Порекло презимена, село Мур (Нови Пазар)

15. децембра 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Мур (у књизи описан као део села Бајевица*), Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Бајевица је, са својим потесом, у долинама Јошанице и Јованова Потока.

Тип села.

Већи број кућа је на ободу алувијалне равни, а мање их има на странама коса, које скупно чине насеље мање разбијеног типа. Ниже Црвенијех Прла је заселак Мур*, који се дели на Лубурску Махалу и на Бујупску Махалу. Кроз село пролази пут који везује села по западној Рогозни с Новим Пазаром.

Воде.

Оскудно је водом, нарочито доњи крај села, па се вода узима за домаће потребе са Јошанице. У Муру је извор Стублина. Стока се поји на потоцима, кoји пресушују.

Земље и шуме.

Зиратна земља је поред реке и по странама благих коса: Јалија, Голо Брдо (с воћкама), Мурски Лугови, Рохово, Грнчаре, Стара Караула. Утрина, испаше и шуме: Колибиште, Јазбине, Буне, Голодерица, Велики Врх, Мурске Калуге, долински теснац Крш, Чумин До, Дубље, Долачки Поток и по Турјаку. У Муру су њиве Ланиште, Раван, Чука, Ханиште, Чајир, Бегова Њива, Смоница, Влас, Лука, ливаде на Клечу, шуме и пасишта у Шумском Потоку, Мурском Потоку, Алуги, Белухи, Мајдану и Пијеску.

Старине селу.

У Јованову Потоку има остатака неког старог насеља. Код Старе Куће има остатака хришћанског гробља.

Име селу.

Име селу постало је од хипокористика Бајо, а назив Мур је скраћени облик од назива села Мурине код Плава, одакле су се доселили данашњи арбанашки родови. По предању Мур је старије насеље од Бајевице. Арбанашки родови дошли су на места одсељеног хришћанског становништва 1809. године. У оба насеља било је 1948. године 434 становника. Село је расло више множењем него досељавањем.

Порекло становништва.

Арбанашки родови:

-Мурићи, 9 кућа, су у засеоку Муру,  предак „од фиса Мурића из Мурије код Скадра“, населило се у Мурину код Плава, па његов син засновао заселак Мур.

-Џакавци, 4 кућа, су од Климената Љајића из Рватске на Ибру, досељени око 1880. године.

-Жирчани, 5 кућа, су Шаљани, прадед досељен из штавичке Жирче.

Помухамедањени српски родови:

-Дражани, 2 куће, су Кучи, досељени из рожајске Драге.

-Доловци, 3 куће, су Кучи, и они су од Гегића у Врбасићу.

-Лубуре, 6 куће, су Кучи; имају одељаке у Новом Пазару.

-Рашљани, Суљевићи 3 куће, су досељени из Шутеновца 1880. године, старина у Расну код Сјенице; од њих су Рашљани у Охољу.

-Белопољци, 3 куће, су досељени из Запона код Бијелог Поља 1920. године, старином су из „Горњег Колашина“ на Тари.

-Лукарчани, 2 куће, су Гашани, досељени из Лукара, 1918. године.

*Текст се односи на село Бајевица у чијем саставу је и део села Мур.

*

Поркло становништва насеља Шутеновац у саставу села Мур.

Пложај насеља.

Шутеновац је на осојној страни Шутеновачког Брда код Новога Пазара. Куће су по ободима њива, чине насеље разређеног типа. Окошани су горњи крај насеља, назвало се по досељеницима из Окоса.

Воде.

Вода се узима са извора, који не пресушује. Кроз село протичу Шутеновачки Поток и Мехмедов Поток, оба пресушују. Тада се стока поји на Јошаници.

Земље и шуме.

Њиве су доста слабе, деле се на њиве „у равни“ и „на брду“. Места с њивама су: Драча, Аптовина, Улица, Хрениште, Феровача; места с ливадама: Мале Равни, Гај, Гладнице, Гуџалиште, Лијешће, Дренови, Вртача, Падалиште, Заграђеник и Брезе. Сеоска храстова шума је ситна. У долини потока има вртова за поврће.

Старине у насељу.

На Аџету („Хаџету“) било је до пред крај 19. века мухамеданске насеље, чије се становништво преселило у Нови Пазар. Старо хришћанско гробље је у врху села. Ту се и сада сахрањују хришћани, а мухамеданци у старом гробљу на Аџету и у Газилару. Село се засновало на месту старог. Године 1948. имало је 174 становника.

Пореклос тановништва.

Арбанашки род су:

-Мурићи, 8 кућа, су из Мурије у Албанији у село Мур, па предак ћог-Преља дошао у Шутеновац; одељаци су им Мурићи у Охољу и Загуљачи. Помухамедањени српски родови:

-Мециновићи, 3 куће, су у крају Окошанима, дошли 1879. године из штавичког Годова, старином из Колашина на Тари.

-Дупљак, 1 кућа, из пештерске „Дупљаје“ (Дупљака).

-Кијевчани, 2 куће, из Кијеваца код Сјенице, били у Лечи и Загуљачи, овамо су досељени 1910. године.

Хришћански родови:

-Корићани, Васојевићи, 5 кућа, Св. Арханђео, предак из пештерских Корита, 1840. године, старином Морачанин, побегао од „дужне крви“.

-Милетићи одселили се у Нови Пазар.

*

Поркло становништва насеља Загуљача у саставу села Мур.

Положај насеља.

Загуљача је у клисурастој долини доњег тока Лечке Реке, десне притоке Јошанице.

Тип насеља.

Куће су са обе стране реке по стрмим странама брда; уз реку води пут, од којега се одвајају стазе за сваку кућу. Скупно све куће чине насеље  разбијеног типа. Горњи крај села је Загуљача а доњи Љутаја.

Воде.

Оба краја оскудни су водом. У Љутаји има извор и бунар, који не пресушују, а у Загуљачи су мањи извори на уставе и два бунара који пресушују. Стока се лети поји на вировима Лечке Реке, а када пресуше, онда на Јошаницу.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде се називају: Пландиште, Становиште, Ханиште, Даковина, Врт, Влас, Јалије, Прогон, Караула, Раван, Лубурске Њиве, Селиште, Коничанска Њива, Алуга; паше и шуме: Лијешће, Клече, Гувно, Селиште, Ледине, Озимача, Стублина, Клик. Испуст стоке је на Шутеновачко Брдо.

Старине и постанак насеља.

Старо насеље било је на Селишту. У Љутаји је било старо гробље са црквином, а мухамеданске на Аџету, сада је у селу. Село је засељено у првој половини 19. века. Године1948. Загуљача је имала 194. становника.

Порекло становништва.

Арбанашки родови:

-Мурићи, 5 кућа су досељени давно из Мурије у Албанији, били у Беснику код Рожаја.

-Демировић, 1 кућа, је Шкриељ, досељен из Потреба у Коштан-Пољу 1916. године.

– Шаља, 1 кућа,  је од Шаљана у штавичкој Жирчи.

-Ђаковац, 1 кућа, је досељен из Ђаковице у Метохији, био неко време у Новом Пазару.

Српски родови:

-Пејићи, 5 кућа, су Кучи, предак од Пећи дошао у Јаребице, у Штавици, па овамо.

-Вучељ, 1 кућа, је Куч, дед досељен од Гусиња.

-Качапори, 2 куће, су у Њутаји, пореклом су од Рожаја.

-Бишевац, 1 ућа, је Куч, досељен из Бишева код Рожаја око 1880.  године.

-Хоџић, 1 кућа, су досељени из Крушчице код Иванграда 1917. године.

ИЗВОР:  Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.