Порекло презимена, село Пиларета (Нови Пазар) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Пиларета, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милод Порекло становништва села Пиларета, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милод Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Пиларета (Нови Пазар)

Порекло презимена, село Пиларета (Нови Пазар)

Порекло становништва села Пиларета, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Пиларета је на осојној страни долине Пиларетског Потока, који с леве стране утиче у Рашку повише Тушимље.

Тип села.

Куће су високо изнад речног корита, јер је долина уска и са стрмим странама. Оне чине насеље разбијеног типа, долинске врсте. Највиши крај села је Прпор.

Воде.

У селу има добре изворске воде: Пиларетску Воду у потоку, две чесме код куће Мутавџића, Мусина Вода у потесу. Употребљава се и бунарска вода, а чесма Соколовица у планини је за стоку. Кроз село протиче Пиларетски Поток, у који утичу периодски потоци Широки До ниже Ћаве, Суви Поток, Страшни Поток, Савин Поток и Трлински Поток ниже села.

Земље и шуме.

Ливаде су ниже кућа и у долинама: Цијове Ливаде, Тозина Ливада, Дрењача, Осиште, Раздоље, Мали До и Дуња (с њивама).

Њиве су: Банија, Дугачка Њива, Оџин Гај, Цигански Брег, Крушњача, Дренове Воде, Бакчине, Вињага, Наполица, Антова Њива, Конопљиште, Лешће, Њиветак, Андрак и Грот. Сеоске шуме и пасишта: Мала Соколовица, Велика Соколовица, Паљевина, Преседлине, Голо Брдо, Мало Брдо, Грабље, Раздољe, Медвеђак, Металица, Јајино Брдо, Жежница, Жаба, Пландиште, Лежачко Брдо, Тањово Брдо, Велики До, Широки До, Јанков Камен, Преседло, Лисичина, Осредак и Лазов Стан. У присоју повише села је голи камен, а у долинама потока су баште и воћњаци. Брестова и храстова шума је у челенкама  потока и на Соколовици. Сеоски пут је проходан само за коња и пешака.

Историјат, старине и постанак села.

Крај Прпор споменутје око 1316. и 1363. године.  На месту на комеје био хан је старо и садашње гробље са остацима темеља од црквине. Чумско Гробље је ниже Лежачког Брда, од којега нема видних остатака. Данашње село заселило се око средине 19. века. Године 1948. имало је 71 становник:

Порекло становништва.

-Мутавџићи, 5 кућа, Св. Никола, су Кучи из Гусиња; одељаци су Мутавџићи у Доњој Тушимљи, Пожежини, Панојевићу и Кућанима.

-Видојевићи, 3 куће, Св. Ћирило, прешли из Тупшмље око 1890. године, предак из Метохије.

-Комарци, Милићевићи, 1 кућа, Св. Никола, од Комараца, Обрадовића у Трнавцима.

-Равић, 1 кућа, је од Равића Морачана у Пурћу.

-Милошевић, 1 кућа, Св. Никола, је од старинаца из Дежеве.

-Новаковићи одселили се у варошицу Рашку.

ИЗВОР:  Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top