Општина Подујево:
Алабак, Бајчина, Баловац, Бараина, Батлава, Беласица, Бело Поље, Блато, Брадаш, Браина, Бревник, Бреце, Буринце, Велика Река, Главник, Годишњак, Горња Дубница, Горња Лапаштица, Горња Пакаштица, Горње Љупче, Горњи Сибовац, Грдовац, Двориште, Добри До, Добротин, Доња Дубница, Доња Лапаштица, Доња Пакаштица, Доње Љупче, Доњи Сибовац, Дуз, Думош, Житиње, Закут, Каљатица, Качибег, Кисела Бања, Коњушевац, Крпимеј, Крушевица, Ладовац, Лауша, Летанце, Ливадица, Луг, Лужане, Мазап, Мајанце, Медреговац, Мердаре, Метохија, Мировац, Мургула, Обранџа, Орлане, Палатна, Пендуха, Перане, Подујево, Попово, Поток, Преполац, Радујевац, Ракиница, Ревуће, Репа, Речица, Светље, Сиљевица, Слатина, Сурдула, Суркиш, Трнава, Трнавица, Туручица, Хртица, Шајковац, Шаковица и Штедим.
31. мај 2018. у 08:14
Војислав Ананић
МЕРДАРИ, гранична караула на српско-турској граници до 1912.
Бој код Мердара 2—6. октобра 1912. Прије огласа рата, у току стратегијског развоја III српске армије, турски приштевски одред, појачан лапским Арнаутима, напао је изненада моравску дивизију I позива и тиме изазвао бој. Бојиште чини гранична зона између друма Куршумлија—Подујево и Вулиног Брда. Високи гребени, са којих се спуштају к сјевероистоку и југозападу, дугачке и доста благе косе. Терен је доста пролазан и употребљив за све родове војске. У инжињерском смислу бојиште је било спремљено: са српске стране, осим граничних караула, цио положај (мердарска коса) био је утврђен пољском фортификацијом. Са турске стране, поред низа караула и иза њих мерћеза, били су израђени стрељачки ровови око сваке карауле. Са српске стране судјеловала је моравска дивизија II позива. и 12. пјешадијски пук, око 16.000 људи и 16 пољских топова. Са турске стране приштевски одред, са 5—6.000 лапских Арнаута, 4 пољска и 4 топа тежег калибра, свега око 12—13.000 људи. План Турака био је, да изненадним нападом туку ову групу српске војске (III армија) и појаве се у бок главне српске групе (I армије). Моравска II имала је у току стратегијског развоја задатак за 2/10, да се прикучи ближе граници, и у том циљу изашла је са 2 пука и 1 батеријом на одсјек Мердарска Коса—Васиљевац— Булино Брдо. Четници и граничари напали су тог дана у вече и заузели караулу Дубницу, а Арнаути су одмах прешли у напад на цијелом одсјеку II пука. Бој се водио и преко ноћи и 3/10. се проширио и на десно крило моравске II. Тада је цијела дивизија, са два пука у првом борбеном реду и једним у резерви, изашла из свога утврђеног положаја на Мердарима и прешла границу, али на изричну заповијед команданта III армије, пошто је одбила Арнауте, вратила се на полазни положај. Ноћу 3—4/10. Арнаути су заузели караулу Васиљевац, и око 6 сати изјутра напали моравску II на цијелој фронти, са тежњом обухвата лијевог крила у правцу Боровца. Код I пука настала је паника и почело је повлачење у нереду. На свом одсјеку II пук је контранападом одбио арнаутски напад, а 12 пук I позива по иницијативи команданта пука прешао је у напад к Подујеву, што се осјетило код I пука II позива, који се повратио на свој положај и на њему одржао. Пукови су остали на заузетим положајима и добро се утврдили, пушкарајући цијеле ноћи са Арнаутима, 5/10. око 6 сати турски приштевски одред и Арнаути напали су лијево крило моравске II заузели и запалили село Васиљевац и пошли у дубину територија, палећи засеоке. Лијево крило моравске II извршило је контранапад, потисло је Турке и заузело цијелу косу. На фронти су српске трупе потисле Арнауте, али се преко ноћи опет вратиле на полазни положај. Турци су држали обје карауле Васиљевац (турску и српску). У току ноћи Срби су заузели караулу турски Васиљевац, а 6/10. изјутра, опћим нападом лијевог крила моравске II, заузета је и караула српски Васиљевац. Око 13 сати Турци и Арнаути узмакли су на цијелој фронти. Гоњење није вршено. Трупе су остале на својим мјестима. Губици моравске II били су 209 погинулих, 686 рањених и 51 нестао. Резултати боја били су: ријешена је била судбина Косова, растројена снага лапских Арнаута и приштевског одреда. Посљедице биле су: далње операције III армије имале су карактер експлоатације овог боја. В. Белић.
ИЗВОР: проф. Ст. Станојевић, НАРОДНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СРПСКО-ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКА, II КЊИГА , И—М, ИЗДАВАЧ: БИБЛИОГРАФСКИ ЗАВОД Д. Д. ЗАГРЕБ, ГУНДУЛИЋЕВА 29 ЗАСТУПА DR- ERIK MOSCHE, МИХАНОВИЋЕВА УЛИЦА 1, 1928.
2. јун 2018. у 06:29
Војислав Ананић
ПОДУЈЕВО, градић у Јужној Србији, у косовској области, у средишту Лаба или Малог Косова. Има 134 куће са 756 становника (1921). Лежи на обалама Лаба, на пролазу друма, који спаја Приштину с Нишем и Крушевцем.
Средиште је лапског среза. Градић је тек у стварању, у крају којим је под Турцима владала арнаутска анархија, и гдје није било увјета за развитак једног градског средишта. У П. се нагло досељивају трговци и занатлије из разних крајева, највише из сјеверне Србије. У П. су: поглавар лапског среза. поштанско-телеграфска и телефонска станица.
Јужно од П., 10 км, налази се на друму, с десне стране Лаба, у хатару опћине Лужана, алкално-кисела хипотерма Кисела Бања. Зове се и Милошева Бања, по предаји задужбина Милоша Обилића. На врелу стоје развалине старе бање. Извор је топао 25° Ц, даје 12 1 воде у минуту. Употребљава се за пиће и купање. Лијечи од реуматизма, скабијеса, шећерне болести, неуритиса и полинеуритиса. У бању долазе из П., Приштине (удаљена 18 км) и других ближих мјеста. В. Р.
ИЗВОР: проф. Ст. Станојевић, НАРОДНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СРПСКО-ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКА, III КЊИГА , Н—Р, ИЗДАВАЧ: БИБЛИОГРАФСКИ ЗАВОД Д. Д. ЗАГРЕБ, ГУНДУЛИЋЕВА 29 ЗАСТУПА DR- ERIK MOSCHE, МИХАНОВИЋЕВА УЛИЦА 1, 1928.
18. септембар 2018. у 20:47
Milan
Zna li se sta o batlavi …petkovici
10. јул 2019. у 09:37
Радомир Ракић
Није Мердари него Мердаре 🙂
Поздрав!