ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Жарко Миловановић
Бољетин је сеоско насеље разбијеног типа, на десној страни Ђердапске клисуре и долинским странама Бољетинске реке и њених изворишних крака – Мале и Велике реке. Простире се у висинској зони 100-240 метара. Повезује три засеока (Бољетинско брдо, Кошобрдо – Штрбин и Лепена). Основан је на месту са траговима старије насељености (археолошко налазиште Лепенски Вир, мезолитско и неолитско насеље – културно добро од 1966, рановизантијски град Сморнес – Сморна, код данашњег насеља итд.).[1]
Становништво
Помиње се у аустријском извештају 1739. године (9 домова). Назив добија по житељима досељеним из Добре (Голубац), где је било само добро, а овде je боље него тамо. Становништво је српско (слави Св. Јована, Петковицу и Св. Николу), досељено из Добре (Голубац), Алмаша у Румунији (прва половина XIX в.) и околине Неготина. Већина мештана економску егзистенцију остварује у Мајданпеку и Мосни (Рударско-топионичарски басен “Бор”, “ФЕП” и “Мегапласт”).[2]
По другим наводима, Бољетин су највероватније основали српски досељеници са Косова.[3]
Андрија П. Ивановић [4] наводи да Бољетин 1853. године има 36 кућа (336 душа) у којима живе Власи, а Паун Дурлић [5] порекло становништва означава као Власи и повлашени Срби.
На списку у загради је наведен број домаћинстава према попису становништва и имовине среза поречко-речког из 1863. године. [6] Укупно је пописано 62 домаћинстава (од тога за једно домаћинство, које чине удовица, њене кћери и посинак, није уписано презиме):
Адамовић (1)
Бађић (1)
Беђић (1)
Благојевић (1)
Виор (1)
Вучковић (1)
Голубовић (1)
Двоика (1)
Димитријевић (2)
Дукић (1)
Ђокић (2)
Ђурић (1)
Ерић (1)
Живановић (3)
Живковић (1)
Журка (2)
Журкић (1)
Калинов (1)
Лазаревић (2)
Лупуловић (1)
Мандић (1)
Марјановић (1)
Мартиновић (1)
Милићевић (1)
Милорадовић (4)
Милошевић (1)
Михајловић (1)
Мр’ма (1)
Николић (3)
Павловић (1)
Пауновић (3)
Пеливан (1)
Петруцановић (1)
Рајковић (3)
Ракић (1)
Станисављевић (1)
Станојевић (1)
Стевановић (2)
Стевковић (1)
Стојановић (1)
Стојковић (1)
Урзика (1)
Штефан (1)
Штефановић (1)
Шћефановић (1)
Исељеници
Према књизи Косте Јовановића „Неготинска крајина и Кључ“ [7], исељени из Бољетина забележени су селу Вратна код Неготина:
– Мензу (слава Свети Никола, 1 кућа у Вратни) и
– Иринешти (слава Петковица, 2 куће у Вратни).
_______________________________________________
ИЗВОРИ:
[1] Србољуб Ђ. Стаменковић (уред.), Географска енциклопедија насеља Србије 3, Београд, Географски факултет / Агена / Стручна књига, 2001, стр. 1 [2] Исто [3] Јовица Орловић, Вене Стоименов, Велики кораци : 175 г. поречке школе, ОШ Вук Караџић, Доњи Милановац, 1984, стр. 157 [4] Андрија П. Ивановић, Описание окружја крајинског, Гласник друштва србске словесности , св. 5, Београд, 1853, стр. 229, 230 [5] Паун Ес Дурлић и сарадници, Ворбар – лексикон влашке културе, (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/img/06_porecka-reka.jpg), приступљено 11.12.2020 [6] Ненад Војиновић (прир.), Попис становништва и имовине среза поречко-речког из 1863. године, Историјски архив Неготин, 2013 [7] Коста Јовановић, Неготинска крајина и Кључ, Београд, 1940, стр. 246
Коментари (0)