Порекло презимена, село Тенково (Нови Пазар)

11. фебруара 2018.

коментара: 1

Порекло становништва насеља Тенково (по књизи Тењково), Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Тенково и његови засеоци Потоке, Јоше, Буче и Г уберово су у долини Ђуричког Потока, притоке Дмитрове Реке, а у склопу брда Крста, Ђораве Главице, Ђурђева Брда, Вражице и Берја.

Тип села.

Село се дели на Горње и Доње Тенково. Куће засеока Потока су у долини Јошког Потока, између Крста и Вражице, заселак Јоше је у осој ној страни Јошког Потока, непосредно до Крста а између Молитве и Вражице, заселак Губерово је у осоју Бучанске Гравице (1113 м) са кућама у увалама и по тектонски раздробљеном терену на десној страни Ђуричког Потока. Крај Губерева назива се Буче.

Воде.

Село и засеоци имају изворску воду и неколико бунара. У Горњем Тењкову су чесме Чекић–Вода, Ковачица и Брековац у шуми; у Доњем Тењкову су Бајина Вода и Копања а Вујисић има бунар; у Губереву су чесма Буцат, Студенац, Милићевска Вода и Јовановска Вода; у Бучу су Мала Чесма, Капавац, Велика Вода, Мајдачка Вода и Петрина Шпиља; у Потокама је чесма Петковац, у Јошу Радовска Коритa, од које постаје речица Штитарка. На Пашиној Чесми се лети поји стока Између Губерева и Буча је Сува Чесма, која пресушује.

Земље и шуме.

Њиве су у свим насељима неплодне, јер су на висинама. Оне су на местима: Паљевине, Друм, Пискавице, Јарчева Главица, Извори, Брдо, Очаргије, Раван, Ограђе, Солила, Врело c воћкама, Равна Њива, Велика Бакча са воћкама, Дангуба у северном делу села, Брестово, Брештани, Капавац код теснаца истог имена, Павлов Крш, Мали Крш, Жути Крш, Ракита, Прлине, Орлујача, Грабље; у Губеревy су: Ковачица, Ровине, Долови, Доља, Кулице и Годење; у Бучу су: Брда, Дубови и Мршићи; испаше у шуме: Гошевско Поље, Мађеровац, Дубиће, Пећине, Павлово Буче, Бучанска Главица, Голо Брдо, Шиб, Велико Буче, Гaj; сенокосне ливаде: Бегова Ливада, Баре, Равнице, Растовац, Возник у Губереву; приватне: Ровине, Дужице, Трновача, Потренице, Ћерана (црепана?), Осредак, Паљевине, Јоше. Њиве у Г убереву: Долови, Јагњило, Јакшин Бop, Брезје; ливаде и шуме: Стан, Лисичије Руле, Попова Ливада, Ђуричка Река, Кулице. На свим брдима се добро одржала листопадна шума, најбоља букова на Вучанској Главици. У свим насељима има каменолома сивог и црвенкастог андезита.

Историјат, старине и остали подаци о селу.

Заселак Буче забележено је око 1316, а Горње Тењково унето је у Турски пописни списак села 1455. На Брештанима у Доњем Тењкову има црквина.. Аниште, Ћерана и Воденичиште су остаци старијег насеља. У Горњем Тењкову је „грчко“ гробље, на Дубовима у Бучу је друго старо гробље с грубо клесаним надгробним плочама. На Ковачици има старих рударских окана, а у Јошу познају се на Молитви видни остаци темеља од црквине, Данашње гробље у Горњем Тењкову је на месту Ковачици ниже Вујског Брда, недалеко од Врела. Доње Тењково, Буче, Потоке и Губерево имају заједничко гробље у страни брда према Бучу, а Јоше у Горњем Кузмичеву. Данашња насеља заселила су се у почетку 18. века. Име села забележено је у Сопоћанским поменику.

Порекло становништва.

Родови у Тенкову:

-Макојевићи, 1 кућа, Јаћовићи, 2 куће, Св. Стеван, су Пипери, дошли пре „пет стотина и кусур година“ из беранског Хаса; населили се у Потокама, па прешли овамо; од њих су Миладиновићи у Батњику, Вељовићи и Ристовићи у дежевском Ковачеву и Јаћовићи у Љуљцу.

-Вујисићи, 2 куће, Св. Арханђео, су Морачани, прадед био с Карађорђем, па се од Карановца вратио; од њих су Ђоковићи у Пачевини и Полексићи у подгорском Гошеву.

-Кулизе, Бишевци, 10 кућа, Св. Димитрије, су досељени из Бишева код Берана (пише Иванграда).

-Бабићи, 3 куће, Св. Никола; баба се преудала из села Дежеве за Саватијевића, довела сина од првог мужа, оца Бабића.

-Радивојевићи, Кошковци, 3 куће, Саватијевић, 1 кућа, Св. Алемпије, су досељени из Кошкова; у Кошкову били „кметови“ преко сто година, па су се услед агиног насиља раселили у Црчево, Лијеву Ријеку, Тењково; старином из Велике код Гусиња, били у Ступу код Сјенице.

-Кундакавићи, Максимовић, 1 кућа, Спасојевићи, 2 куће, Св Јован, су досељени из Тврђева 1910. године, били у Рогатцу, старином из Црне Горе; имају одељаке у Новом Пазару, Краљеву, Куршумлији и по копаоничким селима.

Из Тенкова одселили су се у почетку 19. века:

– Илићи у Витановац у Доњој Гружи.

Родови у Бучу:

-Старовласи, Сарићи, 4 куће, Св. Пантелија, су досељени однекуд из Старог Влаха; од њих су Сарићи у Шароњама и Полокцу.

-Јевремовићи, 4 куће, Св. Никола, су Кучи из Лијеве Ријеке у Васојевићима; они су крвни рођаци Јанићијевићима у Дедилову на Рогозни.

-Мајдаци,  4 куће, Св. Никола, су Кучи, досељени из Граца код Сјенице.

Родови у Губереву:

-Вељковићи, 2 кућа, су од Макојевића у Доњем Тењкову; од њих су Јаћовићи у Љуљцу.

-Милићевићи, 2 куће, су од Старовлаха у Бучу.

-Јовановићи, 2 кућа, су од Загорчића у Окосама.

-Шарац, 1 кућа, је од Шараца у Штитарима, дошао одиви у кућу 1928. године.

Родови у Потокама:

-Макојевић, 1 кућа, је од Макојевића у Тенкову.

-Кошковци, 2 куће, су од Радивојевића у Тенкову.

Родови у Јошу:

-Јовановићи, Јововић, 1 кућа, Вуковић, 1 кућа, Ђурђевдан, преци с Косова побегли од „арнаутског зулума“.

-Лешкини, 4 куће, су од Лешкина у Горњем Кузмичеву.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Aleksandar

    Babići 1 kuca. Baba je dosla iz Crne Gore i dovela Vasilija, koga su u selu zvali Vasilije babin i tako su ostali Babići. A baba se kada je dosla udala za Milivojević.
    Biševci slavi Mratindan