Порекло презимена, село Пасји Поток (Нови Пазар) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Пасји Поток, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Ми Порекло становништва села Пасји Поток, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Ми Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Пасји Поток (Нови Пазар)

Порекло презимена, село Пасји Поток (Нови Пазар)

Порекло становништва села Пасји Поток, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Пасји Поток и његов потес су на развођима Избичке Реке, Јовске Реке и Брестовске Реке. Источно од села су висока брда на развођу Рашке и Ибра: Крстац (1087 м ), Винорог (1225 м) и Самар (1073 м), а на југозападу су Бивољак и Дебељак. Од суседног Неготинца одвојено је купастом главицом Гламејом.

Тип села.

Куће су груписане по сродничким родовима, највише их има под Черенчом, а куће Лазовића су у крају Алузи. Посебно насеље је заселак Брестово са кућама које су по коси у долини Брестовске Реке, а између брда Машуринца и Дебељака.

Воде и име селу.

У селу има десет чесама, од којих пет пресушују. У Брестову узима се вода са уставе која је усред насеља. Кроз село протиче неколико малих потока, од којихје највећи Пасји Поток, по комеје село добило назив, па Мали Поток и Бећов Поток. Сви потоци пресушују.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су помешане на местима: Туровац, Велики Крш, Винорог, Вратино Брдо, Ждраљевац, Власенац, Мечки-Јабуковац, Мало Пландиште, Мала Равна, Дољак, Граница, Дољани, Велико Шумарје, Молитва, Овче Брдо, Старо Сукно, Водица, Велика Река, Старо Село, Мала Долина, Сурла, Мечја Јама, Плуга и Гај; у Брестову су: Павитина, Мочила, Башчина, Лаз, Склад, Козариште, Броћ, Њиветак; шума је по брдима и у долинама потока, највише има букве, па јавора и клеке, мање борове, која нестаје у суседном Лопужњу и Неготинцу. Шума и чесма на Меденовцу су државни; испаше су у долинама Мале Реке и Срамотњака, на местима с називима: Чукарак, Гај, Крш, Осоје, Бећов Поток, Греда, Илинац, Алуга, Кућак, Велико Брдо, Старо Гувно; у засеоку Брестову: Валога, Адилова Чукара, Паљевине, Ограђе, Чукар, Линцурка, Влас, Клековик, Црна Стена, Борје; са суседним Одојевићем има заједничку испашу на Језеру и по Винорогу.

Постанак, старине, име* и остали подаци о селу.

По предању Пасји Поток звао се Златни Поток. Некада је неки калуђер пролазио кроз село, па га уједе пас и он назове село Пасји Поток. Назив Пасија Лука записан је 1363. године. На надгробном камену Вукомана Лазовића, умро 1907. године, у гробљу Својбору код Новога Пазара, забележено је, да се Лазовић родио у „Пасјем Потоку“, а тај називје по личном имену Пајсију. Назив Пасји Поток употребљавају мухамеданци, он је, како је приказано, старији, постао и службени назив. У присоју повише села је Старо Село. У ливади Черенчи познају се остаци старог пута и куле стражарнице. Код данашњег гробља је била црквица од брвана и око ње старо гробље; најстарији датирани камен је из 1841. године. За Винорог се казује, да је ту некада нека војска пила вино из рогова, па је по томе брдо добило назив. Старо насеље Брестово било је на месту Село. Ниже кућа Ковачевића је старо и данашње гробље. Село се заселило у 18. веку а заселак знатно касније.

*И друге варијанте настанка имена села.

Порекло становништва.

Родови у Пасјем Потоку:

-Недељковићи, Лазовићи, 2 куће, Св. Лука, прешли из Требића; имају одељаке Јевриће у Лопужњу; за Лазовиће и Андриће у Новом Пазару, се казују да су Ровчани.

-Дробњаци, 8 куће, Ђурђевдан, преслава Јован Главосек (казују, да су „асли“ Дробњаци који славе Јована Главосека); имају крвне рођаке у Требићу, Грађановићу и Трстенику.

-Васовић, 1 кућа, Митровдан, је Куч, чукундед се доселио са Косова.

-Педовић, 1 кућа, Св. Арханђео, се доселио из Плевљана, старином из Мораче.

Родови у Брестову:

-Ковачевићи, 4 куће, Ђурђиц, преслава св. Пантелија, су досељени из Цоковића, старином су из околине Скадра, дошли под Дурмитор, затим у Брњаке у Колашину на Ибру; они су одељаци Мијаиловића и Николића у Цоковићу.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top