Порекло презимена, село Рајетиће (Нови Пазар) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Рајетиће, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милод Порекло становништва села Рајетиће, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милод Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Рајетиће (Нови Пазар)

Порекло презимена, село Рајетиће (Нови Пазар)

Порекло становништва села Рајетиће, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Рајетиће је у горњој долини Рајетићске Реке, десне саставнице Црновршке Реке, а између високих брда Шанца, Карвасалије, Косе, Столова, Чепељског Крша и Челице.

Тип села.

То је право планинско и сточарско село. Услед великог простора који заузима село и његов потес оно се дели на крајеве Јасике, Ојиће и Кулизиће и на заселак Гребенову, који је ниже Власуље према селу Јавору и насељу Нишу, и на заселак Барлаве, који је југозападно од села.

Воде.

Има неколико безимених чесама. Изузетно се Водицом назива чесма повише Долова, а Чесменлија је чесма поред главног сеоског пута. Повише села, према планини, су чесма Кнежева Вода, Бубан на Карвансалији, Студена Вода, извор Мићовина у Мићовском Потоку; у Гребенови су Вода под Мале Струганице, Крушчице, Растовача и извор „у Лиги“. Употребљава се и бунарска вода. Кроз село протичу Јаворски Поток, Ојићски Поток, Ливадски Поток, Гребеновски Поток, Жабљачка Ријека, Рајетићска Ријека, која извире из Ивовика, и Попов Поток.

Земље и шуме.

У потесу има сенокосних ливада, а по шумовитим брдима су испаше на местима: Јежево Брдо, Секулско Брдо, Бегарка, Јајце код Шанца, Велика Лазина, Метаљка, Раскрснице, Попово Осоје, Радлавица, Јаловик, Медар, Просине у реци Беглук, Гигове Ливаде, Дивље Ливаде, Језерина, Кулиско (Кулизића) Брдо, Кулиски Поток, Шевар, Брежђе, Усовина, Конопљиште, Бара, Водичко Брдо, Кућетина, Кртине, Премов Лаз, Вртине, Жабљак, Орничко Брдо, Сама Буква, Јагодно Брдо, Стублина, Велика Ливада, Селиште, Коловоз. Њиве су слабе родности. Оне су на местима: Долови, Вреће, Гаће, Калдрма, Ражиште, Лица, Градина, Подводница, Попове Њиве, Попово Селиште, Амбарина, Дебело Брдо, Беглучке Њиве, Пресло, Шиљежак, Махмутовина, Округла Њива, Молитва и Милетина Њива; у Гребенови су Мале Струганице, Растовача, Шишмановац, Рашће, Клековац и Дрековача; шуме има у изобиљу, највише на Дрековачи, Попову Осоју, Бучу, Рашћу, Шибу, Ногару, Кривој Бари, Њетини, Саставцима, Црној Ријеци и на Преслу у горњем крају села.

Старине и други подаци о селу.

На врху брда Шумара има остатака од црквине. Друга црквина је на Коси која се спушта од планине Столова. По Карвасалији има на неколико места напуштених старих рударских окана. У Гребенови има старо „латинско“ гробље, вероватно рударско. У Просинама је напуштено мухамеданско гробље. Код данашњег гробља у потоку било је друго старо хришћанско гробље. Сада у Рајетићу има четири гробља: на Јежеву Брду, Товрљанско Гробље, Самчовићско Гробље и Прдоњско Гробље. Из Гребенове једни се сахрањују у гробљу у Војковићу а други у Кознику. У Бањској повељи говори се око 1316. године, о границама манастирских добара, које су ишле „оу греблие и от гребл“. А. Н. Поповић претпоставио је, да се у оба назива сачувао остатак у данашњем називу Гребенове. Међутим то су називи за гробље, које је било на граници манастирског поседа.

Постанак и име села.

Рајетиће као село први пут је забележено у Девичком катастиху 1776. године. Име села је стаpo, тако се назвало по старом роду Рајетићима. На Дебелом Брду, ниже Шанца, подигнута је зграда основне школе. По предању данашње село заселило се у првој половини 18. века, а у другој половини тога века имамо његов писани спомен. На Вуковој карти Србије означено је насељено место „Карвосалија“. Године 1948. село је имало 318 становника.

Порекло становништва.

-Ојићи, Синадиновићи, 3 куће, Лесендра, су Васојевићи; по предању они су „први побили колац у селу“, а то је било, по набрајању предака који су сахрањивани у селу, пре више од двеста година.

-Прдоњићи, Никићи, 2 куће, Николићи, 2 куће, Милосављевићи, 2 куће, Св.  Стеван, су посрбљене Клименте.

-Станићи, 2 куће, Св. Арханђео и Велика Госпођа, су Морачани из колашинског Оклаца, у коме имају своје „лежаке“, од који су се ови оделили и одселили.

-Товрљани, Алексић, 1 кућа, Раденковићи, 2 кућа, Поповић, 1 кућа, Живковићи, 4 кућа, Вучинићи, 2 к., Вукашиновићи, 2 куће, Св. Арханђео, предак из Лопата у црногорским Брдима; и Девичком катастиху забележени су 1766. године, родови Товрљани и Драшковићи из Рајетића. Драшковића сада нема у селу. Живковићи, Вукашиновићи и Вучинићи су дошли из Кашља пре стотину година; имају одсељене Товрљане у Барлави, Мандиће у Рудару у копаоничком Ибру и Товрљане у Рватима на Ибру. Одсељени Товрљани основали су око 1880. године село Товрљане код Прокупља.

-Кулизићи, 4 куће, Св. Мратa, су досељени из Добриње код Тутина.

-Самчовићи, 5 кућа, Св. Никола, су Кучи, досељени из Лопижа код Сјенице; једна породица је у Београду.

-Симјановићи, 2 кућа, Св. Петка, су досељени из Вукосављевића у Колашину на Ибру, дошли 1905. године. на земљу одсељених Секулића; имају одељаке у Забрђу (Дубрави) у копаоничком Ибру.

Родови у Гребенови:

-Ристовићи, 2 куће, Ђурђевдан, су Дробњаци из Козника под Рогозном, досељени 1920. године.

-Крсмановићи, 3 куће, су од Крсмановића у Војковићу.

-Јовановићи (св. Пантелија) одселили се у Нетврђе код Новога Пазара.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (3)

  • Симијоновић Здравко

    Моји су из Рајетића,сада живимо у Банатаском Брестовцу и у овим подацима учињена је једна грешка код презимена пише Симјановић,а наше презиме је Симијоновић.
    Славимо Свету Петку и припадамо роду Кошана.Поздрав

    Одговори
    • Aleksandar vucinic

      Da li mozda kojim slucajem znatr poreklo porodice vucinic iz sela rakejetice ako imate nekakve informacije voleo bih da ih podelite sa mnom, hvala u napre 🙂

      Одговори
      • Милодан

        Александар Вучинић!

        У тексту села је све лепо написано. Потрудите се да прочитате.

        Поздрав!
        Милодан

        Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top