Порекло становништва села Палатна, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник – Атропогеографска испитиваања“ написаној на основу скупљених података у периоду од 1934. до 1940. и од 1947. до 1949. године. Издање едиција Корени. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село Палатна је управо на ставама Лабових саставница Беласичко-Мургулске и Слатинско-Дворишке реке. У селу Палатни настају река и предео Лаб.
Земље и шуме.
У међама села су: Ледина, Раово брдо, Ајдиновићко брдо, Бесолички забран, Велико осоје, 3абелски лаз, Околиште, Рашидово брдо, Кулско брдо, Брезован (1033 м).
Шуме и испаша су на Старим њивама и на Чуки. Места на којима су њиве и ливаде називају се: Река, Велика њива, Мифтаров поток, Дуге њиве, Јовине ливаде и њиве у Потоку.
Воде.
Потоци су: у Осоју, Ракита, Брецки, Низамски, Орнички и Милованов поток. Извори су Еминов, Мула-Шабанов, Вучков, Хладни, Низамски, код џамије, у Јошју, на Лазу, на Поточкој ледини и Исљамова чесма. За пиће и осталу употребу становници користе воду са 12 бунара, копаних па озиданих сухозидом.
Старине у селу.
На ставама Слатинске и Мургулске реке међу старим храстовима је црквина „стара српска црква“, а око црквине „старо српско гробље“.
Мухамеданска гробља су на Брегу, у Слатинској реци и код Османове куће. Ајдиновића гробље је на Ајдиновића брду.
Порекло становништва.
У Палатни су арбанашки родови (30 кућа).
После Првог светског рата доселили су се Срби:
–Лазић (1 кућа, Св. Петка јесења и летња) из Драгуше у Топлици и:
–Поповић (1 кућа, Св. Никола јесењи и летњи) од Поповића из засеока Дубрава у селу Денковићу код Куршумлије.
ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник – Атропогеографска испитиваања“ написаној на основу скупљених података у периоду од 1934. до 1940. и од 1947. до 1949. године. Издање едиција Корени. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)