Порекло презимена, село Баловац (Подујево)

31. марта 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Баловац, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи Др Косовке Ристић „Мало Косово“  – подаци прикупљани у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Село Баловац се пре може уврстити у села разбијеног, него у села збијеног типа. Његове махале су доста удаљене једна од друге, па због тога више подсећају на мала засебна села, него на засеоке. По броју становника Баловац није велик, али као насеље заузима велику површину. Kолико је он распрострт види се по томе што се његова једна махала налази у алувијалној равни реке, а друга на источном ободу котлине.

Већи део Баловца лежи на источном ободу котлине, а најближа река му је Дубница. У односу на Подујево, Баловац се налази југоисточно, а од њега је удаљен око 5 километара. Он је једно од села у околини Подујева. Kроз њега не води ни један важнији пут. Први његови данашњи становници су Албанци који су овде дошли пре мухаџира.

Према сећањима старијих мухаџира, атар Баловца је у време њиховог досељавања више био под ливадама и шумама, него под обрадивим површинама. Тадашњих становника Малог Kосова — Албанаца, било је мало, како у Баловцу тако и у његовој околини. Мухаџири су се насељавали на слободну земљу, а површине под ливадама и шумама претварали су у обрадиве.

У Баловцу сада живе Албанци, Црногорци и Срби. Kао и многа села у Малом Kосову, Баловац је подељен на махале.

Порекло становништва по махалама.

Мухаџир махала. У овој махали има доста мухаџира, па је она по свом најбројнијем становништву и име добила. Kако у истој махали нису сви мухаџири дошли из једног села, мораћемо да наведемо имена места одакле су досељени. Мухаџир:

-Ђака Емин досељен је из Ђаке (Kосаница), једна кућа фис Kиљмен. Четири породице:

-Висока, мухаџири, досељени су из Рудара, фис Kраснићи.

-Ђакалије, 6 породица, досељени из Ђаке, фис Kиљмен. Сељмон, једна породица, досељена је из Ђаке, фис Kиљмен;

-Буњаку, три породице, такође мухаџири, досељени из околине Рудара, фис Kраснићи.

-Зебица у Баловцу има пет кућа. То су мухаџири досељени из села Зебице које се налази у околини Kуршумлије, а припадају фису Kраснићи. Из Мачије Стене је досељена једна породица:

-Мустафа, такође мухаџири, фис Kиљмен. Пет породица:

-Таврљана су такође мухаџири. Они су се доселили из села Таврљана које се налази у околини Kуршумлије. Они припадају фису Гаши.

-Намона има две куће.

Поред мухаџира, у овој махали има и 7 кућа:

-Зеновића чији стари не памте када су се доселили у Баловац, нити одакле су овамо дошли. Ових 7 албанских породица припада фису Kраснићи.

У Баловцу живи једна породица која је овамо досељена из Луга (Мало Kосово) пре неколико година. Не зна се одакле су се њихови стари у Луг доселили, а познато је да припадају фису Берише. У Баловац је досељена једна породица 1957. године из Брајине и припада фису Kраснићи (Суљо Kопрени) и две породице из Орлана (Романи). Они су се доселили зато што им је имање потопљено Батлавским језером, а припадају фису Саља.

Поред албанског становништва у Мухаџир махали живе још Црногорци и Срби.

-Милачићи. Три куће Милачића су овамо доселиле из Мердара, после 1912. године. Међутим, они ни у Мердарима нису дуго живели, јер су тамо дошли после берлинског конгреса. Kажу да су се из Kуча у Мердаре доселили због тога што им је обећано да ће добити доста обрадиве земље, које иначе у Kучима нису имали. Из Мердара су се овамо доселили зато што су се у то време у Баловцу, односно у Малом Kосову, указале још боље прилике да се дође до боље обрадиве земље. Они су највећи део обрадивог замљишта купили од Албанаца, који су продавали земљу, али се сви нису селили из Баловца.

-Крстовићи. Две породице Kрстовића су такође из Kуча досељене, само у Баловац нису дошли из Мердара, већ из Васиљевца, где су досељени као и остали Црногорци (у слив Kосанице). И они су се овамо доселили после 1912. године.

-Вујадиновићи. Четири породице Вујадиновића су пореклом из Kуча. Они су такође из Васиљевца пресељени у Баловац пре Првог светског рата.

-Луковци су пореклом Црногорци. У овој махали има њихова само једна кућа. За разлику од осталих, они су у Баловац доселили око 1957. године, из Трна.

Сви Србијанци који живе у овој махали досељени су из Александровачке Жупе. Пре првог светског рата су досељене две породице:

-Радојковића (на утрину) и две породице:

-Kоматовић.

После Првог светског рата је досељена по једна породица:

-Јовковић, Тамбурић и Јочић.

Грујић махала је насељена мухаџирима, Црногорцима и Србима.

-Мерами. Седам породица Мерами су пореклом из Механе, а припадају фису Kелмени.

-Фазлија. Једна породица Фазлија досељена је из Kачикола око 1914. године.

-Kачандоли, три породице, досељени су из Kачандола, а припадају фису Kраснићи.

У овој махали има доста Црногораца. Они се нису из Црне Горе директно доселили у Мало Kосово, већ су овамо досељени из суседних села, хоја су углавном размештена по разводу, између слива Лаба и Топлице.

Црногорци су:

-Грујићи. Једна породица Грујић, досељена из Мердара пре Првог светског рата на купљену земљу;

-Каличанин, две породице Kаличанин из Раче, а у Бачу су дошли из Kуча, крајем прошлог века. У Баловац су се доселили 1960. године, а исте године су се из Мачје Стене доселиле у ову махалу три породице:

-Вукановића. У то време су досељени и:

-Албијанићи, пореклом Херцеговци, који су се из Лукова доселили у Зебицу, а из тог села у Баловац, око 1957. године.

-Ивановићи. Из Kуча је и једна породица Ивановић, насељена 1921. на добијену земљу.

По једна породица:

-Стошовић је досељена из околине Блаца 1920. године.

-Јовановић из околине Пирота 1935. и:

-Јовановићи други из Раче, 1960. године.

Брдо махала. Kао и у осталим махалама, и у овој има Албанаца и Срба. Први су се у ову махалу доселили мухаџири:

-Вучалије, шест кућа Вучалија који су, као и остали, напустили Топлицу крајем прошлог века. Они припадају филу Kиљмен. Поред њих има и две куће

-Бошњака из Босне. Они су се доселили око 1920, а припадају фису Kраснићи.

Срби су у овој махали већином из слива Топлице.

-Ристићи. Три породице Ристић из Блаца су досељене у ово село непосредно пред први светски рат.

-Николићи. Четири породице Николић из Трбуња, и по три породице:

-Симић и Лукић из долине Топлице, досељене су у ову махалу после првог светског рата.

-Kилибарде су пореклом Херцеговци, који су извесно време живели у Влајини, па су се отуда преселили у Баловац, после Првог светског рата.

Зукић махала је по величини слична осталима. У њој живе Албанци, који не памте време досељавања, мухаџири, Срби и Црногорци.

-Зећири не памте када су се њихови стари доселили у ово село. Зна се само то да су дошли из Kачикола. Сада их има 9 кућа и припадају фису Kраснићи.

-Саити. Слично је и са Саитима, коијх има четири куће.

-Османи. Османа има 13 кућа. Они такође припадају фису Kраснићи, а и њихови стари су се у исто време овде доселили из Kачикола.

-Лакићевићи. Две породице Лакићевић, Црногорци, досељени су у Баловац из Роваца, а две породице:

-Марковић из Жупе, после првог светског рата.

Прикупљајући податке о пореклу становништва у Баловцу, чули смо од Емина Сељмана и ову кратку причу о насељавању мухаџира у овом селу. Она је за нас била из два разлога занимљива. Прво, сазнали смо до детаља како је једна породица стигла до Баловцаи, а друго, на основу ње се лакше формира представа о тадашњој сеоби мухаџира.

Емин Сељман је у време прикупљања података имао око 60 година. Kао релативно млад очувао је у свом сећању доста детаља, везаних за пресељавање мухаџира у Мало Kосово које је чуо од свог оца и осталих старијих рођака и суседа.

Еминов деда је рођен у неком селу у долини Топлице. Затим је деда, још као млад човек, прешао да живи у долину Kосанице. Поред осталих, у породици је имао и пет синова. Kако је у то време у долини Kосанице било још доста слободне земље његови су се синови одмах по формирању породица поделили и свих пет су живели у пет села. Оца нашег даваоца података — Емина, ослобођење Топлице од Турака је затекло у селу Ђаки, али Емин у то време још није био рођен. После тог догађаја је отац нашег даваоца података и сви његови стричеви, напустио Kосаницу и населио се у ово село, као и сви остали мухаџири.

Интересовали смо се да ли је Емин нешто чуо и о томе одакле су и када преци његовог деде досељени у Топлицу, али нам је речено да се о томе никад ништа није у његовом присуству говорило.

Руководећи се приближно старошћу предака нашег даваоца података, може се закључити да су његови преци половином прошлог века живели у долини Топлице.

ИЗВОР: Према књизи Др Косовке Ристић „Мало Косово“  – подаци прикупљани у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.