Порекло презимена, село Радујевац (Подујево)

26. априла 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Радујевац, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Радујевац је једно од мањих села у Малом Kосову. У данашњем облику је формирано после првог светског рата, јер у њему живе поглавито Срби који су се тек тада доселили у ово село. Радујевац је село из јужног дела Малог Kосова. Најближе веће село му је Думош. Оно се налази нешто северније од њега.

Занимљивости у селу.

У Радујевцу смо уочили нешто што у другим селима нисмо имали прилике тако упадљиво да констатујемо. Свакако је таквих случајева било, па се чак и примера сећамо, али смо пример из овог села хтели да истакнемо. Пре него што смо дошли у село, знали смо само то да је мало и да преовлађују Срби. Ушли смо у село споредним путем. Он нас је водио кроз баште према једној кући, у којој су се налазили скоро сви сељаци из тог села, јер је вршалица тих дана баш у њиховом селу врхла жито.

Пролазећи тако кроз село, запазили смо нешто што нас је импресионирало. Било је неуредних окућница, што нас није изненадило, јер смо навикли да то сретамо по целој котлини, док смо сакупљали податке по селима. Kада смо у таквим ситуацијама питали људе зашто немају више воћа и поврћа, добијали смо већ толико пута поменути одговор да у Малом Kосову све то не успева, онако као што се очекује. Међутим, ми смо се у Радујевцу нашли у једној башти да скоро нисмо веровали да смо у Малом Kосову. У њој је било неколико врста поврћа и доста воћа. Заинтересовало нас је, па смо обратили пажњу и на двориште. Изненађење и ту није изостало. На први поглед се могло констатовати да ту живи човек који има много умешности и воље за посао који ради. У средини дворишта је била саграђена једна скромна кућица, око које очигледно нико није улагао велики труд, за њено одржавање.

Збуниле су нас чињенице па смо се заинтересовали коме та кућа припада и ко у њој живи. Сазнали смо да је домаћин те куће један човек који се овамо доселио после првог светског рата, из Славоније. Оно што је по правилима патријархалног схватања било у домену домаћина, било је у савршеном реду. Међутим, тамо где је домаћица требало да покаже своју умешност, било је очигледно да је она није поседовала.

Можда овај пример не заслужује оволико пажње, али он је нама много рекао и потврдио наше претпоставке које смо направили на основу проматрања свих појава, док смо крстарили котлином из села у село. Један Славонац се снашао и у Радујевцу, па у његовој башти расте и оно што код неумешног суседа неће. Још једном напомињемо да смо овај пример навели зато што поступци и успеси Славонца демантују тврдњу да ту не може да успева ово или оно. Напротив, уз добар рад може и у овом крају много да се постигне.

Порекло становништва.

У Радујевцу има више српског становништва. Тако су се:

-Арсићи доселили из Александровачке Жупе 1922, а има их пет кућа.

-Станићи су се доселили из истог краја и исте године, само њих има три куће, а исто толико је и:

-Цветковића, који су се доселили из истог краја и исте године.

-Вучићевићи су досељени из Славоније, такође 1922, а:

-Андрићи 1946.

Албанаца је мање. Тако су:

-Бињаку досељени из Kолића 1945, а припадају фису Берише.

-Садику су из Балабана досељени такође 1945. А:

-Алшићи из Шарбана, они су из фиса Берише.

ИЗВОР: Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.