Порекло презимена, село Слатина (Нови Пазар) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Слатина, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милода Порекло становништва села Слатина, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милода Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Слатина (Нови Пазар)

Порекло презимена, село Слатина (Нови Пазар)

Порекло становништва села Слатина, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај  села.

Слатина је сточарско село у горњој долини истоимене Реке.

Тип села.

Куће су подигнуте по сродничким групама. Друмско насеље Багра је код ушћа Слатинске Реке, Лелотиће су ниже пошумљених брда Баћура и Баувара, код Лазина је крај Рајчиће, на десној страни реке је крај Добреши, а на левој Бапског Потока је Првеновиће.

Воде.

Употребљава се вода са чесама: Краљевац ниже Баћура, Слана Вода код речног корита, извор Грабовик, одакле је спроведена вода за сеоску школу. Између Првеновића и Црноче је чесма Студенац. Река извире из Ћорласа. У њу утиче десна притока Багра, која постаје од извора у Мокром Лазу. Кроз Првеновиће протиче Бабин Поток.

Земље и шуме.

Њиве су слабе. Оне су у окућницама и у долинама потока; шуме и испаше су у Мокром Лазу, Баувару, Бачу, Баћуру, Ледини, Црквеницама и по Дебелом Брду.

Постанак села, називи, старине и остали подаци.

У Лелотићу је старо и данашње гробље, у коме су темељи црквине. У Багри, између реке и пута, има надгробног камења напуштеног мухамеданског гробља. Међу кућама Павловића је стара агинска „кула“, кућа на „чардак“ од тесаног камена. Називи Лелотиће, Првеновиће и Рајчиће постали су од презимена старих српских родова, од којих сада има само Првеновића. Село се заселило у почетку 18. века. Године 1948. y Слатини је било 181 становник а Првеновиће 118 становника:

Порекло становништва.

-Првеновићи, Аксовићи, 5 кућа, Милосављевићи, 2 куће, Симовићи, 3 куће, Милојевић, 1 кућа, Филиповић, 6 кућа, Митровић, 2 куће, Св. Мрата, преци посрбљене Кулизе дошли однекуд из Старога Влаха.

-Кулизе, 4 куће, Св. Арханђео, предак досељен из Полаза у Дежеви; крвни рођаци Кулизама у Пнућу.

-Деспотовићи,  Вељовићи, 7 кућа, у Рајчићу 2 куће, Св. Лука, преци досељени од Будимље, старином Ровчани; имају одељаке Вељовиће у Супњу и Свиланову и Ратковиће у подбуковичком Орахову.

-Тигањи, 3 куће, Св. Стеван, Кулизе, издају се за Клименте из околине Рожаја; имају крвне рођаке помухамедањене Тигање у Бањи Новога Пазара и у подгорском Селцу.

-Радуновићи, Филиповићи, 3 куће, Павловићи, 4 куће, Вулетићи, 3 куће, Ђурђевићи, 2 куће, Луковић, 1 кућа, Марковић, 1 кућа, Св. Јован; доселили се три брата (Радун, Павле и Вулета) из Буковице код Рожаја 1880. године, били у пештерском Сувом Долу и у Азању y беранском Хасу, старином из „Јове“ у Црној Гори; имају одељаке Павловиће у Бубреговићу и у варошици Лапову у Поморављу.

-Ћурчићи, 2 куће, Ђурђевдан,  су Дробњаци у Добрешима a из Граца у Старом Влаху, досељени 1913. године.

-Драмићанин, 1 кућа, Св. Стеван, у Добрешима, досељени из старовлашких Моравица.

-Пантовићи, 2 кућа, Лазарева Субота, су досељени из Граца код Ивањице, 1913. године.

-Бајовићи, 2 куће, Петровић, 1 кућа, Лесендра, Васојевићи из Средње Ријеке у Старом Влаху, досељени 1923.

-Нововић, Јаковљевић, 1 кућа, Лесендра, Васојевић, отац дошао из Знуше, ушао одиви у кућу.

Помухамедањени српски родови:

-Ђерлеци, 2 кућа, су из Ђерекара на Пештеру.

Гусињци, кућа y Добрешима, 2 куће  у Лелотићу, су Кучи досељени из Гусиња.

-Хусићи, 2 куће, су Шкриељи y крају Хусићима.

*

Порекло становништва насеља Црноча у саставу села Слатина.

Положај и тип насеља.

Црноча је јужно и недалеко од Сопоћана, са обе стране главног пута, опкољено брдима Голаћом, Кршићом, Кршом, Крстцом и Сијечем Брдом.

Воде.

Има добру изворску воду: чесма код хана (ту су и корита за стоку), Грлетова Стублина и други мањи извори.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су помешане код кућа и по странама брда на местима: Старо Село, Столаре, Пискавци, Барице, Јагњило, Ланиште, Дубови, Лисници и под Кршићем. Око кућа има шљива и јабука; испаше су по Голаћу, Халугама, Врачевцу и  Ограђу.

Постанак, историјат и остали подаци о насељу.

Име села забележено је у Сопоћанском поменику. Не зна се када се раселило  то старо село, а по његовим остацима то није било давно. Има два стара хришћанска гробља, једно на Главици, друго на Ћафи. У народу се казује, да се на Столарима, под Голаћом, вадила и топила бакарна руда и да се и сада познају зидине старих самокова. Садашње мухамеданске гробље је код хана. Насеље се заселило у првој половини 18. века. Године 1948. у њему је било 239 становника.

Порекло становништва.

-Мојковићи, 2 куће, су Клименте, предак од Ђерлека у ибарском Колашину.

-Љековићи, 4 куће, су Клименте, досељени од Гусиња; имају крвне рођаке у пештерским селима Режевићу, Араповићу и Гујићу.

-Мурић, Муровић, 1 кућа, је apбaнашки род, предак досељен из Ломнице код Рожаја, око 1860. године.

-Ђерекарци, 2 куће, су Шкриељи, досељени из пештерских Ђерекара; имају одељака y Слатини.

-Шуљина, 1 кућа, је Шкриељ, дошао одиви y кућу 1910.  године.

-Мурићи други, 4 кућа, су из Mypa y копаоничком Ибру; крвни рођаци Мурићима, Граховцима у Постењу на Рашкој.

-Богућанин, 1 кућа, је досељен из околине Сјенице, овамо дошао из пештерског Мелаја.

-Хусићи су се одселили за Турску 1925. године.

ИЗВОР:  Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top