Порекло презимена, село Перане (Подујево)

25. априла 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Перане, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Перане се налази северозападно од Подујева и од њега је удаљено око два километра. Лежи у алувијалној равни Брадашке реке, која се према западу усекла поред једне добро очуване терасе. Та се тераса код Перана диже из алувијалне равни стрмим одсеком, па се постепено даље наставља према највишим деловима западног обода.

Неке куће из Перана се налазе на самом додиру ове две рзличите морфолошке целине. Перане је од Лаба, који тече источно, удаљено око пола километра. У морфолошком смислу посматрано, Перане је једно од оних села која су формирана у најнижим деловима Малог Kосова.

Комуникације.

Kроз ово село пролази и главни пут, веза Малог Kосова са Горњим Лабом. Ни једно село у овој котлини није тако концентрисано поред пута, као Перане.

У Перану, као скоро у свим селима по котлини, живе Срби и Албанци. Међутим, ипак између овог села и њему сличних на први поглед има неке разлике. Та разлика се састоји у томе, што се за скоро све становништво овог села зна време кад су се доселили и место из кога су се доселили. Перане је према сличном критеријуму издељено на махале.

Махале у селу и порекло становништва.

Сејдијовић махала је представљена само са четири албанске куће. То су две куће:

-Сејдијовића и две:

-Ајвазовића. Преци ових становника су досељени приближно пре 150 година, из села Лауше код Србице у Метохији, а припадали су фису Гаши, кога и њихови потомци признају за свој.

Уковић махала је насељена становницима који су се доселили из истог краја из кога су се доселили и они у суседној махали. И у њој има само четири куће. Преци ових кућа су се доселили из околине Србице, из села Љубовеца.

Ибрахимовић махала је насељена истовремено са осталим махалама. И њени становници воде порекло из околине Србице. Населили су се из Љубовеца, припадају фису Гаши и има их само две куће.

Ахмети махала се скоро ничим не разликује од оних које смо већ помињали. У њој има три куће. Стари су досељени из Љубовеца, а припадају фису Гаши.

Луговић махала је нешто већа од осталих, у њој има 7 кућа. Преци данашњих становника су такође из Љубовеца. Припадају фису Гаши; три куће су:

-Рашити, а четири:

-Јусуфи.

Емини махала је заступљена само са два куће. Сматра се да су се у ову махалу доселили први становници из околине Србице. Kао и остали становници овог села, које смо до сада помињали, и ови су из фиса Гаши.

Фона махала је такође једна од мањих. Становници ове махале воде порекло од насељеника који су се доселили директно из Албаније. Не помиње се место из кога су се населили, али се чак мисли да су дошли још пре оних становника из околине Србице. Док су житељи свих махала, које смо до сада помињали, припадали фису Гаши, овој махали припада фис Сач.

Стрељи махала је заступљена само са две куће. Преци њених данашњих становника су досељени пре више од 120 година из села Мајанца, које се налази у долини Kачандолске реке. Становници ове махале су из фиса Kраснићи.

Шаљоку махала је насељена становницима из Шаље. По свој прилици су се ови људи преселили крајем прошлог века, што нисмо сасвим поуздано утврдили. Они су досељени из села Баре, у близини Бајгоре. У овој махали има три куће. Њени становници су из фиса Шаља.

Пљаколи махала је насељена мухаџирима, досељеним из села Пљаке. У овој махали има 8 кућа. Сви становници су из фиса Kраснићи.

Речица махала је заступљена са свега две куче, чији су се становници после 1951. преселили из села Речице, у долини истоимене реке, северно од Малог Kосова. И у овој махали је заступљен фис Саија.

Поред Албанаца, у Перану има и Срба. Већина их се доселила после Првог светског рата, а има и оних који су дошли 1914. године. Међу првима су се доселили:

-Ђорђевићи. Они су се из села Мачковца преселили 1914. године. а сада их има три куће. Исте године су се доселили и:

-Судимци. Њих има две куће, а доселили су се из села Попова, код Блаца. Сви остали Срби из Перана досељени су касније. Тако су се:

-Бојовићи доселили око 1924. године, из Доброг Дола. Они су пореклом Црногорци. Бојовићи су пореклом из Васојевића. Пореклом су Црногорци и:

-Пековићи, досељени око 1927. године. Они су се директно из Црне Горе доселили у Перане.

-Богдановићи су досељени из села Меровца. Њих има три куће, а досељени су око 1924. године. Из села Баћа су:

-Лекићи. Има их три куће, а досељени су око 1923. године.

-Гашићи су из Лукова досељени око 1928. године. И њих има три куће. Последњи су се у Перане доселили:

-Николићи. Они су дошли из околине Власине, 1934. године.

Желимо још једном да напоменемо да је у Малом Kосову појам махала врло релативан. У неким селима под махалом становништво сматра део села, а у неким само оне куће које воде порекло из истог краја. Ако бисмо даље анализирали, дошли бисмо до закључка да има још детаља који утичу на појам махала. Зато смо ми у сваком селу примали под појмом махале оно што дотични становници сматрају махалом. Претпостављали смо да је то најисправнији пут, због тога што нам је за многе закључке, као основни материјал, послужио онај који смо на терену прикупили.

ИЗВОР: Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.