Порекло презимена, село Врановина (Нови Пазар)

30. децембра 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Врановина, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 Положај села.

Врановина, са засеоцима Буковицом, Запужем и Тичарима, је у долини средњег тока Дежевке, опкољено брдима Главочом, Зминцом и Срњаком, а према југу је долинска раван.

Тип села.

Засеоци су у побрђу а Врановина у равни Дежевке. Тичари су под Тичарским Брдом а Запуже под Главочом, оба на левој страни Дежевке; Буковац је под Срњаком, непосредно до Врановине, са обе стране Дежевке. Услед раздробљености положаја куће су удаљене једна од друге.

Воде.

Сва насеља имају изворску воду: Врановина има три безимена извора, Чесмицу и Чесму код воденице; у Запужу су извор под Гајом, извор код Чоловских кућа и чесма Грабља; у Тичарима има две чесме, а у Буковцу је чесма Јова и Кисела Вода, која извире у обали Бањске Реке, недалеко од њена ушћа у Дежевку. Кроз Запуже и Врановину протиче Броћњак а кроз Буковац Бањска Река.

Земље и шуме.

У засеоцима њиве су редовно ниже кућа, а повише њих су ливаде, испаше и шуме. У Врановини су помешане њиве и ливаде на местима: Старо Гувно, Доње Брдо, Средње Брдо, Суво Клече, Раван, Радулова Њива, Кућетиште, Зелениште, Вида, Селиште, Глобарица, Дрењак, Дугачка Њива, Падалиште, Марково Поље, Лећевиште, Штавица, Молитва, Лазине, Житница, Слана Бара, Орепак, Луг, Аниште cа воћкама, Вратнице, Кочиште, Дубравиште са воћкама, Мајур, Саставци; испуст стоке је у Ракиће, Срњак, Главоч, Тичарско Брдо, Зминац. Тамо су сеоске и приватне шуме, којих има и на Главици, Великој Ливади, Вучјој Шуми, Каменитој Главици, Ковачком Брду,  Бусачи, Оровачи, Овсишту, Жежници, Великој Долини, Црквици и у Сувом Потоку. На Дежевки има неколико воденица.

Старине и други подаци о селу.

У свим насељима има остатака из народне прошлости. У кориту Дежевке има старе рударске шлакње, у Врановини је старо гробље код данашњег у доњем крају села, у коме се виде темељи црквине; у Запужу има старо гробље и црквина код данашњег гробља, које је поред пута за Плешин. У Буковцу одржало се „грчко“ гробље и у њему зидине црквине високе 1 м.

Врановина и Буковац имају посебна гробља, а Тичари и Запуже заједничко код црквине у Запужу. Кулизе из Тичара сахрањују се у гробљу у Полазима, а Филиповићи и Мијаиловићи у гробљу у Врановини; Марковићи у Буковцу имају своје гробље. Поред пута у Врановини су општинска зграда, основна школа и кафана од преправљеног хана.

Име села.

По предању назив Врановина постао је по „враном“ грожђу које се некада неговало у овом крају. Село Врановина споменуло се око 1316. године, па онда у Сопоћанском поменику са Запужем.

Постанак села.

Данашња Врановина заселила се у другој  половини 18. века, Запуже и Буковац су старији, а Тичари су из прошлпг века. Године 1948. Врановина је имала 316 становника, Запуже 133, Буковац 40 становника.

Порекло становништва.

Родови у Врановини:

-Перуничић, 1 кућа, Николићи, 2 куће, Гвозденовић, 1 кућа, Св. Никола, су Кучи, били неко време у Морачи.

-Ладолеже,  Стефановићи, 1 кућа, Св. Петка, су Гашани; имају одељака у брвеничком Грацу.

-Матковићи, Јанићи, 10 кућа, Ђурђиц, су Дробњаци из Пружња на Пештеру,  дошли у почетку прошлога века из Пожеге на Људској.

-Мандић, 1 кућа, Св. Никола, је Куч,  досељен из подгорског Штитара.

-Сарамандић, 1 кућа, је од Сарамандића у Тушимљи.

-Мартић, 1 кућа, Св. Василије, је Васојевић, отац Вулета из Пачевине, у којој се родио око 1830, а његов отац се родио у пештерском Буђеву.

У Запужу су:

-Забуновићи, 4 куће, Св. Арханђео, посрбљени Цинцари; помухамедањени Забуновићи  у Новом Пазару су од њих.

-Ђукановићи, 2 кућа, Св. Никола, „дед мутавџија ишао по занату, па се овде оженио и закућио“.

-Чекановићи, 3 куће, Св. Алемпије, предак из штавичког Паљева, досељен око 1850. године.

-Чоловићи, 2 куће, Св. Стеван, су Клименте с Пештера, једни отишли у Тушимљу а други у Врановину 1905. године.

Родови у Тичарима:

-Филиповић, 1 кућа, Св. Никола, прадед досељен са Овчег Поља.

-Кулиза, 1 кућа, Богдановић, 1 кућа, су од Кулиза у Полазима, дошли крајем 19. века из Старог Влаха.

-Мијаиловићи, 2 куће, су досељени из Тушимља, били у Дмитровој Реци, па овамо дошли 1905. године; они су од Дробњака у Доњем Пављу.

Родови у Буковцу:

-Минићи, 2 куће, Милетић, 1 кућа, Св. Јован, су старинци.

-Чорбић, 1 кућа, су од Чорбића у Бекови.

-Ратковићи, 2 куће, су од Ратковића у Калудри.

-Стевановић, 1 кућа, Св. Никола, су стари род, прешли из подгорског Гошева 1910. године.

Из Врановине су се одселили:

-Филиповић у подибарско Метикоше;

-Дугалићи у Брезово, Врањево и Годовић у Студеници;

-Ћорпатић у подибарско Подунавце;

-Хаџихасумовић у Турску 1913. године и:

-Станчићи у село Дежеву.

ИЗВОР:  Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.