Порекло презимена, село Косуриће (Нови Пазар)

16. јануара 2018.

коментара: 2

Порекло становништва села Косуриће, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 Положај села.

Косуриће је у средњој долини Кусурићског Потока, најниже десне притоке Дежевке, опкољено брдима Великом Гредом, Малом Гредом, Белим Брдом, Бошковиком, Равништима и Чардаком.

Воде.

Село има изворску воду: Слепак, Столовача, Чесмица, Лисодерица, једна устава а Рајовићи имају бунар; има још шест новијих бунара, који не пресушују. Кроз село протичу Косурићски Поток са притокама Орловим Потоком,  Лисодерицом и Бањишором.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су добре, јер се лети наводњавају помоћу бразда. Оне су на местима: Столовача, Клапина, Слепак, Шановац, Дубариште, Дебело Брдо, Велика Ливада, Лесковита, Дубодолина, Попова Њива, Особине, Крчевине, Ливадски Брег, Врт, Камењача, Бачевина са воћкама, Попов До, Локва, Бунарача са воћкама, Разбојиште, Солила, Маркова Ливада, Бостаниште, Старо Гувно, Стан, Пискавци, Медунак, Јекмегача, Крушак, Ћерана са воћкама, Дрењак, Куновача, Селиште, Равне Баште, Виље Коло, Котар, Беговска Њива, Врзине, Стан; шуме и паше: Дубље, Чардак, Вучи Лаз, Велики До, Ливадке, Греде, Орнице, Распадени Крш, Паљевина, Јазавачке Рупе, Осредак, Коларев Лаз, Молитва, Глогље, Брезе, Голо Брдо, Криви Поток, Бежанија, Пасуљиште. Татарско Брдо, Бијела Прла, Равниште, Зовско Брдо, Грчко Гробље; у Слепаку имају заједничку утрину Косуриће, Врболази и Ботуровина. Потес је овако искоришћен: повише кућа су шуме и испаше, око кућа су воћњаци и главне њиве, код извора и бунара су вртови са поврћем, а ниже кућа су њиве за бела жита.

Старине и остали подаци о селу.

Готово у средини села је старо гробље, у коме се познају остаци црквине; друго старо гробље је на Голом Брду. Данашње гробље је на Дубљу. Ту је и школа. Данашње село заселило се око средине 19. века. Године 1948. имало је 324 становника.

Порекло становништва.

-Алексићи, Тиосављевићи, 7 кућа, Јањовићи, 5 кућа, прадед се доселио из околине Бруса под Копаоником, старина негде на Рогозни.

-Глигоровићи, 4 куће, Неранџићи, 2 куће, Св. Никола, су Кучи, дед се доселио из Бихора као воденичар.

-Мијаљевићи, 4 куће, Св. Никола, су досељени из подгорског Пустовлаха око 1850. године.

-Кулизе, Соврлићи, 3 куће, Митровдан, су досељени од Сопоћана, старином из Бурлата у Колашину на Ибру.

-Чекановићи, 3 куће, Св. Алемпије, су пореклом из Штавице, овамо дошли из јошаничке Брезовице пре 1860. године.

-Брановићи, 4 куће, Св. Петка, су Гашани, били у пештерком Жабрену, овамо досељени из Знуше; по предању су пореклом из Подгорице.

-Јовановић, 1 кућа, Св. Јован, је досељен из Себечева.

-Раковић, 1 кућа, су од Ђокића у подгорском Дојиновићу.

-Славковић, 1 кућа, је од Белића у Рајковићу.

-Рајовић, 1 кућа, је од Рајовића у Жуњевићу; имају одељаке у Топлици.

-Кудра, Вуловић, 1 кућа, Ђурдевдан – слава земље, је од Вуловића у Врболазима, досељен 1905. године.

-Гвозденовић, 1 кућа, Св. Никола, је досељен из Ботуровине 1920. године.

-Црепуљар, Алексић, 1 кућа,  је од Црепуљара у Дмитровој Реци, досељен 1922. године.

ИЗВОР:  Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Sladjan

    U knjizi kod prof. Erdeljanovica Stara Crna Gora pise: Pleme Cuca cine bratstva Mijalji i Spahici. Kasnije od Mijalja je izvedeno Mijaljevic. Uklesano prezime na kamenu plocu na zidu crkve u selu Grab. Oko 1600 g. dolazi do raseljavanja iz ekonomskih razloga…