Порекло презимена, село Радаљица (Нови Пазар) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Радаљица, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милод Порекло становништва села Радаљица, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милод Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Радаљица (Нови Пазар)

Порекло презимена, село Радаљица (Нови Пазар)

Порекло становништва села Радаљица, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 Положај села.

Радаљица је мало планинско село под Голијом у изворишту Муховске Реке.

Тип села.

Горњи крај села је у проширеној долини Луке, ниже брда Висећег, а доњи крај је у присоју Платија. Село је опкољено брдима Чукаром, Кликом и Градином. Граница сеоског потеса је према Свиланову Говеђи До и Врлетна Страна. Куће су груписане по родовима: на левој страни реке су куће Коматина а на десној Бихораца и Точиловаца.

Воде.

Воде су Студенац, Грозничавац, Сака и Стублина. Потоци Ровача и Осредак су десне притоке Ријеке, Баћов Поток постаје од Грозничавца, протиче између Буча и Стране, утиче у Ријеку; од Врела у Дубаришту постаје Врелски Поток.

Земље и шуме.

Њиве су слабе, јер су на висини, па усеви слабо дозревају; успевају хељда и кромпир. Оне су у окућницама, а Вукине Њиве су „с оне стране Клика“; ливаде су под Главицом, а једна се назива Перуника; испаше су на местима: Металица, Дубариште, Становишта, Пантова Раван, Каврање, Јапије; шуме: Иваново Буче, Баћово Буче, Салијево Буче, Паљевина, Велико Буче, Клик: на Старцу има омара.

Постанак села и старине.

Не може се поуздано рећи, да је од средњевековног имена Хропалица, које је  забележено око 1316, године, постало име Радаљица. Из тог старијег времена су могућно остаци порушеног утврђења на Градини. Повише Разбојишта је Кула, од које нема остатака. Радаљица се заселила око средине 18. века у густој четинарској шуми која се крчила да би се добиле испаше.

Порекло становништва.

Најстарији родови су:

-Тмушићи, Ђокићи, 2 куће, Св. Стеван, са кућама у потоку Осретку, су Пипери из беранског Хаса; имају крвне рођаке Тмушиће у Дунишићу код Сјенице и Макојевиће у Тењкову.

-Точиловци, Весковићи, 4 куће, Св. Јован, са кућама под Градином, досељени  из Црне Ријеке код Остатије у Моравицама, предак из Точилова код Сјенице, старином Морачани.

-Лопаћани, Коматина, 1 кућа, Св. Димитрије, је Куч из Живалића.

-Костовићи, Павићевићи, 6 кућа, Св. Никола, са кућама у долини Врелског Потока, дошли из Лопижа код Сјенице.

-Караџић, Бијорац, 1 кућа, Св. Лука, отац дошао из Бихора.

Пре Карађорђевог устанка устанка одселили се:

-Васиљевићи (Арханђео) у Печеноге у Доњој Гружи.

*

Порекло станоништва насеља Свиланово, сада у саставу села Радаљица. 

Положај насеља

Свиланово, са засеоцима Пачевином и Полицама, је на побрђу с леве стране Људске, према Доњој Јанчи. Са Радаљицом граничи се Говеђим Долом и Врлетном Страном. Заселак Полице („Пољице“) је на осоју Једре.

Тип насеља.

Куће Свиланова су на највишој падини Голије, између Говеђег Дола, Колибишта и изворишта потока Буча; Пачевина је између Осретка, Полица и Брацан–Воде.

Воде.

У Свиланову је Јанина Вода, три чесме и извор Стублине код цркве; Пачевина има две чесме, а у Полицама неколико мањих извора.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима: Пот, Висеће, Баћева Страна, Јеринина Градина, Ступ, Дуварине, Колибиште, Поличко Брдо; њиве, ливаде и шуме у Полицама: Јакупов До, Кратине, Велике Њиве, Старо Село, Хаџина Њива, Врлетна Страна, Гуџалиште, Мала Једра, Велика Једра, Шиб, Луке, Вртача и Солила.

Старине и остали подаци о насељу.

Ниже кућа на ивици падине је старо гробље, црквина и данашње гробље. На темељима црквине подигнута је данашња црква 1933. године. Назив Пачевина забележен је 1711. године. По предању и по натписима на надгробном камењу она је била насељена и 1755. године. Из тога времена је и Свиланово.

Порекло становништва.

Родови у Свиланову су.

-Вељовићи, 5 кућа, Св. Лука, су Ровчани, доселили се пре „триста година“ од Никшића у Будимљу, па у Веље Поље у Штавици. Ту су убили „потурицу“ неког Драгића, па отуда побегли и „први побили колац у селу“; крвни рођаци  су им Вељовићи у Грачанима и Слатини.

-Топаловићи, Марковић, 1 кућа, Вукосављевић, 1 кућа, Св. Никола, су вероватно Кучи, давно „сишли“ c црногорских Брда у пештерско Расно, па овамо.

-Матковић, 1 кућа, Ђурђиц, отац Дробњак из пештерског Пружња; има одељака у дежевском Доцу.

-Радовићи, 3 куће, Ђурђевдан, отац Дробњак дошао из Тврђева 1914. године, старином из Моравица.

У Пачевини су:

-Макојевић, Ђоковић, 1 кућа, Св. Арханђео, је Морачанин.

-Вуксаносановићи, 1 кућа, Св. Лука, Ровчанин, предак дошао око 1850. године.

-Јевићи, 2 кућа, Лазарева субота, су досељени из Бијелих Вода код Пљеваља; крвни рођаци Божовићу у Витошу и Јевићи у Троштицама.

У Полицама су:

-Границе, 2 куће, су Кучи.

-Точиловац, 1 кућа, су од Точиловаца у Пострмцу.

-Гојковићи, 2 куће, Мунић, 1 кућа, Св. Стеван, су досељени из Моравица.

-Перуничић, 1 кућа, Св. Никола, је досељен из Моравица, старином из Мораче; има одељака Перуничића у дежевском Доцу.

*

Порело становништва насеља Тврђево, сада у саставу села Радаљица. 

Положај насеља.

Тврђево је на изворишној челенци Штитарке, десне притоке Осојке. Оно је у склопу Добротина, Ђурђева Брда, Грађевине и Тврђевског Крша.

Тип села.

Куће су подигнуте поред извора по сродничким групама.

Воде.

Оскудно је изворском и текућом водом, па често лети не могу да се „оперу и окупају“. Извори су: Чесма под Крш, Стублина у Вртачи, Изворови повише кућа. Стока се поји на Радовским Коритима у Јошу, Кориту у Сенокосу, на Кориту ниже Чардачишта.  Неранџићи имају бунар, а Цветковићи узимају воду с једне уставе. Тврђевски Поток постаје од три извора ниже Становишта.

Земље и шуме.

Испаша је на Грађевици, Кокорачи, Гају, Кршу, Малој Главици, Вртовима (ту има и њива), Думачи, Чеканову Брду и по Платијама на Голији. Шума је у Думачи. Њиве су мале, неродне. Оне су око кућа, а у потесу на овим местима: Чардачишту, Раскрсицама, Саставцима, Дубоком Долу, Вучаку, Прлама, Колибиштима, Добротини и Кокорачи; ливаде су на Дивљачници, у Долини и Сенокосу.

Постанак и старине у насељу.

Готово усред села у Вртачи има остатака црквине у старом и садашњем гробљу. Код црквине очувао се надгробни камен с натписом монаха Томе из 1611. године. Када се раселило старо село није познато, а данашње је постало од сточарских станова око средине 19. века:

Порекло становништва.

-Микић, 1 кућа, Св. Јован, је непознатог порекла.

-Топаловићи, Цветковићи, 8 кућа, су од Топаловића у Свиланову.

-Мрвић, 1 кућа, Св. Андрија, дед се доселио из Лопижа код Сјенице око 1860. године, прадед се родио у „Биору“.

-Неранџићи, 2 куће, су од Неранџића у Троштицама, досељени 1909. године.

-Пендић, 1 кућа, Св. Јован, је досељен из Кузмичева, старином из студеничког Бинића.

-Тврђевци у Новом Пазару су из овога села.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top