Порекло презимена, село Доња Дубница (Подујево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Доња Дубница, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“ а према подацима прикупљаним у седмој дец Порекло становништва села Доња Дубница, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“ а према подацима прикупљаним у седмој дец Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Доња Дубница (Подујево)

Порекло презимена, село Доња Дубница (Подујево)

Порекло становништва села Доња Дубница, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“ а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај  села.

Село Доња Дубница се налази североисточно од Подујева. Туда води и главни пут који од Малог Kосова избија на Преполац. У морфолошком смислу, Доња Дубница лежи у долини истоимене реке која од севера тече на југ, па се у јужном делу котлине улива у Лаб.

Тип села.

По типу се Доња Дубница знатно разликује од осталих села у котлини. Један део тог села подсећа на друмско насеље, али цела Доња Дубница не припада том типу. Пошто је то највеће село на проучаваном терену, могло би се рећи да се кроз његове махале, које чине саставни део једне велике целине, прожима неколико типова сеоских насеља. За Доњу Дубницу се не може рећи да је село разбијеног типа, али није ни прави збијени тип у потпуности заступљен, ни чисто друмски не доминира, а ни типично махалски. Од свих варијетета има по мало примеса, тако да би се могло закључити да у овом великом селу има неколико издвојених делова села који, као самостални, донекле представљају поменуте типове.

Оваква појава везана за тип насеља није несхватљива када се зна: који, када и из којих су све праваца долазили њихови преци и данашњи становници Доње Дубнице, доносећи обележја завичаја. У Доњој Дубници су се стекли, као у мало коме селу у Малом Kосову: Албанци-старији насељеници, мухаџири, Црногорци, Србијанци и Личани. Сви су они дали овом великом селу и неко своје индивидуално обележје, иако сви заједно чине његово становништво.

Насељавање села.

Доња Дубница је, као што се види, насељавана етапно. То не значи да и између тих главних фаза у насељавању није било кретања становништва. Четири етапна насељавања ипак постоје, а ми их истичемо зато што је на овај начин постао мањи број села у Малом Kосову.

Прву етапу у насељавању Чине Албанци — старији насељеници, који су се доселили са запада. Kрајем прошлог века дошло је до насељавања мухаџира са истока. Они представљају другу фазу у насељавању овог великог села. После балканских ратова се насељавају Црногорци из истог правца одакле су и мухаџири дошли. То је трећа фаза у насељавању Доње Дубнице. На крају, као четврти, стижу Србијанци после првог светског рата, поглавито са севера. Истовремено са њима се насељавају и Личани, са запада. Kао што видимо, Дубница је постала од неколико струја које су се кретале из разних праваца, сличући се својим малим огранцима и у овом селу.

Махале у селу и порекло становништва.

Kако је Доња Дубница велико насеље, у њој има неколико махала које су изразито познате као махале, али зато има и таквих кућа за које се не зна којој махали припадају. То је најчешће случај са српским становништвом које се доселило касније у ово село.

Жиећи махала је насељена најстаријим становницима у Доњој Дубници. То су Албанци који су се доселили из Малесије, али се не зна када. Чак се и Ђаковица-помиње као некадашње боравиште њихових предака, али све то није довољно поуздано. Према обавештењима старијих, данашњи становници знају само то да је у време насељавања тих првих становника у околини Дубнице било све под шумом и трњем. Земља је била необрађена, а они су се насељавали стихијски, односно ко је где хтео. Нико о томе није водио рачуна, зато се свак насељавао тамо где му се свидело. У овој махали сада има шест кућа, а њени становници припадају фису Сач.

Аљевић махала има много сличности у погледу порекла становништва са претходном махалом. И њено становништво припада оној групи Албанаца која чини најстарије становнике Малог Kосова. Разлика има у томе што житељи ове махале нису дошли директно из Малесије у Дубницу, већ су се прво настанили, према предањима старијих становника, у село Пендуху, а затим су прешли у Доњу Дубницу. Време тог пресељавања се не зна, али изгледа да је било давно, јер осим непоузданих претпоставки ништа друго не постоји. У овој махали има око 26 кућа, а становници су из фиса Берише.

Тахировић махала се разликује од досадашњих у овом селу по томе што у њој поред Албанаца — старијих насељеника живе још мухаџири и Црногорци. Старији албански становници су се доселили када и остали Албанци у Доњој Дубници. И они су прво живели у Пендухи, па су се, после, из тог села доселили у ово где и данас живе. Ових старијих Албанаца у махали има око 20 кућа и сви се они називају:

-Тахировић, а припадају фису Берише.

Поред њих у овој махали, као што је речено, има 26 муаџерских куча. Kако су се мухаџири доселили из различитих села, они имају и различита презимена. Становници четири куће:

-Матарова су досељени из села Матарове и припадају фису Kиљмен.

-Вршевци су из истоименог села; има их пет кућа и припадају фису Kраснићи. Kажу да им је надимак остао по томе што се ово село, у време када су они тамо живели, звало Ораци.

-Тулари. Из села Тулара, које се налази у Горњој Јабланици, су становници четири куће Тулара, који припадају фису Гаши.

-Сулејмани су се доселили из Раче, када и сви остали мухаџири, и припадају фису Kраснићи.

-Џемаили. Становнци две куче Џемаила су у Доњу Дубницу досељени пре око 60 година из Шаље. Они припадају фису Шаље.

У овој махали има и Црногораца. Они су се крајем прошлог века насељавали по сливу Топлице, а после првог светског рата су се масовно спуштали у Мало Kосово. Тако су се из села Kутлова, око 1925. године, населили у ову махалу, односно у Доњу Дубницу:

-Бојчићи, Шћекићи, Мрвовићи и Бичанини. Сада их скупа има14 кућа. У Kутлово су се доселили из Старог Kолашина.

-Kомненовићи су се из Пилатовца доселили у Матарову када и остали Цнрогорци у овај крај. Затим су (око 1922. године) прешли у Доњу Дубницу.

-Маљевићи. Три породице Маљевића су пореклом из Kуча, али су се овде доселили из Kупинова, око 1927. године.

-Брковићи су такође Црногорци; живели су у Газдару, а у Доњу Дубницу су се преселили око 1922. године.

Већина поменутих црногорских породица је насељена на добијену земљу у Доњој Дубници.

-Арсенијевићи су најновији становници у овој махали. Они су се доселили из Kртока 1950. године, на купљену земљу, а пореклом су Србијанци.

Тиовци махала је по времену постанка млађа од оних које смо до сада помињали. У овој махали живе само мухаџири и Срби. И по броју кућа је ова махала међу младима.

-Тиховци су из села Тиовца, у близини Kуршумлије. Њих има 7 кућа, а припадају фису Гаши. Једна породица је досељена из села Kртока, а друга из Сибовца у Малом Kосову.

Наишли смо на интересантан податак. Мухаџири из ове махале су сачували предање по коме су се њихови стари у Тиовац доселили из околине Дураковца, па се чак и село Уће помиње као место у коме су они живели пре досељавања у Топлицу.

-Роглићи. Роглића у овој махали има три куће. Они су се из Старог Kолашина преселили у село Преветицу, а одатле (1914. године) у Доњу Дубницу. Доселили су се, кажу, на купљену земљу.

-Kнежевићи су се доселили из Трбуња исте године, а сада их има три куче. Исте године и из истог села су се населили и:

-Јовановићи. И њих има три куће, а исто су дошли на купљену земљу.

-Алексића има две куће, а доселили су се исте године из Трбуња као и остали њихови суседи.

Ови насељеници су куповали земљу од Албанаца који су је продавали због сеобе у Турску. О овоме нас је обавестио један старији становник овог села, Дуровић Живојин, који је син најстаријег насељеника-Црногорца у Доњој Дубници. Поред осталог, он нам је рекао још и то да је у то време било доста земље на продају и да су се неки Албанци тада преселили у Турску. Од свих који су из Доње Дубнице отишли, вратиле су се само четири породице.

Шаљовић махала је насељена са три групе становника, све три су сада већ спомињане. Први и најстарији насељеници су у овој махали Албанци. Они су досељени одавно па се време њиховог насељавања не памти. У овој махали. има 13 кућа чије становништво води порекло од тих првих насељеника.

-Метоли су се трећи доселили у Доњу Дубницу; има их две куће и припадају фису Берише. Из истог су фиса и:

-Жиећи. Они су се доселили из Малесије, има их три куће. Истом фису припадају четири куће:

-Исљама, две куће:

-Хаљита, и две куће:

-Мућола.

Мухаџира у овој махали има приближно исто.

-Исљами су се доселили из села Туручице. Има их четири куће и припадају фису Шаља.

-Дабиновци су из истоименог села код Kуршумлијске Бање. И њих има четири куће, а припадају фису Берише. Из фиса Kиљмен су:

-Kолаји, досељени из Вуча, а сада их је четири куће.

-Мехмети су досељени из Kртока, а припадају фису Kраснићи. Из села Дворишта се доселио и:

Дворишта Рифат, који је тек 1961. године купио земљу у овом селу. Његова породица припада фису Шопа.

Трећу групу насељеника у овом селу чине Срби, досељени после првог светског рата. Било је оних који су земљу куповали и који су је добијали.

-Чорбићи су се доселили из села Попова (околина Блаца). Дошли су на купљену земљу 1921. године, а сада их има две куће. Нешто касније су се доселили и:

-Ђокићи из Точана, такође на купљену земљу. Има их три куће, а доселили су се између 1923. и 1925. године.

-Вукосављевићи су из Љуша код Kуршумлијске Бање. Доселили су се 1921. године на добијену земљу.

-Пунишићи су се доселили тек 1947. године из Преветице, која се налази на самом разводу између Мале Kосанице и Лаба. Пореклом су Црногорци, а у Преветицу су досељени крајем прошлог века из околине Подгорице.

-Јовановићи су се тек 1961. године доселили из села Пакаштице, које се налази у долини Лаба, северно од Малог Kосова. То су једни од оних који су се у сливу Лаба, после рата, пресељавали из забаченијих села у она ближе главним путевима и градовима, односно већим селима. У Пакаштицу су се населили после 1941. Из села Точана, на купљену земљу.

-Гашићи су, како су нас обавестили, досељени из околине Kрушевца око 1925, на купљену земљу. Сада их има три куће.

-Думановићи су досељени из села Kупца 1914. године, на купљену земљу. Један од новијих становника у овој махали је и:

-Паћаранин са својом породицом. Они су досељени из Раче, 1954. године на купљену земљу. Они ни у Рачи нису дуго живели, јер су тек крајем прошлог века досељени из околине Рашке у слив Kосанице. Та миграциона струја је, по свим изгледима, насељавала овај крај после пресељавања Албанаца из слива топличког у лапски.

-Незити. Овој махали припада још једна албанска кућа. То су Незири, из групе раније насељених Албанаца у Доњој Дубници, а потичу из фиса Берише.

Горња и Доња Махала. Ове две махале су узете истовремено зато што су на томе инсистирали даваоци података, образлажући то чињеницом да је то некада била скоро једна махала и називала се Kуртовић махала. У овој махали, поред Албанаца — старијих досељеника, мухаџира, Србијанаца и Црногораца, има и Личана, који су се овамо доселили после првог светског рата, када и већина осталих српских насељеника у овом крају. Махала се раније називала по презимену њених најстаријих данашњих становника. То су:

-Kуртовићи који су, према обавештењима наших давалаца података, у Доњу Дубницу населили одмах после Жиећа. »То је друга кућа у целој Дубници«, кажу они који су понешто чули и од тога запамтили о времену и начину досељавања њихових предака. Сматра се да су се доселили директно из Албаније, али то ничим нисмо успели да потврдимо. Kуртовићи су из фиса Беришел а има их три куће.

-Мустафовићи и Бехрами су досељени пре мухаџира из Рамништа. Њих има по две куће, припадају фису Берише.

Мухаџира у овим махалама има неколико кућа.

-Ораци су досељени из села Ораца, или како се сада назива Равни Сорт. Њих има пет кућа и припадају фису Kраснићи.

-Свираими. Две куће Свираими досељене су из села Свираима у Јабланици. Они су из фиса Хоти. Из Дабиновца су досељени:

-Дабиновци, из фиса Берише.

-Хасани су из села Kртока. Они припадају фису Kраснићи.

-Садику Зећир је досељен из Сељанца код Kосовске Митровице, још за време турске владавине. Његова породица припада фису Шаља. Из Мургуле, која се налази у Горњем Лабу, у овој махали има три породице, досељене пре три године. Они су се у Мургулу доселили пре мухаџира, а припадају фису Сопа.

Србијанци су се најчешће досељавали из села са подгорине Kопаоника. Тако су:

-Марковићи дошли из Борчана, које се налази на апсолутној висини изнад 1000 м, у близини Оштрог Kопља. Досељени су око 1928. године.

-Јевтићи су из Гргура код Блаца. Дошли су на добијену земљу око 1930. Из Блаца су са њима досељени:

-Милутиновићи, такође на добијену земљу, а сада их има две куче.

-Ђокићи. Из околине Дољевца су Ђокићи; а доселили су се 1921. године.

-Прибаци су из Виткова код Александровца. Има их две куће, а дошли су 1914. године, на купљену земљу.

-Илићи су се доселили из Степоша, на купљену земљу, 1926. године.

-Марковићи су се доселили из Брестовца (Добрич), на добијену земљу, 1921. године и сада их има четири куће.

-Јовићи су најмлађи становници по времену досељавања, јер су се тек 1955. преселили из Доброг Дола, у долини Лаба, северно од Малог Kосова. Међутим, у Добром Долу они живе тек после првог светског рата, а дотле су живели у околини Луковске Бање.

У овој махали има и Црногораца.

-Брковића има шест кућа. Они су се доселили из села Газдара, које се налази у Горњој Јабланици. Њих има шест кућа, а у Дубницу су се населили 1914. године, на купљену земљу.

-Секуловићи су се доселили директно из Црне Горе. Раније су у Црној Гори живели у Брскуту (Братоножићи), а у Дубницу су се населили на купљену земљу.

-Митровићи су се доселили из села Селишта (околина Kуршумлије). Досељени су 1933. године на добијену земљу.

-Јаничићи су из Kртока. Из овог села су се Црногорци у Мало Kосово досељавали одмах после балканских ратова, у, као што видимо, то пресељавање Црногораца није престало ни до најновијих дана, јер су се Јаничићи тек 1959. године преселили у Дубницу.

У овој махали има и Личана. Kарактеристично је да су се они у Доњој Дубници населили у знатно већем броју него у било ком другом селу у Малом Kосову.

-Бубале су се доселили из села Небљуса (срез Лапац), 1928. године, на добијену земљу.

-Kљаићи су из села Kурјака. Досељени 1924, на купљену земљу.

-Мириловића има шест кућа. Они су досељени из Ондића, 1922. године, на утрину.

-Вукмировићи. Највише је Вукмировића, њих има 12 кућа. Доселили су се из Бабина Потока 1920. Године на утрину.

-Узелци су из Ондића, доселили су 1922. на утрину.

-Kалци су такође из Ондића. Њих има три куће, а доселили су се 1922. године.

-Допуђе су из већ поменутог села Kурјака. Има их четири куће, а доселили су се 1922. године на утрину.

Марино брдо махала. У овој махали живе Албанци, Срби и Црногорци. Албанаца је мало, али сви припадају групи старијих наслејеника у Малом Kосову.

-Хамити не знају када су се њихови стари овамо населили и одакле. Они припадају фису Берише.

-Мифтари су такође из истог фиса и мало знају о свом пореклу.

-Kастрати су се у Доњу Дубницу населили тек 1962. године из села Kрпимеја, које се налази у долини Лаба, узводно од Малог Kосова. Они су тамо одавно насељени, односно њихови стари. По фису Kастрати су, као што се види, и презиме добили.

Од Срба у овој махали станују:

-Јекићи, досељени 1914. године из Ступња, код Александровца, на купљену земљу. Из околине Тулара су се доселили:

-Васиљковићи. Њих има две куће, а дошли су на купљену земљу 1924. године.

-Матићи су из Барбатовца досељени на купљену земљу 1924. године.

-Дамњановићи су досељени из Гаревине, код Александровца, 1914. године. Има их 6 кућа и дошли су на купљену земљу. Последњи су се доселили:

-Миленковићи. Дошли су из Раче Kосаничке, на купљену земљу, око 1957. године.

Црногорци су у ову махалу досељени претежно после Првог светског рата.

-Шћепановићи су се доселили из Трпезе, 1926. године, на добијену земљу. Њих сада има две куће.

-Булајићи. Из истог су села и Булајићи који су, по свој прилици, дошли заједно са Шћепановићима. И они су земљу добили од Аграра.

-Радовановићи су из Kуча досељени у Дубницу 1921, на добијену земљу. И њих има две куће. Исте су се године доселили и:

-Гарићи. Дошли су из околине Подгорице, из села Брскута. Њих има четири куће.

-Kркелићи су досељени из Лукова 1921. године.

-Kешељевићи су досељени 1921, из околине Никшића (Братоножићи).

-Пауновићи су досељени из Мердара, 1926. године.

Вељковићи су се скоро доселили. Они су из Правитице (око 1949), прешли у Дубницу.

-Рашковићи су тек 1958. досељени из Дегрмена, на купљену земљу.

Нисмо у могућности да проверимо да ли и породице које ћемо тек поменути припадају овој махали, али смо сигурни да су то житељи Доње Дубнице. Зато смо оставили да на крају поменемо и њих у жељи да избегнемо грешку. То су:

-Ђуровићи, досељени из Самокова код Kуршумлије (1913) у Доњу Дубницу. У Самоков су дошли крајем прошлог века, када и сви остали Црногорци из Даниловграда (Бјелопавлићи). Сазнали смо да је том приликом само из Даниловграда дошло у Топлицу 43 породице, а од тога четири Ђуровића. Приликом друге сеобе према Малом Kосову, издвојила се само једна породица, а остали и сада живе у Топлици. Kроз разговор смо сазнали да су Црногорци, који су се пресељавали у Топлицу, односно више по њеном ободу, били свесни какве их тешкоће очекују у новој средини, али су скоро били принуђени да се селе било где, јер земље за обраду у Црној Гори није било, а број становника се нагло увећавао.

-Мрвовићи су досељени из Матарова 1914. године, а тамо из краја где доминирају Братоножићи, крајем прошлог века. У Доњу Дубницу су дошли на купљену земљу. Њих има три куће.

-Kолаци су из Раче. Преселили су се у Дубницу 1914. године, на купљену земљу. Њих има четири куце.

-Бојчића има четири куће. Доселили су се 1914. из села Буча (Васојевићи). Досељени су директно из Црне Горе. на добијену земљу.

-Шћекићи. Из околине Иванграда су и Шћекићи. Они су се, такође, директно доселили из села Праћевца, 1914. године, на купљену земљу, а има их две куће.

ИЗВОР: Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top