Порекло презимена, село Луг (Подујево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Луг, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX Порекло становништва села Луг, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Луг (Подујево)

Порекло презимена, село Луг (Подујево)

Порекло становништва села Луг, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и име села.

Луг се налази у јужном делу Малог Kосова. То је једно од села које лежи у најнижем делу котлине. Лаб се ту рачва у неколико мањих и старих корита, па је и релативно подводан терен. Пре насељавања данашњих становника, биљни покривач је скоро током целе године био бујан због сталног присуства воде, па су становници ово село због тога и прозвали поменутим именом. Било је, како они кажу, доста траве, шибља и младих врба, »а где год је тако ми то место називамо лугом«. Луг се налази источно од Лаба. Припада групи села средње величине, а по начину формирања се знатно разликује од суседних села.

Постанак села.

Луг је подељен на неколико махала, а те су махале формиране оним редом којим су се становници у ово село досељавали. Разлике у формирању овог села, и других суседних села, се огледају у томе што у Лугу има доста становника који су се ту доселили из суседних села, или из најближих котлина. Изузимајући појединачне случајеве, до сада нисмо имали прилике да наиђемо на овакву појаву: да су се становници из најближе околине скупљали на једно место и знатно проширили већ постојеће мало насеље.

У Лугу живе Албанци — старији насељеници и друга група Албанаца која се окупила из разних села по Малом Kосову и из суседних котлина. Нема мухаџира који су се директно из Топлице населили у Луг. Поред Албанаца у Лугу има и неколико српских кућа.

Махале у селу и порекло становништва.

Чунок махала је једна од најстаријих у Лугу. У њој живе Албанци који су се овде давно населили, па због тога ништа не знају о свом пореклу. Имали смо прилике да чујемо, у разговору са старијим људима из других села, да је у Лугу одавно насељено неколико породица. За њих је важно рећи и то да се нису сељакали по котлини, већ су се ту населили и нигде се нису одатле померали. У овој махали има 8 кућа и сви су из фиса Берише.

Из околних села су се становници у Луг насељавали под различитим условима. Неки су долазили на купљену земљу, али је таквих мало, док је више оних који су се населили на утрини. Нарочито су се досељавали они сиромашнији сељаци који су живели на беговој земљи.

Kоњушевац махала је насељена становницима који су се из Kоњушевца преселили у Луг пре нешто око 100 година. Они су у Kоњушевцу обрађивали беговску земљу, а чим им се указала прилика напустили су је и зато су и морали да се преселе. Доселили су се на купљену земљу, али пошто је ње било мало, одмах су крчили »луг«. Сматра се да се тада преселило само четири породице. Сада у овој махали има око 22 куће, а сви становници су из фиса Берише.

Судећи по томе да су и пре досељавања у Луг живели у селима Малог Kосова, ова група становника води свакако порекло од оних Албанаца старијих насељеника.

Житињска махала носи име по селу из кога су се преци њених данашњих становника доселили. Житиња се налази у сливу Мургулске реке, а то је један од изворишних кракова Лаба. Преселили су се, изгледа, када и они из Kоњушевца. Од досељене три породице, сада у овој махали има 16 кућа, а становници припадају фису Шаља. Сматра се да су се овамо преселили јер је тај крај брдовит, а у Лугу је било више земље која се могла обрађивати.

Цури махала је једна од мањих. У њој има пет кућа. Преци данашњих становника су прво живели у околини Даковице. Затим су се преселили у косовску Брезницу, а отуда су се доселили у Луг, и то доста давно. У време пресељавања је била једна кућа, док их сада има пет, а сви су из фиса Kраснићи.

Глободер махала је насељена становницима из косовске Глободерице. У почетку је било две куће, а и сада их има две и припадају фису Kраснићи.

Булић махала. Ову су махалу основали становници досељени из Белог Поља, у Метохији. У време досељавања је било две куће, а сада их има 16. Становници ове махале припадају фису Берише.

Зекољ махала је насељена становницима из околине Приштине. Тада је била једна кућа, а сада има четири. Становници и ове махале су из фиса Берише.

Маврићи махала је добила име по једном „домазету“ који се из села Маврића преселио у Луг. У тој махали има три куће и припадају фису Сора.

Сокољ махала је мања и у њој има четири куће. Из Годишњака се преселила само једна породица. Сва ова досељавања у Луг била су везана за један краћи период, тако да се може сматрати да су сви дошљаци насељени приближно у истом периоду. Становници и ове махале припадају фису Берише.

Поред Албанаца, као што смо рекли, у Лугу има и неколико српских кућа. То су све насељеници који су се овамо доселили после првог светског рата.

-Вуксановићи су досељени око 1925. године, из Доње Kоњуше.

-Секулића има две куће, а досељени су из Блаца, такође око 1925. године.

-Милићевићи су се у Луг скоро доселили из Kиселе Бање, а њихови стари су се тамо доселили из Суботице александровачке, 1923. год.

ИЗВОР: Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top