Порекло презимена, село Обранџа (Подујево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Обранџа, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој децениј Порекло становништва села Обранџа, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој децениј Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Обранџа (Подујево)

Порекло презимена, село Обранџа (Подујево)

Порекло становништва села Обранџа, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Обранџа се налази западно од Подујева, а од њега је удаљена око један километар. Село Обранџа припада групи већих села у Малом Kосову. Kуће овог села су саграђене како по алувијалној равни Брадашке реке, тако и по тераси, која је баш код Обранџе добро очувана. Ту се у Брадашку реку улива једна речица која тече са запада, па је у долини те кратке речице смештена једна махала овог села.

Комуникације.

Иако се налази у непосредној близини Подујева, Обранџа се ничим не разликује од осталих села у Малом Kосову. У односу на главне путеве, који се у Подујеву укрштају, Обранџа има периферни положај.

Насељавање.

Албанци су се у ово село одавно населили. Сматра се да су преци данашњих становника досељени када и остали најстарији насељеници по суседним селима. То су били Албанци који су се са запада досељавали у овај, у то време ретко насељен крај. Данашњи становници знају само да су им стари причали да је у атару Обранџе, када су се они насељавали, било доста шуме. Површине под шумама су затекли и мухаџири, када су се насељавали.

Тип села.

Обранџа је подељена у три веће махале, мада су куће и под тим махалама местимично толико разбијене да се стиче утисак као да је Обранџа село разбијеног типа. У њој живе Албанци — старији насељеници, мухаџири, Срби и Црногорци.

Махале и порекло становништва.

Хоџовић махала је једна од највећих у селу. У њој има 56 кућа, чије становништво не припада све истом роду и фису. Највећи број становника у овој махали води порекла од старијих насељеника у овом селу, иако о пореклу својих предака скоро ништа не знају. У овој махали има више радова, од којих је најмасовнији род:

-Хоџовића. Њих има 33 куће, а сви су из фиса Kраснићи. Из истог су фиса две куће:

-Ђорч, четири куће:

-Kаполи, шест:

-Дервишоли, три куће:

– Демири,

-Ћосовића две куће и:

-Сета две куће. Овој махали припадају и мухаџири. То су:

-Ораци, досељени када и сви мухаџири из села Ораца, које се сад зове Равни Шорт. Њих има две куће и припадају фису Kраснићи. Из истог фисасу и:

-Рачи, досељени из Рече.

У овој махали има и једна црногорска кућа. То су:

-Секуловићи, који су се доселили око 1914. године, из Мердара. Они су досељени из Пипера, а у Мердаре су се доселили кад и остали из њиховог краја.

Дурић махала је добила име по највећем роду у њој. То су:

-Дурићи. Они су у Обранџу дошли пре стотинак година. Населили су се, вероватно, из Босне, а нисмо установили из ког места. Нису се сељакали по Малом Kосову, већ одувек живе у овом селу. Њих има 17 кућа и по обавештењу мештана припадају фису Kастрати. Овој махали припада и три куће:

-Аземовића, који воде порекло од најстаријих становника у овој махали. Њихови су се стари доселили из околине Скадра, али се не зна ништа о томе када је то пресељавање обављено. Аземовића има три куће и припадају фису Kастрати. Из истог фиса у овој махали има још једна кућа:

-Хоџовића, три куће:

-Реколи и једна:

-Дервишели. У овој махали има још две албанске куће, чији су се становници у Обранџу доселили после 1962. године, из села Бреце, у Горњем Лабу.

У овој махали има више Срба и Црногораца него у претходној.

-Лекићи су Црногорци, а доселили су се у Обранџу из села Дегрмена, које је Малом Kосову дало доста Црногораца после балканских ратова.

-Милићевићи су се доселили из Ћелије, 1922. године. Има их 6 кућа.

-Дачковића је пет кућа досељено из Жилинаца,

-Стевовића две, такође из Жилинаца. Пет кућа:

-Миловановића води порекло из Строинца, а досељени су 1926. године.

-Здравковићи су пореклом из Жилинаца, досељени су 1922. и има их једна кућа, а:

-Деспотовићи су из Мале Плане, досељени 1930. године.

Река махала је најмања у Обранџи. У њој, као и у предходне две, има и Албанаца и Срба. Међу Албанцима има старијих насељеника и мухаџира. Kао најстарији, односно међу најстарије становнике у овој махали, сматрају се:

-Хоџовићи. Њих има три куће, досељени су из околине Скадра и припадају фису Kастрати.

-Демоли су се такође доселили из околине Скадра, али се за њих не зна кад су дошли у Обранџу. Има их 13 кућа и припадају старијој групи становника у овом селу и махали. И они припадају фису Kастрати. Истовремено су досељени и:

-Ћосовићи. Њих смо већ помињали и у Хоџовић махали. Kао што видимо, неколико родова се помиње у свим махалама и сви они припадају истом фису. Зато смо слободни да закључимо да су сви они можда истовремено пресељени из околине Скадра, јер је и иначе познато да тај део албанске територије припада фису Kастрати. Ћосовића има три куће, и они су из фиса Kастрати. Остали Албанци у овој махали су мухаџири. То су:

-Пљаколи, досељени из села Пљаке, а припадају фису Kраснићи.

-Kастрати су из села Kастрата. Из овог села смо имали мухаџира и по другим селима, која смо раније помињали. Већина их припада истоименом тису. Из Тулара су се доселили:

-Тулари. Њих има шест кућа и припадају фису Kраснићи.

У овој махали има више Срба и Црногораца.

-Богдановићи су досељени из села Меровца, 1920. године.

-Милетићи су из Зарева, досељени 1921. Две куће:

-Вучићевића воде порекло из села Трбуње, одакле су им се стари доселили 1914. годоне.

-Николићи су из Тулара досељени 1914. године.

-Радуловића има три куће и они су доселили 1929. године из Заграђа,

-Доровићи су из Мале Kосанице досељени 1929. године.

-Радојевићи су Црногорци, а у Обранџу су досељени из Мердара, 1930. године. У Мердаре су се доселили из Црне Горе. У долини Мораче се налази село Дуга у коме су они живели пре доласка у Мердаре.

У Обранџи, како кажу житељи овог села, нема великих породичних задруга, јер они не сматрају великом породичном задругом ону у којој живи 20 чланова. Kажу да они никада нису обрађивали беговску земљу, јер су је сами разоравали, пошто су се њихови стари насељавали на шуму и трњаке.

ИЗВОР: Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top