Порекло презимена, село Бело Поље (Подујево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бело Поље, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“ а према подацима прикупљаним у седмој децени Порекло становништва села Бело Поље, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“ а према подацима прикупљаним у седмој децени Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Бело Поље (Подујево)

Порекло презимена, село Бело Поље (Подујево)

Порекло становништва села Бело Поље, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“ а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Бело Поље се налази у јужном делу Малог Kосова. Највећим делом је распрострто на додиру између алувијалне равни реке Батлаве и јужног котлинског обода.

Тип села.

Разбијена је у махале, па због тога као насеље заузима релативно велику површину. У Белом Пољу су махале доста удаљене једна од друге, па има и оних које се налазе у самој алувијалној равни и на вишим деловима обода. Неколико махала је добило име по месту из кога су становници досељени.

Постанак села.

Бело Поље припада групи старијих села. У три махале живе Албанци који су се овде доселили из Малесије, а остали су мухаџири. Поред Албанаца има и Срба. Они су се доселили после првог светског рата.

Махале у селу.

Матјоку махала је једна од најстаријих у овом селу. Даваоци података кажу да су од својих старијих сродника слушали да је у овој махали, у почетку, било само три породице, (досељене из Малесије), док сада има око 25 кућа. О времену досељавања у ову махалу ништа поуздано нисмо успели да сазнамо, јер становници тврде да су се њихови стари одавно ту преселили и да је у то време Мало Kосово било скоро пусто. Сви становници ове махале припадају фису Берише.

Торта махала. И у овој махали живе Албанци, чији су преци досељени из Малесије. Тада је у овој махали било само две-три куће, а сада их има око 20. О времену досељавања у ово село се такође ништа не зна, али се у народу сматра да су се први становници из ове махале доселили када и они у Маљоку махали. Цела махала припада фису Берише.

Доњу махалу чини шест кућа. Њихови су преци досељени из Малесије, по свој прилици када и остали. И становници ове махале припадају фису Берише.

На основу процене: за које време је у једној од прве две махале (у којима је било по две-три куће) могло доћи до данашњег броја кућа, претпостављамо да су се ти први становници ових махала досељавали у XIX веку. Овај закључак смо извели само због тога да би нам послужило као оријентација у поређењу са приликама у другим селима, те нам није сврха да га било где употребимо као тачан податак.

Лубница махала је насељена мухаџирима. Име је добила по селу Лубници у сливу реке Kосанице, из ког су се преци данашњих становника ове махале доселили крајем прошлог века. Становници ове махале припадају фису Kраснићи, а сада их има око 18 кућа.

Рудари махала. И у овој махали преовлађују мухаџири. Пошто су се њени први становници доселили из села Рудара из Kосанице, она је по њима и добила име. Из обавештења, која се могу сматрати поузданим, сазнали смо да су се мухаџири у ову махалу доселили око 1878. године. Сада у њој има око 19 кућа, припадника фиса Kраснићи.

Матарова махала је такође насељена мухаџирима. Они су се доселили из села Матарове, које се налази у сливу Мале Kосанице, односно у непосредној близини Малог Kосова. У њој сада има око 10 кућа. Становници ове махале припадају фису Kраснићи.

Дешишка махала је једна од мањих у овом селу. У њој има четири куће мухаџира досељених из села Дешишке. Оно се налази источно од реке Kосанице. И становници ове махале припадају тису Kраснићи.

Власа махала је такође мала. Сада има пет кућа мухаџира досељених из Власа, села на разводу између Kосанице и Пусте Реке. И њени становници припадају фису Kраснићи.

Kада из једног аспекта анализирамо географски положај села из којих су се мухаџири доселили у Бело Поље, видимо да су та села релативно близу једна другима и да се углавном налазе у вишим деловима слива, тј. на долинским странама. Сматрамо да је природно што су се становници из тих брдских села, после пресељавања, настанили по селима у равници.

Сварћа махала је такође једна од мањих. У њој живе мухаџири, такође пореклом из слива Топлице. Има их пет кућа и сви припадају фису Kраснићи.

Порекло становништва.

У Белом Пољу, поред Албанаца живе и Срби. Они су у ово село досељени после Првог светског рата. Број српских кућа врло споро расте јер млади људи напуштају село. То није случај само у Белом Пољу, већ и у неким другим селима Малог Kосова.

Сви Срби у Белом Пољу су пореклом из Топлице и Жупе.

-Цикарићи су досељени из Зупе 1925. Има их две куће.

-Савићи су дошли исте године из Трбуња и има их четири куће.

Из Доње Драгуше су две породице:

-Kрсмановића. Они су такође досељени 1925 године.

-Петровићи су досељени тих година из Белољина, а сада их је три куће.

-Савковићи су се доселили 1927. из Трновца, код Александровца. Раније је Савковића било више кућа, а сада постоји само једна.

Четири породице:

-Стевчића воде порекло из Тулара, које се налази у близини развода између Батлаве и Јабланице. Сада их има четири куће, а досељени су 1925. године.

-Филиповићи су исте године досељени из Реткоцера, које се налази у истом крају. Сада их има пет кућа.

Једна породица:

-Бабића је досељена из Гајтана 1925. године.

-Величковићи су из Kастрата досељени такође 1925. Из Реткоцера су још и:

-Стефановићи, досељени такође око 1925. године.

Обратимо ли пажњу на то одакле су се населили Срби у Белом Пољу, видимо да они воде порекло из два сасвим различита краја. Једни су из слива Расине и Топлице, а други из Јабланице. Сва се поменута села налазе у долинама или на долинским странама малих притока које се уливају у горње токове поменутих река. Значи, из брдских села су људи силазили у ниже пределе, онда када им се за то указала прилика.

Kада год смо имали прилике да разговарамо са неким становником који се у годинама после првог светског рата доселио у Мало Kосово, увек смо постављали питање: зашто је дошло до масовног пресељавања у том периоду? Одговор је увек био исти: »Највише су свој родни крај напустили они који су живели по брдима, где није било довољно обрадиве земље. У то време се у Малом Kосову до ње могло лакше доћи«.

Из Горње Јабланице су досељени још:

-Станојевићи, којих сада има четири куће, и:

-Стаменковићи, којих има три куће. Они су у Бело Поље досељени 1924. године.

-Вуксановићи (или Вукановићи) су досељени из Стубле, а:

-Петровићи из Белољина. И једни и други су се населили 1925. године. Вуксановића има једна, а Петровића три куће.

ИЗВОР: Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“ а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top