Порекло презимена, село Беласица (Подујево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Беласица,  општина Подујево. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. годи Порекло становништва села Беласица,  општина Подујево. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. годи Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Беласица (Подујево)

Порекло презимена, село Беласица (Подујево)

Порекло становништва села Беласица,  општина Подујево. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у ставама Пилатовачке реке и Кулске реке. Око села су: Тумба, Сребреница (1415м), Јавор, Пилатовица (1703м), Шаторица (1750м), Мусинац (1725м), Раденовац и Говеђе брдо.

Воде.

Речице и потоци су: Рупничка река (Рупнички поток), Пролупљенички поток (извире у Пролупљенику). Од саставака Пилатовачке реке и Кулске реке тече Беласичка река. Извори су: Извор у селу и Беле воде.

Остали подаци о селу.

Око Кулске реке на Кули Сребреници, на граничним брдима су шуме и ливаде. Гробље православних је у Смречју, а муслимани се копају ниже кућа.

Старине у селу.

У Кулској реци је Кула у развалинама. Прича се да је у њој био „летњи“ двор краља Милутина. Зид грађевине од необрађеног камена и креча, на десној речној обали, издиже се 8–10 м. Око Куле су ливаде и понека њива под стрним „брзим“ житима — јечмом, овсом и ражи, а и кукурузом, овде познатим „скорозрелцем“, „тромесечаром“, „брзаком“ или, најзад – „косовцем“, што овде зри за 90–95 дана.

Топоним Рупничка река опомиње на рупнике, наше средњовековне рударе. Дуж корита Шаторичке реке су „шлакњишта“, купишта „шлакње“ – троске од отопљених руда. На Шаторици и на граничним брдима су многобројне „рупе“, вертикална окна. Прича се да је у „старо време“ око Куле била нека варош. Данас на странама Кулске реке земљиште је неравно, пуно већих и мањих улегнућа – „рупа“, на местима негдашњих кућа и зграда.

Близу Куле, на десној страни Кулског потока, стојала је црква. Зову је Стара црква, а друга – Нова црква билаје на левој страни реке, крај извора Белих вода. У потесу Кула Сребреница је место Коначе. Ту „ћуте“ (стоје) темељи мање грађевине од чврсте грађе.

Порекло становништва.

Родови.

Одселили су се:

-Бушете, Бушетићи (Св. ап. Тома и Томина недеља), у време Карађорђевог војевања у Михаиловац у Левчу; неки после рата 1877/78. У Штаву код Луковске Бање и у Топлицу — село Сагоњево.

После 1878. одселили су се:

-Вулићи и Топаловићи у ослобођену Топлицу.

У селу су:

-Ивић и Минић (2 куће), нови досељеници, после балканских ратова 1912/13. године, из села Мрча код Штаве.

Мухамедански род:

-Селова, 2 куће, седели су у засеоку Маврићу, у селу Речици, а отуд је прешао у Беласицу 1915. године.

Године 1933. из села се одселио:

-Маврић (1 кућа), пореклом Климента, помухамедањен па поарбанашен, из Малесије у Албанији, у село Загорје на вучитрнском Косову.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top