Порекло презимена, село Дежева (Нови Пазар)

30. децембра 2017.

коментара: 1

Порекло становништва села Дежева, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 Положај села.

Дежева, село, је у долини средњег тока Дежевке.

Тип села.

Куће су по ободу алувијалне равни са обе стране Дежевке, али више кућа има на левој страни реке. Новије куће подижу се поред главног пута, супротно подизању кућа за време Турака.

Воде.

Употребљава се бунарска вода и са Симеунове Чесме, која је непосредно до речног корита. Стока се поји на реци. Њиве и ливаде су на речној равни и по странама долине; оне у равни се наводњавају водом из речног корита, отуда је ово село најплодније у области.

Земље и шуме.

Места с њивама и ливадама су: Лаћевац, Доколица, Гуџалица, Јагова Башта са воћкама, Тиловац, Станиште, Кривача са воћкама, Пиларета, Жива Бара, Луг, Омеровац, Кусовац, Улице; има их по новим крчевинама ниже Дежевских Страна и Греде; шуме и испаше су по Дежевским Странама, Близанцу и Бошковику.

Старине у селу.

Има прилично остатака из прошлости села. За Симеунову Чесму се казује да је Немањина. Она је дотрајала, па је нова подигнута на истом месту 1935. године. Недалеко од ње био је стари камени мост, порушен, а други стари мост од сиге, зидан на свод, био је на потоку. Код Симеунове Чесме има темеља од порушене цркве и два закопа од некаквих повећих зграда, зидане опеке, које су мештани повадили и употребили за своје зграде. Друга стара порушена црква била је y старом гробљу. Идући из села за Врболазе има треће гробље у коме су се одржали темељи од црквине. Поред садашњег пута су остаци повеликог мухамеданског гробља становништва које се одселило у Нови Пазар и Турску 1913. године. На месту Метеризу познаје се опкоп за тешки топ, који је употребљаван 1876. године. Мотив о постанку имена два виса Велики Близанац и Мали Близанац, имају готово исте купасте облике, предање везује за живот Немањин из времена зидања Студенице, а тај мотив је познати мит о Антиопи. Код Метериза има два надгробна камена. По предању на том месту сахрањене су две сестре, које су замениле брата јединца и оне погинуле у борбама (један камен је употребљен недавно, да се премошћује река).

Остали подаци о селу.

Гробље је било до 1927. код цркве у Дмитровој Реци, а сада је одређено место на Улицама. Код Симеунове Чесме подигнуте су нове зграде задружног дома, општине и основне школе.

Село Дежева је споменуто 1282, око 1316. године и унето је у Епшелвицову карту из прве четврти 18. века. У „селу Дежеви рођен је духовник Тодосије“, који је умро у Студеници 1801 . године.

Порекло становништва.

Данашњи родови, мимо два, су новији насељеници. Године 1948. имало је 51 становника.

Мухамедански родови:

-Татаровићи, 2 куће, су  од Татара у Новом Пазару.

-Усејиновић, 1 кућа, се доселио из Новога Пазара.

Неколико родова одселило се за Турску 1913. године.

 Хришћански родови:

-Шућурци, Шућуровић, 1 кућа, Св. Лука и Ђурђиц и:

-Патрићевићи, 3 куће, Св.  Никола,  су старинци.

-Биорци, Стевановићи,  3 куће, су од Сарића у Алуловићу; дошли из подгорског Тврђева око 1840. године.

-Милошевић, 1 кућа, је од Милошевића у Блажеву.

-Колашинац, 1 кућа, Св. Петка, слава земље Св. Лука, је Гаш из Колашина на Ибру, досељен 1900.  године.

-Дишовић, 1 кућа, је од Прдонића у Рајетићима на Рогозни.

-Шарац, 1 кућа, Св. Мрата, је од Кулиза из подгорског Штитара.

-Јовановићи, 2 куће, Милетић, 1 кућа, Св. Арханђео, су од Кулиза из Полаза.

-Гавриловић, 1 кућа, је од Гавриловића у Калудри.

-Јевђовићи, 2 куће,  су од Сарића у Бучу, засеока Тењкова.

-Ратковић, 1 кућа, Св. Никола, је Куч.

-Станчићи, 4 кућа, Св. Јован, су из Врановине; имају одељаке у Белом Пољу под Голијом.

По натписима на надгробном камењу у селу су били:

-Дедићи (св. Игњат) 1883. године;

-Бешевићи (св. Арханђео);

-Кошковци и:

-Мркоњци 1869. године.

Одселили се:

-Издерићи у Судско Село;

-Радетићи у Нови Пазар;

-Чизмићи (Ђурђевдан) у Мислопоље код варошице Рашке и:

-Сеновићи у Судско Село.

*

Порекло становништва засеока Врболази. 

 Положај села.

Врболази су северозападно од Новога Пазара с кућама по осојној страни купастог брда Ђурђевих Ступова и преседлине Осоја, и у долинама Кудринског Потока иРадовог потока, који утичу у Косутићску Реку, десну притоку  Дежевке.

Воде.

Има изворску воду: Анђина Вода, Вода код Башче, устава Стара Вода, устава код гробља, Марјанова Вода ниже Ђурђевих Ступова, Вода у Ћелијама и затрпан стари бунар повише села. Стока се поји на потоцима и на чесми Корита.

Земље и шуме.

Њиве су око кућа и по странама годих брда: Јањева Њивам, Беглуци, Дивљаке, Варнице, Ханчине Куће, Каменити Пут, Бежанија, Цмиловско  Брдо, Шанац, Велике Њиве. Шума је ситна у Шарагином Гају до Ботуровине.

Старине у селу.

На врху риолитског брда повише села су зидине знатно оштећеног 1876. године,  а 1944. готово до темеља порушеног манастира Ђурђевих Ступова, кoји је подигао Немања у другој половни 12. века. У селу су два стара гробља: је код садашњег, а друго је у Шарагином Гају. У селу су се очували делови старог насипаног пута. Код манастира, према Јагњилу, има неколико плитких пећина и за једну од њих казује се, да су у њу браћа затворила Немању.

Име села.

O називу села казује се, да се прозвало по врбама, које клизе, јер је земљиште подкопано реком, па „врбе лизе“. Село се заселило у првом десетинама 19. века  на месту запустелог. Године 1948. имало је 115 становника:

Порекло становништва.

-Кудра, Вељовић, 1 кућа, Св. Лука, отац дошао из Бијеле Цркве код Рожаја; крвни рођаци Вељовићима у Батњику и Косурићу.

-Окашановићи, Загорчићи, 3 куће, Св. Врачи, су старинци, досељени из подгорских Окоса.

-Смиловци, 3 куће, Јанковић, 1 кућа, Св. Јован, су Лопаћани из Шекулара, дед Јанко дошао из Смилова Лаза на Рогозни.

-Дробњак, Вучковић, 1 кућа, Ђурђевдан. Оца довела мајка из Грађановића 1890. године.

-Пузовић, 1 кућа, Св. Никола, је пореклом из подгорског Батинића, био у Пнућу и Ботуровини.

ИЗВОР:  Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Војислав Ананић

    ДЕЖЕВА

    Село лежи северно од Новог Пазара, удаљено 9 км. Смештено је у долини Дежевске реке, око асфалтног пута који води ка Голији. У граничном појасу села су: Алуловиће, Мишчиће, Долац, Скуково и Судско село. Куће су лоциране око пута у самој речној долини и у благим пристранцама. Средња надморска висина села је 555 м.
    Венац звани Дежевске стране на западу сеоског атара природно одваја долину Дежевске реке од Косурића, а са осталих страна долина је омеђена брдима: Ћафом (657 м) према Долцу и Шуматом главицом према Судском селу.
    Вода за школу и погон фабрике доведена је из Батиног потока, део домаћинстава довео је воду из Судског Села, користи се и стара Немањина чесма, а уз то свака кућа има бунаре: Катин, Белићки, Коматински, Мојсиловски, Стефановски и Вилов. Целокупна количина воде припада сливу Дежевшке реке, која се нешто јужније улива у Рашку. Донедавно радиле су на Дежевској реци воденице: Стојанкина, грађена 1900. године, и Сеновића (Миљкова) воденица.
    Ливаде, пашњаци и шуме сачињавају површину од 90 ха. Веће сеоске ливаде зову: Стојанкина (Милутинова) ливада, Велика ливада (Јевтова) и ливада код чесме (воћњак). Пашњачки простор села је Ћафа. Шуме су претежно по ободним деловима сеоског атара, а преовлађује храстово дрвеће. Познатије шуме су: Дежевске стране, Шумата главица и Ћафа. Доста су велике површине под њивама, које се налазе у самој речној долини и пристранцима, а зову их: Карахоџића њиве, Катине њиве, њиве Омеровац више дежевског гробља и њиве Дежевски лугови. Највише се гаје житарице пшеница и кукуруз и квалитетно поврће, а од воћа јабуке.
    Старине и прошлост. – Пошто се као старо име помиње Дежево, вероватно је проистекло из имена рода Деж (патроним) или из личног имена Дежо (антропоним). Раније је било уобичајно да се за шири простор око реке употребљава назив Дежева, а сада се односи само на село. Старо име Дежевске реке је Приућа, што је данас остало у имену засеока. У Дежеви је по историјским претпоставкама 1282. године Милутин Немањић предао власт свом брату Драгутину, па се везано за то помињу “двори Немањића”, “летњиковац” и “житница”, али локација тих објеката остала је на научним претпоставкама. У селу постоји и Немањина чесма, као и остаци црквине. У првом турском попису 1455. године Дежева није поменута, али су уписани неки засеоци као Мишчићи, Тодоровица и Запужани. У селу постоје остаци “грчког”, старог српског и муслиманског гробља (камени нишани). Крајем XIX и почетком XX века простор села припадао је агалуку Јонуз-аге из Новог Пазара.
    Сада је село центар месне заједнице, са осмогодишњом школом и амбулантом (општа пракса и стоматолог). У задружном дому су просторије дома културе и пошта, а у близини је погон Конфекције “Рашка”, откупна станица “Војин Поповић” и неколико продавница мешовите робе.
    Становништво. – Уз неколико раније досељених родова (XIX век), у селу живе претежно српски родови досељени после 1945. године. Тако сада живаљ села чине: Белићи (4 дом., сл. Никољдан) из Рајковића, Јевтовићи (1 дом., сл. Мратиндан) из Бадове, Красићи (1 дом., сл. Стефандан) из Штавља, Колашинци (1 дом., сл. Петковдан), старији досељеници (XIX век); Коматине (4 дом., сл. Митровдан) из Рајковића, Кучевићи (1 дом„ сл. Никољдан) из Плешина, Мојсиловићи (1 дом., сл. Ђурђиц) из Љуљца, Петричевићи (2 дом., сл. Никољдан), Пузовићи (2 дом., сл. Никољдан) из Будића, Сеновићи (3 дом., сл. Аранђеловдан) из Судског Села и Стефановићи (2 дом., сл. Ћириловдан). Исељеници: Белићи, Крагујевац (2 дом.); Коматине, Пула (1 дом.) и Београд (1 дом.); Колашинци, Цетиње (1 дом.); Стефановићи, Крагујевац (1 дом.), Београд (3 дом.) и Даниловград (1 дом.); Сеновићи, Крагујевац (2 дом.); Тиосављевићи, Крагујевац (1 дом.) и Београд (1 дом); Шарци, Рашка (1 дом.).

    Мишчиће

    Засеок Дежеве, лежи око дежевског пута и истоимене реке. На југу се граничи с Ботуровином, на истоку Дивичњаком и ободним деловима Магареће равни ка Прћенови, а на западу се простире до венца званог Дежевске стране (Косуриће). Средња надморска висина засеока износи 594 м. Нижа брда су претежно на међама према другим насељима, а зову се: Веље брдо, Дежевске стране, Голо брдо, Дорина (у средини села), Трлине, брдо Језера и Мујово брдо. На граници према Прћенови пружа се долина звана Језера и долина поред Дежевске реке, а испод Дежевских страна је равница Раван.
    Засеок се снабдева изворском водом и водом са чесама. Вељкова вода је у истоименбм потоку, са ње је доведена вода код Гавриловића и Милетића, а постоје и Анђелковске воде (извори), са којих је доведена вода до кућа Анђелковића, Ћиров извор поред Дежевске реке, те извори испод Дежевских страна (на том месту се вади земља за циглану). Користе се такође и бунари, који носе имена власника: Тикомиров, Микаилов, Жељов, два Милова бунара, Ранков, Тихомиров, Миров, Десимиров, Јездимиров, Миодрагов, Милов, Вулов, Витов и Авдин. Воду ка Дежевској реци одводи Вељков поток, који почиње од брда Дорине, поточић Кушевац (граница Дежева-Дивичњак) и Дивички поток.
    Природну вегетацију сачињавају ливаде, пашњаци и шуме (132 ха). Ливаде називају: Бере (Гавриловића), Крчевине, Ратковске и Анђеловске ливаде. Користе се пашњаци на Магарећој равни. Храстове и грабове шуме налазе се на Дежевским странама. Доста велике потесе сачињавају њиве, које су већином у окутњицама, дуж пута и реке; зову их по родовима у чијем су власништву, а већи комплекси су: Карахоџићке њиве, Луг, Јабуке и Криваче. Поред житарица успева квалитетно воће и поврће.
    Старине и прошлост. – Пошто је у корену имена села реч миш, топоним спада у зоониме. У засеоку је присутна легерида да је у њему рођен Растко Немањић Сава, а приликом рођења био је тако сићушан да су му тепали мишчић, по чему остаде име насељу, које се помиње и у Бањској повељи у XII веку; у првом турском попису 1455. године помиње се под именом Мишиџић, као тимар Хазира гулама Иса-бегова, са 14 домова; у турском дефтеру за овчарину и торовину 1585. године уписано је под данашњим именом и наводе се два властника ситне стоке: Радин Вук 50 и удова Преница 10 коза и оваца.
    Становништво. – Садашње становништво сачињавају српски родови; Анђелковићи (12 дом., сл. Јовандан); Гавриловићи (2 дом., сл. Никољдан) из Бекове; Гошевци (2 дом., сл. Ђурђевац); Издерићи (4 дом., сл. Никољдари) из Судског Села, старином Чорбићи; Јеремићи (7 дом., сл. Никољдан), старином Плавшићи ис Скукова; Милановићи (1 дом., сл. Ћириловдан); Милетићи (6 дом., сл. Аранђеловдан) из Полази, старимм Кулизе; Милентијевићи (4 дорри., сл. Никољдан); Милановићи (2 дом., сл. Никољдари) из Пожежине; Радуловићи (2 дом., сл. Никољдан) из Јошаничке Бање и Ратковићи (6 дом., сл. Никољдан). У насељу живи и један муслимански род, Бишевци (3 дом.) досељени из Бишева: (ХIX век). Исељеници Јеремићи, Крагујевац (1 дом.), Крањ (1 дом.), Београд (1 дом.), Бела Црква (1 дом.) и Бела Паланка (1 дом.); Гавриловићи, Краљево (1 дом.); Анђелковићи, Чачак (1 дом.), Лазаревац (1 дом.), Рашка (1 дом.) и Краљево (1 дом.).

    Извор: Фикрет Себечевац – Селим Шаћировић / Насеља новопазарског краја, Београд, 1995.