Порекло презимена, село Беласица (Подујево)

28. октобра 2018.

коментара: 1

Порекло становништва села Беласица,  општина Подујево. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у ставама Пилатовачке реке и Кулске реке. Око села су: Тумба, Сребреница (1415м), Јавор, Пилатовица (1703м), Шаторица (1750м), Мусинац (1725м), Раденовац и Говеђе брдо.

Воде.

Речице и потоци су: Рупничка река (Рупнички поток), Пролупљенички поток (извире у Пролупљенику). Од саставака Пилатовачке реке и Кулске реке тече Беласичка река. Извори су: Извор у селу и Беле воде.

Остали подаци о селу.

Око Кулске реке на Кули Сребреници, на граничним брдима су шуме и ливаде. Гробље православних је у Смречју, а муслимани се копају ниже кућа.

Старине у селу.

У Кулској реци је Кула у развалинама. Прича се да је у њој био “летњи” двор краља Милутина. Зид грађевине од необрађеног камена и креча, на десној речној обали, издиже се 8–10 м. Око Куле су ливаде и понека њива под стрним “брзим” житима — јечмом, овсом и ражи, а и кукурузом, овде познатим “скорозрелцем”, “тромесечаром”, “брзаком” или, најзад – “косовцем”, што овде зри за 90–95 дана.

Топоним Рупничка река опомиње на рупнике, наше средњовековне рударе. Дуж корита Шаторичке реке су “шлакњишта”, купишта “шлакње” – троске од отопљених руда. На Шаторици и на граничним брдима су многобројне “рупе”, вертикална окна. Прича се да је у “старо време” око Куле била нека варош. Данас на странама Кулске реке земљиште је неравно, пуно већих и мањих улегнућа – “рупа”, на местима негдашњих кућа и зграда.

Близу Куле, на десној страни Кулског потока, стојала је црква. Зову је Стара црква, а друга – Нова црква билаје на левој страни реке, крај извора Белих вода. У потесу Кула Сребреница је место Коначе. Ту “ћуте” (стоје) темељи мање грађевине од чврсте грађе.

Порекло становништва.

Родови.

Одселили су се:

-Бушете, Бушетићи (Св. ап. Тома и Томина недеља), у време Карађорђевог војевања у Михаиловац у Левчу; неки после рата 1877/78. У Штаву код Луковске Бање и у Топлицу — село Сагоњево.

После 1878. одселили су се:

-Вулићи и Топаловићи у ослобођену Топлицу.

У селу су:

-Ивић и Минић (2 куће), нови досељеници, после балканских ратова 1912/13. године, из села Мрча код Штаве.

Мухамедански род:

-Селова, 2 куће, седели су у засеоку Маврићу, у селу Речици, а отуд је прешао у Беласицу 1915. године.

Године 1933. из села се одселио:

-Маврић (1 кућа), пореклом Климента, помухамедањен па поарбанашен, из Малесије у Албанији, у село Загорје на вучитрнском Косову.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Srba

    Poreklo porodice Ratkovic, Donja Bejasnica, opstina Prokuplje, Nikoljdan