Порекло становништва села Грдовац, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи Др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Грдовац је претежно албанско село, а по величини би се могао уврстити у групу села средње величине, у оквиру Малог Kосова. Налази се на југоисточном, нижем делу котлинског обода. Од најнижих делова котлине је одвојен терасом којом иде развође реке Батлаве и Дубнице. Према томе, Грдовац се у ужем смислу речи налази у сливу Батлаве и представља једно од два сеоска насеља на њеној левој страни, у најширем делу долине.
У близини Грдовца пролази пут који, водећи долином реке Батлаве, спаја Мало Kосово са Горњом Јабланицом. У односу на главну комуникацију, која води котлином, Грдовац има крајње периферни положај. Географски положај овог села нас наводи на претпоставку да у њему вероватно живе Албанци који су се у овај крај доселили одавно, јер су се они, колико смо ми закључили, насељавали обавезно по нешто вишим теренима, најчешће делимично под шумом и редовно даље од главних комуникација.
У свим селима, која смо до сада помињали, а која су у односу на главни котлински пут имала периферни положај, и која су везана за више и ниже делове обода, преовладали су Албанци чији су преци били у најновијој фази насељавања први становници ове котлине. Наши закључци и претпоставке базирају се управо на овој чињеници.
Тип села, махале и порекло становништва.
Грдовац је издељен на махале. Kарактеристично је да су у њему махале изразитије једна од друге издвојене, но што је то случај у неким другим селима.
Поштар махала лежи на најнижем терену по коме се Грдовац простире. Становници су Албанци. О времену досељавања у ово село нисмо успели ништа да сазнамо, јер ни сами становници ништа поуздано не знају. У овој махали има око 25 кућа, а њени становници припадају фису Kраснићи.
Горња махала се стварно и налази нешто више према ободу у односу на претходну. И у њој су Албанци који су се у Грдовац одавно доселили, тако да се у вези са тим ништа не помиње међу данашњим становницима. Ова је махала нешто већа. Има око 30 кућа, а њени житељи припадају фису Kраснићи.
Браовић махала је нешто мања у односу на претходне у овом селу. И њени су становници дошли, изгледа, заједно са онима у другим махалама. У њој има 15 кућа, а становници су из фиса Kраснићи.
Поред Албанаца, који у овом селу живе одавно, има и оних који су досељени када и остали мухаџири. Мухаџири су у Грдовцу:
-Реткоцери, има пет кућа. Доселили су се из села Реткоцера које се налази у изворишном делу Јабланице.
-Раче су такође мухаџири, досељени из села Раче.
У Грдовцу има и неколико српских кућа. То су Србијанци који су се досељавали после првог светског рата.
-Нешовића има четири куће; доселили су се из села Бејашнице које се налази у околини Прокупља, око 1922. године.
-Васиљевићи су се доселили из Цунгуле, 1920. године.
-Селмићи су се доселили када и остали Срби у Грдовцу.
ИЗВОР: Према књизи Др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)