставци. Код Вигњишта се Вучјолокванска спаја са Црначком реком на самој граници до Берберишта, прима Бербериштанску реку и одатле тече као Јошаничка река. Сливним подручјем тече још неколико потока: Лазански од Калуђера, Стрмењацки од Стрмењака, поток иза Хузеирове куће, који тече од извора званог Врело, поток код Шерифове воденице, тече од Демових колиба, поток од Аземове воденице, Дугодолски поток у истоименој махали и Наков и Хасов поток у близини њихових кућа. На Вучјолокванској реци радило је раније више воденица: Аземова, Шерифова, Лазанска и Наилова, а и сада ради Дугодолска (Ћамова) воденица.
   У сеоском атару велико прбстранство чине ливаде: Дугодолске ливаде, Луковац, Лаз, Дугачки бријег, Крчевине, Мохово, Ограђанске ливаде, ливаде Брдо, Ограђеник, Врлетница и Шабова ливада. Пашњачки потеси су: Велико брдо, Дуги до, Калуђер, Марино брдо, Сухо поље и Станиште. У шумама расту храст, буква, граб и неки четинари: шума испод Накове куће, шума изнад Етемове воденице, Велико брдо, Лазине, Стрмењак, Крље, Присоје, Малињак, Главица и Демове колибе. Њиве су недалеко од кућа у зашеоцима и зову се: Луковачке њиве, Лаз, Мохово, Брдо, Суљкине њиве, Прла и њиве у Меховској махали.
   Старине и прошлост – Према сеоском предању село је добило име по једној дубодолини – локви, где су вуци поклали стадо оваца и у тој дубокој провалији створила се велика локва крви. Могли би се прихватити мишљење да је село добило име по самом положају и изгледу терена, као забаченог и неприступачног краја, који је доступан само вуковима. У селу је присутан локалитет Градина са остацима камена, што асоцира на постојање неког праисторијског насеља. Под данашњим именом село се помиње у једном акту ватиканског архива 1718-1721. године, у попису католичког становништва. На месту званом Присоје (Рупе) близу Луковца, недалеко од Црнца, отворен је поткоп рудника олова и цинка на имању Демира, Хазира и Бахтијара Хасановића и Спаха Аљовића.
   Становништво. – У селу живе муслимански родови. Са Пештери су доселила три брата, један се населио у Берберишту, други у Хрватској и трећи у Вучјој Локви, од кога су данашњи становници Вучје Локве. Преци данашњих родова досељени су крајем XVIII и почетком XIX века. По другој верзији старином су из Карановца (Краљева), али је она мање вероватна. Садашњи родови се зову: Адиловићи (2 дом.), Аљовићи (2 дом.), Куртовићи (2 дом.), Рушовићи (4 дом.), Салковићи (1 дом.), Хасановићи (1 дом.) и Шабановићи (2 дом.). Раније је у селу било старих мајстора за обраду дрвета, као што су Бајро Рушовић и Бећо Салковић, а поткивачким занатом бавио се Сабит Хасановић. Исељеници: Ибровићи, Турска (3 дом.); Меховићi, Турска (3 дом.); Сејдовићи, Турска (3 дом.).

   Извор: Фикрет Себечевац – Селим Шаћировић / Насеља новопазарског краја, Београд, 1995.

   Одговори

3. 28. мај 2018. у 18:02

   Војислав Ананић

   КОПРИВНИЦА

   Село се налази североисточно од Новог Пазара, удаљено 10 км. Лежи са десне стране магистралног пута који води ка Рашки, а између: Козарева, Глушаца, Јабланице, Грађановића, Батњика и Трнаваца (Микулина). Куће су лоциране у подножју брда. Влајово брдо (731 м) је на истоку, Чукаре према Батњику, Чукара више кућа Лешевића, према Јабланици, а уз њих су мањи висови: Грубићи, Шанац, Рујце, Коса, Грабље и Страмуљице. Долина Равна пружа се од Козарева, а мање заравни су Јеслијевка и Дуги до. Надморска висина села је 610 м.
   Вода је до кућа доведена из оближњих извора, али се користе и сеоске чесме: Башча на улазу у село, чесма Бирске барице, чесма у Чучуљку, извор Барице, вода у Дугачком долу и Студенац са коритом до Батњика. Удно села тече Јовска река, а у њу се уливају водотоци: поток Коритски бријег, Дубоки поток и Барице. На Јовској реци и сада раде Биорска и Лешевска воденица.
   Сеоске ливаде: Равна, Лица, Котар, Бријег, ливада на Брду, Дугачки до, Калеме, Сечина и ливада на шанцу. Пашњачки потеси су на странама брда и носе иста имена. Шуме су храстове: Дугачки бријег, шума у Гају, шума у Грубићу, те шума у Бостариишту, Грабљак, Студенак у Рујцима, Дубље у Нићифоровској Сечини. Већина њива је у окутњицама, а неке називају: њива “под кућу”, њиве у Дугачком долу, њива у Јаслици и њива у Калемима.
   Име села и прошлост – У називу села је име биљке коприва, па по том корену овај назив спада у фитониме. У првом турском попису 1455. године село се помиње под данашњим именом, као тимар Николе сина Вукана са 5 домова. Сада се у селу налази црква Св. пророк Илија.
   Становништво. – У селу живе два српска рода, старији досесљеници (XIX век): Лешевићи (6 дом., сл. Петковдан) и Бараћи (1 дом., сл. Никољдан), досељени у скорашње време (после 1945. године). Исељеници: Бараћи, Рашка (1 дом.).

   Извор: Фикрет Себечевац – Селим Шаћировић / Насеља новопазарског краја, Београд, 1995.

   Одговори

4. 28. мај 2018. у 18:09

   Војислав Ананић

   НЕГОТИНАЦ

   Планинско село на Рогозни, удаљено од Новог Пазара 14 км, а налази се између: Лопужња, Пасјег Потока, Вучје Локве и Опава. По просторном положају кућа село се дели на два засеока: Старо Село, чије су куће испод брда Главице, и Село, неколико кућа “у само брдо”. У ширем смислу припада му и издвојени засеок Ромнице. Надморска висина села износи 1020 м. Брдо Џомба је према Лопужњу, Калеме и Молитва у средини села, а Самар код кућа Вељковића. Између брда леже долине: Бубан, који се протеже до Лопужња, долина Ромничког потока, која се пружа ка Вучјој Локви, и долина Гламајског потока.
   Снабдевање водом врши се са извора и чесама: чесма Вирине изпод Молитве, на путу (изградио је Хигијенски завод – Нови Пазар и др. Гајић), чесма код воде испод села, и Барице испод Самара. До неких кућа вода је доведена из Крља, једна кућа узела је воду из Гаџиног дола, а остале из Лазина, Бачевишта и из Вирина. Користи се и бунар “у Ливаде”. Воду са сливног подручја одводе: Гламајски поток, који тече од Стубуне, Ромнички, извире из шуме зване Крље, и Чареначки поток, тече с врха Винорога. Некада су за село радиле две воденице: Костовска и Шибљанска.
   У појасу самоникле вегетације највеће пространство захватају пашњаци (137 ха), које називају: Стара бачија, Турска њива, Врлетњача, Барице наврх Ливатка, Калеме, Орнице, Главица, Коловоз и Брдо. Ливадске површине су мање (52 ха), а познатије су: Пискавице, Гаџин до, Јоше, Стублина, Ливадак, Дугачка њива, Врлетњача, Равна, Рупчина, Ромнице, Чаренче, Грдобиште, Кула и Бубан. У појасу шума преовлађује буква: Гаџин бријег, Бубан, Гламај и Мостин бријег. Најмању површину обухватају њиве (36 ха): Дугачка њива, Самарска, Мостина, Виринска њива, Селиште, затим њива код воде, Брдо, њива Растић и Гламајска.
   Име села и старине. – По етимолошком корену назив села спада у топониме илирско-влашког порекла. Насеље се помиње у првом турском попису 1455. године под именом Неготинце са 2 дома, као тимар Милоша и Оливера. На локалитету званом Стублине налазе се остаци “грчког гробља”.
   Становништво. – У селу живи род Вељковићи (19 дом., сл. Илиндан), досељени из Црне Горе (средином XIX века). Исељеници: Вељковићи, Београд (4 дом.), Крагујевац (3 дом.) и КраљевО (5 дом.).
   Ромнице
   Засеок Неготинца, између Вучје Локве, Зминца и Лопужња. Брдо Орловац је на истоку, према Вучјој Локви, Осредак према Лопужњу, Брдо и Чукара (1221 м) према Зминцу, а на северу је брдо Самар. Међу узвишењима су мање заравни: Равна на Брду, Горње гувно и Вељковско брдо на Осредку. Куће су лоциране на саставу три крака сеоског пута, а поред кућа удубљење Долина пружа се од Доњих Увада па до Бачевишта. У брду Орловцу налази се пећина Орлове рупе.
   Вода у засеоку се користл са извора и чесама: извор Грозничарка испод Доње махале, а чесма Студена вода према Орловцу, Водице иза брда Осредка, Горња вода до кућа и Баре код Горњих Солила. Вода са сливног подручја отиче Орловачким и потоком званим Кућетине, који се састају на месту званом Лучица и граде Вучјолокванску реку.
   Познатије ливаде у засеоку називају: Доња ливада, Јевтова ливада, Усовина, ливада Брда, Горње клече, Дебељача, Мочила, Мала орница, Подводница, Бара и Горње гувно. Пашњак Горња Солила је према Вучјој Локви, наврх Орловца, а постоје још: пашњак код Студене воде, затим Осредак и Орловац. Букове шуме су: Вртљага више кућа, Осоје код Брда и шума Осоје код гробља. Њиве су.у окутњицама, а веће су: Долина, Брдо и Дочак.
   Назив засеока је романског порекла (илирско-влашког). У насељу постоје остаци старог гробља (камене плоче) на брду Осредку, о којем мештани немају предање.
   У насељу живи српски род Антонијевићи (2 дом., сл. Илиндан), старином из Клечка (досељени почетком XIX века). Из тог рода је и мајстор Ратко, који је правло дрвене каце, а занат је наследио и његов син Станоје, касније и унук. Исељеници: Антонијевићи, Крагујевац (5 дом.), Велика Плана (1 дом.), Горњи Милановац (1 дом.), Суботица (1 дом.) и Немачка (1 дом.)

   Извор: Фикрет Себечевац – Селим Шаћировић / Насеља новопазарског краја, Београд, 1995.

   Одговори

5. 28. мај 2018. у 18:12

   Војислав Ананић

   РАЈКОВИЋЕ

   Село се налази северно од Новог Пазара, са десне стране дежевског пута идући из прваца града, а између: Бадове, Судског Села и Горње Тушимље. Средња надморска висина села је 673 м, а удаљеност од Новог Пазара износи 11 м. Куће су на узвишењима и благим странама брда, лоциране у мањим групама око главног сеоског пута, а окренуте у различитим смеровима. Према Горњој Тушимљи је брдо Калем (963 м), ка североистоку су Плоче, а према југу Граб. Две мање равнице зову се: Белкова и Матова раван, а испод села је Оџина ливада.
   Неколико домаћинстава (Белићи) довело је воду из Батина потока, испод шуме зване Курјаче. Користе се и сеоске воде: Корита према селу, Тургуње у средини села, чесма Водице на ивици шуме зване Калем и чесма испод гробља. Воду ка сливном подручју Дежевске реке одводе водотоци: Калемски поток, који почиње испод истоименог брда и шуме зване Калем, и његова притока Трлински поток, који тече од шуме и брда званог Трлине.
   Ливаде и пашњаци захватају велики део сеоског атара, а ту спадају ливаде: Брдо, До, Тургуње и Лећевиште, те пашњаци: Матова ливада, Лазови, Копилиште и Раван. Храстове шуме су: Плоче, Граб, Калем, Прлине, Осоје, Курјача, Марино кућиште, и унутар села Главица, Брегови, Ћафа и Лећевиште. На ширем простору су сеоске њиве: Марино кућиште, њива испод Корита, Баре, њива Оџина ливада, Лијешће, Крушке, Ражиште, а у окутњицама њиве имају сва домаћинства.
   Име села и прошлост. – Назив села потиче од одсељеног рода Рајковића. Под овим именом село се не помиње у писаним изворима нити има материјалних остатака, па се може претпоставити да је млађег постанка.
   Становништво. – Садашњи живаљ села сачињавају српски родови: Белићи (9 дом., сл. Илиндан), Коматине (4 дом., сл. Митровдан), доселили из Окоса, и Милосављевићи (1 дом., сл. Ђурђевдан), досељени после 1945. године. Мутавџијским занатом бавио се раније Миломир Белић. Исељеници: Белићи, Подгорица (1 дом.), Краљево (9 дом.), Чачак (11 дом.), Рашка (1 дом.), те Ивањица (1 дом.); Коматине, Крагујевац (2 дом.) и Рашка (1 дом.).

   Извор: Фикрет Себечевац – Селим Шаћировић / Насеља новопазарског краја, Београд, 1995.

   Одговори

6. 28. мај 2018. у 18:20

   Војислав Ананић

   СИТНИЧЕ

   Већи део села налази се са десне стране магистралног пута Нови Пазар-Дуга Пољана, док је на југу Људска река природна граница према Пожеги. На североитоку село се пружа до Родића, а осатала гранична места су: Рајчиновиће, Трнава и Петрова. Надморска висина села на самом југу је 581, а средња надморска висина 713 м, док удаљеност од града износи 8 км. Куће су лоциране на рељефно различитим теренима па се атар села дели на махале: Муратовска – куће груписане до пута, у средини села Мехмедовска, а под Шанцем Мујовића махала, тако што је доњи део села око пута и у равници Људске реке, док је горњи део села на пристранцима и странама брда. На југоистоку село почиње од Броњских њива, а завршава се код Петровског потока. Куће су окренуте ка југу. На северу је брдо Коцки лазови до Родића, Баљуша према Рајчиновићу, Шанац према Трнави, на северозападу је Петровско брдо, Ћафа повише Хатеновца и Бишевско брдо више Муратовских кућа. Равнице има сарај између пута и Људске реке.
   Вода је у село доведена водоводом од Сухе Ћуприје, док је неколико домаћинстава довело воду са Бакаруше. Користе се 1 сеоски извори: Циганска вода испод Баљуше; и Јуковача поред брда Дуба. У селу има и неколико зиданих бимара, чија је дубина 8-12 м, а називају их: Назимов, Расимов и Брничански бунар. Воду ка Људској реци одводи неколико потока, а сви имају правац север-југ: Ганов поток почиње са врх села и тече Гановом долином ка Људској реци а ушће му је испод џамије, између Ситнича и Петрове тече Петровски поток, долином званом Суљина страна тече истоимени поток испод Клеча, а код Родића почиње Коцки поток, који се у реку улива код хана.
   Ливадске и пашњачке површине у селу су мале, а познатији потеси су: Коцки лазови повише Ситнича, Локва у средини села и Стране више Хасановића кућа. И шумски појас је незнатан: више Хасановића кућа шума Рашче, Баљуша и Коцки гајеви према Трнави. У махалама, између кућа су њиве, баште и воћњаци у којима успева разриоврсно воће. Њиве Вртаче су имеђу Људске реке и пута, Чалије у средини села, Шашинка у истоименој долини, а повише пута су њиве Вакуфи. Обрадива земља је “бељуха”, а у средини села “смона” – “црепуљача”, тешка на рад.
   Старине и прошлост. – Име села спада у фитониме, јер је у корену реч ситник – биљка (врста рогоза). Несеље је по постанку старо: доскоро су се познавали остаци “латинског гробља” на Хатеновцу. Село је упишано у турском попису 1455. године, и то под данашњим именом, као тимар Танривермиша гуларииа Иса-бегова са 12 домова. Сада у селу постоји џамија и неколико продавница мешовите робе.
   Становништво. – У селу живе углавном стари муслимански родови, досељени почетком XVIII века, и то: Коце (25 дом.), Хасановићи (10 дом.), огранак Коца (садашње презиме добили по деду Хасану); Друштинци (2 дом.), старином из племена званог Тунзес – Малесија, а новији досељеници су: Нушевићи (3 дом.), досељени 1934. године из Брњице (Дуга Пољана), старином из Корита. Већи број домаћинстава бави се производњом креча. Исељеници; Коце, Турска (10 дом.), Оризаре (1 дом.) и Београд (2 дом.); Хасановићи, Турска (6 дом.), Сарајево (2 дом.), Скопље (1 дом.) и Оризаре (1 дом.).

   Извор: Фикрет Себечевац – Селим Шаћировић / Насеља новопазарског краја, Београд, 1995.

   Одговори

7. 28. мај 2018. у 18:27

   Војислав Ананић

   ШТИТАРЕ

   Село се налази северозападно од Новог Пазара, удаљено 21 км. Лежи са десне стране магистралног пута Нови Пазар-Дуга Пољана, а између: Корутана, Троштица, Раковца, Батинића и Гошева. По географском положају и распореду кућа дели се на Горње и Доње Штитаре. Горње Штитаре је лоцирано источно од Жутог крша (1071 м), на надморској висини од 1025 м, док је Доње Штитаре југозападно од њега и спушта се до надморске висине од 735 м. Куће су у подножју сеоских брда и на малим заравнима око сеоског пута.
   Према Тењкову и Тврђеву је брдо Мађаревац, према Троштицама је Градац (1134 м), Дуб (974 м) и Оштра главица, а према Осаоници је Соколовица. Долина Саставци у облику клисуре почиње из Тврђева, од Неранџића, и пружа се до Гошевског потока.
   За снабдевање становника и напајање стоке користе се сеоске чесме и бунари, а има и доведене воде. Чесма Саставци је у истоименој долини, а Бишевска чесма је у средини села. Користе се још Школски и Васовски бунар, а вода је до кућа доведена из сеоских имања. Сливно подручје села припада Људској реци, а воду одводи поток Саставци, који се улива у Гошевски.
   У селу велико пространство захватају ливаде, а највећи комплекси су Васовске и ливаде Шараца. Највећа површина земљишта је обрасла пашњацима, који се налазе у Плужинама (Доње Штитаре), Мађаревцу (Горње Штитаре) и Гошевском пољу, а укупна површина им је 222 ха. Шуме се састоје од храста, брезе и жбуна. Између Горњих и Доњих Штитара је шума Молитва, а надно села су Васовске шуме и Бреза. Њиве (79 ха) немају посебна имена, а већина се налази у окутњицама.
   Старине и прошлост – У корену назива села је реч штит (врста одбрамбеног оружја), што би значило да су се некада становници села бавили израдом штитова, или се, пак, у називу села крије реч штитарина (врста пореза којег су плаћали феудалци), а и једна породица биљака носи име штитаре, па би по томе назив села спадао у фитониме. По постанку село спада у најстарија средњовековна насеља. У турском попису 1455. године помиње се под именом Горњи Штитара, као тимар Дејана и Радивоја, са 13 домова; у истом попису помиње се Доње Штитар, као тимар Марка и Радојице са 6 домова. У турском дефтеру из 1585. године уписано је село Штитар и наводе се власници ситне стоке: Петрин Вук 30, Влајо Десница 35, Петре Данко 35 и Вељо Радина 60 коза и оваца. Под данашњим именом село се помиње у Сопоћанском поменару (XV и XVI век). Кроз село је водио у средњем веку један крак босанско-дубровачког пута. У селу сада постоји црква Св. Никола и четвороразредна школа.
   Становништво. – Српски родови који сада живе у селу старином су из Црне Горе, а то су: Бешевићи (4 дом., сл. Аранђеловдан), доселили из Бишева у XIX веку, Васићи (2 дом., сл. Никољдан); Васовићи (2 дом., сл. Пантелијевдан), род су са оним из Гошева; Мараши (2 дом., сл. Никољдан), старином из Подгорице, прво дошли у Беле Воде па у Штитаре; Мићовићи (1 дом., сл. Јовандан), доселили из Корутана, после 1945. године; Пузовићи (1 дом., сл. Никољдан), доселили из Бијелог Поља, и Шарци (2 дом., сл. Мратиндан) из Жабљака, доселили после 1913. године. Исељеници: Бешевићи, Београд (1 дом.); Васићи, Аранђеловац (1 дом.).

   Извор: Фикрет Себечевац – Селим Шаћировић / Насеља новопазарског краја, Београд, 1995.

   Одговори

8. 29. децембар 2018. у 23:14

   dragan petrović

   Poreklo Boškovića iz Postenja kod Novog Pazara sv.Nikola

   Одговори

9. 15. септембар 2019. у 00:37

   Miloš

   Da li zna neko da li u Novom Pazaru postoji neko ko se preziva Savić?

   Одговори

   • 15. новембар 2022. у 12:39

     Владан Дрманић

     Има Савића на овим просторима неки су из Осаонице неки живе на Шестову приградско насеље а на привременом раду и Швајцарској има их и на Дежевском путу

     Одговори

10. 20. јануар 2022. у 14:37

    50-togodišnjak

    Niste naveli sva sela u ovoj objavi;
    Maljevci
    Žunjsko brdo
    Cvrnje
    Borič i još neka sela.
    Iskreni pozdrav

    Одговори