Порекло презимена, село Рајчиновићка Трнава (Нови Пазар)

11. фебруара 2018.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Рајчиновићка Трнава (по књизи Горња Трнава и Доња Трнава), Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Горња Трнава, „Худовска Трнава“ је у плитким долинама изворишних саставница Рајчиновићске Реке. Село је опкољено брдима Кременштаком, Голим Брдом, Бошковиком и Говеђим Долом. За разлику од суседног села истог имена назива се Горња Трнава, а стари назив Худовска Трнава чује се још  само од старијих личности.

Воде.

Оскудно је изворском водом. У Доњем крају је извор Бакаруша, мали извор Лазовина, а Петровићи захватају воду на чесми у Трњу у суседном Родићу; у селу су два слаба извора Бубак и Крушак. Стока се поји у Родићу и у Близанцу.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде: Халуге и Шаиновац. Око кућа има малих воћњака: ситна шума је у Гају, Прловима, Остром Врху, Голом Брду, Близанцу и Бошковику.

Старине и остали подаци о селу

У Гају, до суседног насеља Петрове, има повелико старо гробље и у њему црквина. Хришћани Горње и Доње Трнаве и Родића имају заједничко гробље код старог у Гају; мухамеданци имају гробље у Рајчиновићу. Данашње село основало се крајем 18. века. У току 19. века хришћани су се раселили, а на њихово место дошли су мухамеданци из разних наших крајева:

Порекло становништва.

-Маврићи, 3 куће, су Клименте, досељене из Родића 1913. године.

-Кољић, 1 кућа, је дошао из Јаребица на Пештеру, тамо су дошли из Тутина, а старином из Колашина на Тари.

-Гуџевић, Грабљанин, 1 кућа, је досељен из Граба.

-Колашинац, 1 кућа, је досељен из Ђонлија 1944. године, старином из Колашина на Тари.

-Миловановић, 1 кућа, Петровић (Јањић), 1 кућа, су од Коркуда, предак дошао из Мораче у Грчево, Родиће па у Горњу Трнаву; он је „крајинио“ уз Карађорђа кадаје „ударао на Пазар“ 1809. године; Петровић слави славу земље Арханђела, презива се по мајци Јањић.

-Плавшићи, 2 куће, су од Плавшића у подгорском Црном .Врху.

-Милутиновић, 1 кућа, Св. Мрата, отац дошао из Дежевског Будића 1906. године.

*

Порекло становништва насеља Доња Трнава, данас у саставу села Рајчиновићка Трнава. 

Положај насеља.

Доња Трнава, „Пешићева Трнава “ je на присојним странама и Кременштака у горњој и плиткој долини Рајчиновићске Реке.

Воде.

Вода се употребљава са извора Криваче, Голићског Извора, Диздаревог Извора и са два бунара. Стока се поји на реци и на извору у Бошковику.

Земље и шуме.

Њиве су у окућницама, слабе родности. Воће добро успева, нарочито јабуке. Испуст стоке је у Бошковик. Ту је и заједничка шума.

Остали подаци о насељу.

Старији назив Пешићева Трнава замењен је називом Доња Трнава. Мухамеданци имају гробље у Рајчиновићу, а хришћани у Горњој Трнави. Помухамедањени старинци и старији досељеници одселили су се за Турску 1913. и 1925. године.

Порекло становништва.

У селу су сада ови родови:

-Маџгаљ, 1 кућа, је старинац.

-Колашинци, Кољићи, 4 куће, су из Колашина на Тари, овде досељени око 1880. године.

-Брњичани, 3 куће, су досељени из Брњице у Сјеничком Пољу.

-Прељићи, 2 куће, су Кучи, досељени из Долова у Штавици 1917. године.

-Плавшић, 1 кућа, је од Плавшића у Горњој Трнави.

-Мрљеши, 2 кућа, су од Куча Мрљеша у Троштицама.

-Миленковић, 1 кућа, Митровдан,  је од старинаца Миленковића у дежевској Бекови.

Арбанашки родови:

-Шкриељи, 2 куће, су дошли са Пештера око 1880. године.

-Рашљанин, 1 кућа, је Климента, досељен из Расна код Сјенице.

-Друштинац, 1 кућа, је досељен из Полица код Берана (Иванграда) 1913. године.

-Црнчанин, 1 кућа, је Шкриељ, досељен из Црниша у Штавици.

-Маврићи, 2 куће, су прешли из Родића.

Неколико породица одселило се за Турску 1913. и 1925. године.

*

Порекло становништва насеља Балетиће, данас у саставу села Рајчиновићка Трнава. 

Пложај насеља.

Балетиће је ниже развођа доњих токова Људске и Дежевке, а у склопу Острог Врха, Близанца, Плеша, Голог Брда (843 м), Главнице и Родићске Буквице.

Тип насеља.

Куће су подигнуте по побрђима, груписане по родовима.

Воде.

Насеље је оскудно водом, па се по њу лети иде до извора под Виником. Извори су у потесу: Драгановац, Топла Вода, Чесма ниже Острог Врха, Клијече, Бакаруша, Близаначке Чесме, Чесма у Клисури и стублина Бубовка. Стока се поји код чесама и на потоцима. Између Балетића и Пустовлаха је клисура, кроз коју протиче Јова и утиче у Рајчиновићску Реку (Илиџу). У Јову утиче Балетићски Поток.

Земље и шуме.

Њиве су окућнице и по странама побрђа: Воденичиште, Беглук, Велика Њива, Кршићи, Крушак, Ледине, Лазине и Крчевине. Ливаде су у Клечу и Дољачи. Шуме и испаше су сеоске и државне на Близанцу, Бошковику, Голом Брду, Главици и Говеђем Брду према суседном Родићу. По странама Балетићског Потока има наслага ситнозрног распаднутог андезита.

Старине, име и остали подаци о насељу.

Под Главицом има дуварина од старих „грчких“ кућа и старо „грчко“ гробље, а данашње је ниже Близанца. Име селу постало је по презимену старог српског рода Балетићима, о коме се сада не зна ни по предању. Данашње село заселило се око средине 18. века, после одсељавања старог становништва 1739. године. Године 1948. имало је 239 становника.

Порекло становништва.

-Ратковићи, 5 кућа, Св. Арханђео, су Кулизе, по предању знају да је било само пет кућа између Балетића и Новога Пазара када су им преци дошли; одељаци су им Ратковићи у Родићу.

-Биорци, 3 куће, Св. Андрија, су досељени из Бихора.

-Дабићи, 3 куће, Св. Арханђео, су досељени из Сјеничког поља, око 1850. године.

-Грбовић, 1 кућа, Св. Никола, Куч.

-Мрљеши, 2 куће, Стојановић, 1 кућа, су од Мрљеша у Троштицама.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.