Порекло презимена, село Беле Воде (Нови Пазар) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Беле Воде, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Мило Порекло становништва села Беле Воде, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Мило Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Беле Воде (Нови Пазар)

Порекло презимена, село Беле Воде (Нови Пазар)

Порекло становништва села Беле Воде, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 Положај села.

Беле Boдe, ,,Бијеле Boдe“ су на ободу висоравни Сјеничког Поља, а између Бјеловодског Брда, Вучјег Брда и Грохота.

Тип села.

Куће засеока Вуче чине посебно насеље.

Име селу и воде.

Чесма Селима је усред села, Бобовац је у њивама, Милева, Миљевљ Вода и Бељава су у врху села а чесма Тетаја је у засеоку Бучу. Повише Буча, поред пута за Жабрен, је чесма Бијела Вода, по којој је село добило назив.

Земље и шуме.

Услед приличног висинског положаја њиве су слабе. Оне су мале, око кућа и на местима: Кршине, Гаврилов До, Велика Ливада (разорана) Кулине, Суха Река, Стрмац, Кашикњача, Прљин поток, Дурутовица, Луг, Дубаре; ливаде: Јагњило, Бубање и Шевари; шуме и испаше; Перово Кућиште, Црешње, Раван, Чаљево Брдо, Становци, Једра, Радов Лаз, Кукавице, Јурт и Грохот. У Вучу су помешане њиве и ливаде: Зао Крш, Млађевина, Молитва, Крчевине, Бурдељ, Бубања, Корабац, Грчки До, Халиловачки Крш, Округљача, Бобаљ, Цигански Лаз, Бакрачки Чаир.

Постанак села и старине.

На Селишту је било старо насеље са црквином и ко ње „грчко“ гробље. По П. Скоку топоним Беле Воде је стари. Наше Беле Воде се не спомињу у старијим изворима вероватно што су биле од месног значаја. Данашње село населили су помухамедањени родови у почетку 18 века, а заселак Буче заселили сз Љајићи на месту сточарских станова. Године 1948. у Белим Водама било је 299 тановника.

Порекло становника.

-Љајићи, 22 куће, су Клименте, досељени из Љаје у Арбанији.

-Куртовићи, 2 куће, су „муаџери“ пореклом из Невесиња, дошли после 1878. године из Долића код Буђева.

-Лакота, 1 кућа, је Куч, досељен са Пештера.

-Доловци, 2 куће, су досељени из Долова у Штавици.

-Ђука, Ђукић, 1 кућа, је Куч, досељен из Кладнице, старином су из Ђука – негде у Црној Гори; преци били у околини Крушевца, па се вратили.

-Суфтић, 1 кућа, је досељен из Невесиња 1910.године.

-Пилице, 1 кућа, је досељен из Бијелог Поља 1916. године.

-Глођовићи, 2 кућа, Лазарева субота, досељени из Бијелих Вода код Пљеваља.

-Пешићи одселили се у Горњи Крњин у ибарској Јошаници.

Родови у Бучу:

-Љајићи, 10 кућа;

-Колашинац, Махмутовић, 1 кућа, су досељени из Црне Горе, дед пореклом из Колашина на Тари.

*

Порекло становништва насеља Бановица, сада у саставу села Беле Воде. 

Положај насеља.

Бановица је на осојној страни кречњачке висоравни, која се спушта према кориту Клисуре, десној притоци људске.

Тип насеља.

Село је на ободу пештерске висоравни, па зато има особине пештерских насеља. Куће су груписане по родовима. Повише кућа је Крш и Буче.

Воде.

Има изворску воду у изобиљу. Ниже Крша извиру два карсна врела, која отиче према Бујцима. На Старом Селу је јако врело, а ниже њега је Воденичиште. Узима се и вода са чесме, која je усред села, и са старе Камените Чесме. Извори у потесу: Хдадница, Грозничавица, Хасанова Чесма, Заљевача у планини Сухару, извор Смољевац и Дражевачка Врела су ниже Голог Брда. Код Старог Села су Саставци Беловодског Потока и Клисуре. У селу има три сухе пећине, од којих је највећа Јусова Пећина под Кршом.

Земље и шуме.

Њиве су мале, слабе родности, па се становништво бави сточарством. Испаше су у Петрову Пољу, Заљевачи до пештерског Жабрена, Кућишту, Клименти, Лазини ниже кућа, Старој Раскрсници, Подовима (терасама); шуме има Тетаја, Грохот, Баре, Буче, Сухара или Суха Планина.

Име, старине и постанак наасеља.

По предању у Старом Селу живео је неки бан (властелин), по коме је село добило назив. На месту Кућиштима биле су најстарије куће данашњег насеља. Старо и данашње гробље је на Хаџову Брду, а садашње мухамеданско је повише кућа. Кроз село је пролазио крај старог дубровачког пута. Данашње село основали су Кучи после неке „разуре“ (у Кучима 1774).  Године 1948. Имало је 69 становника.

Порекло становништва.

-Кучи, 2 куће, су досељени из Црне Горе.

-Рашљани, 3 куће, су досељени из Расна код Сјенице.

-Гуџевић, 1 кућа,  је прешао из суседног Граба 1921. године, предак из колине Краљева.

-Ћатовић, 1  кућа,  је досељен од Бијелог Поља 1925. године.

-Паучинац, 1 куће, је досељен из Паучина код Иванграда.

Арбанашки родови:

-Мурићи, 2 куће, су досељени из Мурије у Арбанији.

-Хамчовић, 1 кућа, је Климента, досељен из пештерске Камешнице 1901. године.

-Даца, 1 кућа, је досељен из Цветановића код Сјенице 1906. године.

*

Порекло становништва насеља Чебинац.

Положај и тип насеља.

Чебинац је са обе стране Људске, ниже Једре и Тетаје, Белаје, Лагоча и Стрмца. Доњи крај села допире до Јаначког Поља. Дели се на Горњи  и на Доњи Чебинац.

Воде.

Вода се узима са чесме Горине Воде, која је поред главног пута, а неколико кућа у Доњем Чебинцу узима воду са Људске. Чебински Поток je са „главом у Тетаји“. Радаш Поток извире у Једри и утиче повише хана у Људску.

Земље и шуме.

Њиве су поред људске и по странама долине на местима: Ханска Њива, Солила, Суљова Њива, Велика Лазина, Ханске Лазине, Феков До, Буче, Етемова Њива. Црешње и њиве на Ђурђеву Брду према Jанчи; ливаде: Шевари, Ледине, Пободено Камење, Доња Ливада, Бошков До, Лучице; испаше и шуме: Турбегишге, Лазина, Лазови, Лагоч, Доња Ливада, Гај, Самар, Клече, Брљинац.

Старине и остали подаци о насељу.

У селу има два „грчка“ гробља, једно у потоку повише хана, друго на Лагочу у Горњем Чебинцу. За Мухаџерски Гроб под Лагочом казује се, да је ту погинуо неки „Бошњак“. Мухамеданско гробље је поред главног пута, недалеко од хана; хришћани су имали гробље на десној страни Људске, а сада код цркве у Јаначком Пољу. Старо село заселили су помухамедањени родови у почетку 18. века. Оно је било на Селишту. У једном запису споменут је 1806. године. Радосав ханџија из Чебинца. На Вуковој карти Србије Чебинац је означен с путним даљинаром.

Порекло становништва.

Помухамедањени родови:

-Долићани, Омеровићи, 15 кућа, су Клименте, досељени из пештерског Долића.

-Љајић, 1 кућа, је Климента, прешли из Јанче.

-Рашљани, 3 куће, су Клименте, досељени из Расна код Сјенице око 1900. године.

-Лекпек, 1 кућа, је од Лекпека у Шарама.

-Даца, 1 кућа, је досељен из Цветановића у Сјеничком Пољу; имају одељаке у Ивовику код Тутина и у Новом Пазару.

-Доловац, 1 кућа, је пореклом из Вукње у Мирдитима (Арбанија), прешао из Јанче 1917. године.

-Шеховић, 1 кућа, је ханџија из Сутивана код Бијелог Поља, старином из Анадолије.

-Шаховићи, 3 куће, су Кучи, прадед досељен из Шаховића код Бијелог Поља.

-Куртовић, 1 кућа, отац  пореклом из Невесиња у Бијеле Воде код Пљеваља, па овамо 1917. године; и сада их има у Бијелим Водама.

-Стриковић, 1 кућа, је Куч, досељен из Кукуља код Бијелог Поља 1920. године.

-Богућанин, 1 кућа, је пореклом из Колашина на Тари, овамо дошли из Мухова 1928. године.

Хришћански родови:

-Ћурчић, 1 кућа, Св. Василије, је Васојевић, досељен из Граца код старовлашке Остатије 1925. године.

-Мрљеш, 1 кућа, Св. Јован, је Куч, досељен из Троштица.

-Голубовић, 1 кућа, Ђурђиц, је досељен из Увца код Сјенице.

По Р. Ускоковићу:

-Нешковићи су Никшићани, у 18. веку били у старовлашкој Миланџи, одакле су отишли у Чебинац; од њих су индустријалци Чебинци у Краљеву.

ИЗВОР:  Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top