Порекло презимена, село Ковачево (Нови Пазар) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ковачево, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милод Порекло становништва села Ковачево, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милод Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Ковачево (Нови Пазар)

Порекло презимена, село Ковачево (Нови Пазар)

Порекло становништва села Ковачево, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 Положај села.

Ковачево је у Доњој долини Дмитрове Реке, десне саставнице Дежевке. Сеоски потес према селу Дмитровој Реци допире до Милетина Потока.

Тип села.

Већи број кућа је на левој страни реке, јер је тамо повољнији положај за насељавање.

Воде.

Употребљава се изворска и бунарска вода. Кроз село теку пет потока, који пресушују: Мали Поток је између Гладног Брда и Равног Гаја, утиче у Дубоки Поток, затим Раков Поток и Вршки Поток. Код ушћа Ђуричког Потока у Драмићску Реку је стара зидана чесма с каменим коритом, на коме се пере рубље.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су помешане на местима: Велике Ливаде, Лазови, Орница, Царина, Воденичиште са воћкама, Солила, Конопљиште, Студениште, Пискавац, Становиште, Велики Луг, Ковачко Брдо, Двориште с воћкама, Долови, Котар, Прудина, Келак, Дуварина, Крушевље, Доња Река, Базве, Папратица и Брод; шуме и испаше су на Близанцу, Пустовлаху огранку Бошковика, Пратњици, Равном Гају, Грачици, Кузманову Брду, Звекари, Трновитом Лазу, Паљевини, Баскији, Осретку, ћировом Долу, Алексиној Жежници, Брдњаку, Белом Камену, Маџовој Ливади, Шиљатој Главици, Цијовачи и Јаворју.

Име и старине у селу.

Куће старог села биле су на Селишту. То старо село имало је три цркве,  од којих су се само једној одржали темељи. Код Царине били су, казује се, самокови и ковачнице, отуда име селу. У долини Малог Потока има напуштених рударских окана. Име села споменуто је 1711.  године. Године 1948. имало је 439 становника.

Порекло стаништва.

-Кулунџићи, 7 кућа, Лазарева субота, су старинци.

-Пргомеље, Петровићи, 2 куће, Никић, Миковић, 1 кућа, Бучукари,  Ђерковићи, 7 кућа, Св. Арханђео, њихови преци били су рудари.

-Пауновићи, 2 кућа, Св. Лука, су Ровчани, предак Паун дошао из Колашина на Тари, сада је десето колено.

-Марковићи, 2 кућа, Св. Никола, стари род непознатог порекла.

-Јовановићи, Мојсиловићи, 3 куће, Ђурђиц, отац Дробњак, досељен из подгорског Љуљца.

-Кнежевићи, 4 куће, Св. Јован, су досељени из подгорских Штитара, старином Морачани.

-Чековићи, 3 куће, Св. Никола, су досељени из околине Иванграда, око 1860. године.

-Пузовић, 1 кућа, Св. Никола, је Куч, досељен из Штитара.

-Вељовић, Ристовић, 1 кућа, је од Пипера Макојевића у подгорском Губерову.

-Вуковић, 1 кућа, је од Вукомановића у Љуљцу.

-Милошевић, 1 кућа, Св. Јован, је досељен из Студенице, 1916. године.

-Тењевић, 1 кућа, Св. Јован, је старином из Тењкова, овамо дошао из старовлашке Остатије.

ИЗВОР:  Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top