Порекло презимена, село Јанча (Нови Пазар) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Јанча, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Порекло становништва села Јанча, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Јанча (Нови Пазар)

Порекло презимена, село Јанча (Нови Пазар)

Порекло становништва села Јанча, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 Положај села.

Јанча је на десној страни Људске, у Долинама Јаначког Потока и Радојева Дола, а доњи крај села је у Јаначком Пољу. Опкољено је брдима Тустаљом према Рогатцу, Лазином према Чебинцу и Тетајом повише Горње Јанче.

Тип села.

Куће су издвојене: у Јаначком Пољу, Доњој Јанчи и Горњој Јанчи.

Воде.

Употребљава се изворска вода: чесма усред Горње Јанче и неколико безимених извора. Према Чебинцу је Дубоки Бунар, а код цркве у Јаначком Пољу је Црквени Извор. Повише Горње Јанче је брдо Грохот, из којега избија карсно Врело, од којег постаје поток Лука. Водом са овог потока наводњавају се ливаде. Појила за стоку су у кориту Воденичарског Потока, а у Тетаји су Бијела Вода, Добра Вода и Тетајска Чесма.

Земље и шуме.

Њиве су добре родности, јер се наводњавају, а у пољу поред Људске су на алувијалном наносу на местима: Слана Бара, Селиште, Рђавац, Дужице, Дековац, Ћумурњача, Руди Лаз, Гурбетиште и Лугови. У окућницама има воћњака. Испаше и шуме су на Тустаљу, Аџову Брду, Бучу, Боровњаку, у коме има боровница, Равном Кршу, Лазинама, Оџиној Ливади и Гају.

Старине и остали подаци о селу.

У Пољу, с леве стране пута Нови Пазар—Сјеница, одржала се стара Jаначка  Црква. Под Тустаљом, непосредно поред пута, има темеља од црквине. По предању одатле је тобож црква слетела у Поље. На Бучу и Селишту има остатака „грчких кућа“, а на Аџову Брду је старо хришћанско гробље. Хришћани су доскора имали гробље код цркве, а сада још нису одредили једно заједничко место за гробље. Мухамеданци имају два гробља, једно у Горњој Јанчи а друго у Доњој. Поред пута у Јаначком Пољу је био стари хан, који је спаљен 1941, године. На Вуковој карти Србије Јанчаје означена као пусто селе. У њој је било старих српских родова који су примили мухамеданство, па ce одселили у Турску 1913. и 1925. године. Године 1948. у обе Јанчеје било 444 становника.

Порекло становништва.

-Рашљани, Гице, Гришевићи, 4 куће, Челићи, 4 куће, су у Горњој Јанчи, 10 кућа у Доњој Јанчи, дошли давно из Жабрена, старином из Расова код Бијелог Поља.

-Гегић, 1 кућа, је Куч, је у  Горњој Jанчи, досељен из Режевића на Пештеру 1917. године.

-Бихорци, 3 куће су у Доњој Јанчи, одавно дошли из Бихора.

-Брњичанин, 1 кућа, је y Доњој Јанчи, досељен из Брњице 1905. године.

-Доловци, 10 кућа, су у Јаначком Пољу, и они су од Гегића у Врбасићу.

-Љајић, 1 кућа, је y Доњој Јанчи, је од Климената y Чебинцу.

Хришћански родови у Горњој Јанчи:

-Петровићи, 4 куће, Св. Арханђео, одавно се доселили из Полица код Иванграда.

-Ружићи, 2 куће, Ђурђевдан, су Дробњаци из Жуњевића; у Доњој Јанчи су:

-Вучковић, 1 кућа, Ваведење, ау досељени из Руднице у Штавици 1913. године.

-Поповићи, Васићи, 2 куће, су од Васића у Штитарима 1925. године.

-Урошевић, 1 кућа, Св. Лука, је прешао из Троштица 1925. године.

-Павловић, 1 кућа, Св. Алемпије, пасторци славе Ваведење, је досељен из Крушевца.

-Каличанин, 1 кућа, Св. Димитрије, је Куч, досељен из златиборског Граца 1925. године .

У Јаначком Пољу су:

-Мараш, 1 кућа, је пореклом из Бихора, прешао из Штитара 1925. године.

-Пејовићи, 2 куће, су од Јуриша у Троштицама.

*

Порекло становништва насеља Троштица, сада у саставу села Јанча. 

Положај насеља.

Троштице су са обе стране Троштичког Потока, леве притоке Људске, опкољене брдима: према Корутанама су Рудине, до Штитара су Плужевине, према Тврђеву је Добротин, према Пачевини и Свиланову су Јелаш и Мрљешки Крш, а до Јанче је Главица.

Тип и име насеља.

Положај села је раздробљен тектонским увалама, па је, по свој прилици, по таквом положају село добило назив. Куће Јурића су у крају Осоју.

Воде.

Село има изворску воду у изобиљу: Горња Вода, Доња Вода, Бачевска Вода, Бањишор, Ружина Вода, Блато и чесма код куће Лемеза.

Земље и шуме.

Окућнице су под воћњацима и са вртовима. Њиве су на местима: Стоврећа, Драгушице, Плужевине, Локва, Врла Страна, Топлаковиће и Осредак; ливаде су: Видовица, Радошевица, Кланац, Раскршће, Попасеница, Равне, Рудине и Дубље; испаше и шуме су по брдима, Горњој Орници и у Долини.

Старине у насељу.

У селу има два стара хришћанска гробља: једно је у Дубљу усред села, а друго на брдској главици недалеко од хана. У гробљу на главици познају се темељи од црквине. Данашње гробље је код старог у Дубљу. По предању село се заселило у 18. веку:

Порекло становништва.

-Мрљеш, 2 куће, Св. Јован, су Кучи из Лопата; имају одељаке у Балетићу и Чебинцу; две породице Мрљеша одселиле су се 1834. године. у Трнаву у пределу истог имена.

-Марковић, Стевовић, 1 кућа, су од Кудра у Корутанама.

-Лемези, Урошевићи, 2 куће, Ђорђевићи, 2 кућа, Св. Лука, су дошли из Његњева код Бијелога Поља, предак се доселио око средине 19. века у Корутане, старином из Роваца; неколико њихових породица одселило се у Топлицу.

-Неранџићи, Михајиловићи, 6 кућа, Св. Пантелија, су Кучи из Заграђе код Андријевице; од њих су Неранџићи у Корутанама и Доњим Штитарима.

-Јевићи, 2 куће, Лазарева субота, из Бијелих Вода код Пљеваља; од њих су Јевићи у Пачевини. Глођовићи су им крвни рођаци.

-Јуриши, Пајовићи, 13 кућа, Св. Никола, y крају Ocojy, су из Кокошића, засеока Штавља у Сјеничком Пољу, овамо дошли из Драгаљевине 1880. године.

-Голубовић, 1 кућа, Св. Јеремија, је из околине Пријепоља, овамо дошао из засеока Увца у Сјеничком Пољу 1919. године.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top