Poreklo stanovništva sela Radujevac, opština Podujevo – Kosovski okrug. Prema knjizi dr Kosovke Ristić „Malo Kosovo“, a prema podacima prikupljanim u sedmoj deceniji XX veka – izdanje u Prištini 1971. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj i tip sela.
Radujevac je jedno od manjih sela u Malom Kosovu. U današnjem obliku je formirano posle prvog svetskog rata, jer u njemu žive poglavito Srbi koji su se tek tada doselili u ovo selo. Radujevac je selo iz južnog dela Malog Kosova. Najbliže veće selo mu je Dumoš. Ono se nalazi nešto severnije od njega.
Zanimljivosti u selu.
U Radujevcu smo uočili nešto što u drugim selima nismo imali prilike tako upadljivo da konstatujemo. Svakako je takvih slučajeva bilo, pa se čak i primera sećamo, ali smo primer iz ovog sela hteli da istaknemo. Pre nego što smo došli u selo, znali smo samo to da je malo i da preovlađuju Srbi. Ušli smo u selo sporednim putem. On nas je vodio kroz bašte prema jednoj kući, u kojoj su se nalazili skoro svi seljaci iz tog sela, jer je vršalica tih dana baš u njihovom selu vrhla žito.
Prolazeći tako kroz selo, zapazili smo nešto što nas je impresioniralo. Bilo je neurednih okućnica, što nas nije iznenadilo, jer smo navikli da to sretamo po celoj kotlini, dok smo sakupljali podatke po selima. Kada smo u takvim situacijama pitali ljude zašto nemaju više voća i povrća, dobijali smo već toliko puta pomenuti odgovor da u Malom Kosovu sve to ne uspeva, onako kao što se očekuje. Međutim, mi smo se u Radujevcu našli u jednoj bašti da skoro nismo verovali da smo u Malom Kosovu. U njoj je bilo nekoliko vrsta povrća i dosta voća. Zainteresovalo nas je, pa smo obratili pažnju i na dvorište. Iznenađenje i tu nije izostalo. Na prvi pogled se moglo konstatovati da tu živi čovek koji ima mnogo umešnosti i volje za posao koji radi. U sredini dvorišta je bila sagrađena jedna skromna kućica, oko koje očigledno niko nije ulagao veliki trud, za njeno održavanje.
Zbunile su nas činjenice pa smo se zainteresovali kome ta kuća pripada i ko u njoj živi. Saznali smo da je domaćin te kuće jedan čovek koji se ovamo doselio posle prvog svetskog rata, iz Slavonije. Ono što je po pravilima patrijarhalnog shvatanja bilo u domenu domaćina, bilo je u savršenom redu. Međutim, tamo gde je domaćica trebalo da pokaže svoju umešnost, bilo je očigledno da je ona nije posedovala.
Možda ovaj primer ne zaslužuje ovoliko pažnje, ali on je nama mnogo rekao i potvrdio naše pretpostavke koje smo napravili na osnovu promatranja svih pojava, dok smo krstarili kotlinom iz sela u selo. Jedan Slavonac se snašao i u Radujevcu, pa u njegovoj bašti raste i ono što kod neumešnog suseda neće. Još jednom napominjemo da smo ovaj primer naveli zato što postupci i uspesi Slavonca demantuju tvrdnju da tu ne može da uspeva ovo ili ono. Naprotiv, uz dobar rad može i u ovom kraju mnogo da se postigne.
Poreklo stanovništva.
U Radujevcu ima više srpskog stanovništva. Tako su se:
-Arsići doselili iz Aleksandrovačke Župe 1922, a ima ih pet kuća.
-Stanići su se doselili iz istog kraja i iste godine, samo njih ima tri kuće, a isto toliko je i:
-Cvetkovića, koji su se doselili iz istog kraja i iste godine.
-Vučićevići su doseljeni iz Slavonije, takođe 1922, a:
-Andrići 1946.
Albanaca je manje. Tako su:
-Binjaku doseljeni iz Kolića 1945, a pripadaju fisu Beriše.
-Sadiku su iz Balabana doseljeni takođe 1945. A:
-Alšići iz Šarbana, oni su iz fisa Beriše.
IZVOR: Prema knjizi dr Kosovke Ristić „Malo Kosovo“, a prema podacima prikupljanim u sedmoj deceniji XX veka – izdanje u Prištini 1971. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)