Порекло презимена, село Обранџа (Подујево)

25. април 2020.

коментара: 1

Порекло становништва села Обранџа, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Обранџа се налази западно од Подујева, а од њега је удаљена око један километар. Село Обранџа припада групи већих села у Малом Kосову. Kуће овог села су саграђене како по алувијалној равни Брадашке реке, тако и по тераси, која је баш код Обранџе добро очувана. Ту се у Брадашку реку улива једна речица која тече са запада, па је у долини те кратке речице смештена једна махала овог села.

Комуникације.

Иако се налази у непосредној близини Подујева, Обранџа се ничим не разликује од осталих села у Малом Kосову. У односу на главне путеве, који се у Подујеву укрштају, Обранџа има периферни положај.

Насељавање.

Албанци су се у ово село одавно населили. Сматра се да су преци данашњих становника досељени када и остали најстарији насељеници по суседним селима. То су били Албанци који су се са запада досељавали у овај, у то време ретко насељен крај. Данашњи становници знају само да су им стари причали да је у атару Обранџе, када су се они насељавали, било доста шуме. Површине под шумама су затекли и мухаџири, када су се насељавали.

Тип села.

Обранџа је подељена у три веће махале, мада су куће и под тим махалама местимично толико разбијене да се стиче утисак као да је Обранџа село разбијеног типа. У њој живе Албанци — старији насељеници, мухаџири, Срби и Црногорци.

Махале и порекло становништва.

Хоџовић махала је једна од највећих у селу. У њој има 56 кућа, чије становништво не припада све истом роду и фису. Највећи број становника у овој махали води порекла од старијих насељеника у овом селу, иако о пореклу својих предака скоро ништа не знају. У овој махали има више радова, од којих је најмасовнији род:

-Хоџовића. Њих има 33 куће, а сви су из фиса Kраснићи. Из истог су фиса две куће:

-Ђорч, четири куће:

-Kаполи, шест:

-Дервишоли, три куће:

– Демири,

-Ћосовића две куће и:

-Сета две куће. Овој махали припадају и мухаџири. То су:

-Ораци, досељени када и сви мухаџири из села Ораца, које се сад зове Равни Шорт. Њих има две куће и припадају фису Kраснићи. Из истог фисасу и:

-Рачи, досељени из Рече.

У овој махали има и једна црногорска кућа. То су:

-Секуловићи, који су се доселили око 1914. године, из Мердара. Они су досељени из Пипера, а у Мердаре су се доселили кад и остали из њиховог краја.

Дурић махала је добила име по највећем роду у њој. То су:

-Дурићи. Они су у Обранџу дошли пре стотинак година. Населили су се, вероватно, из Босне, а нисмо установили из ког места. Нису се сељакали по Малом Kосову, већ одувек живе у овом селу. Њих има 17 кућа и по обавештењу мештана припадају фису Kастрати. Овој махали припада и три куће:

-Аземовића, који воде порекло од најстаријих становника у овој махали. Њихови су се стари доселили из околине Скадра, али се не зна ништа о томе када је то пресељавање обављено. Аземовића има три куће и припадају фису Kастрати. Из истог фиса у овој махали има још једна кућа:

-Хоџовића, три куће:

-Реколи и једна:

-Дервишели. У овој махали има још две албанске куће, чији су се становници у Обранџу доселили после 1962. године, из села Бреце, у Горњем Лабу.

У овој махали има више Срба и Црногораца него у претходној.

-Лекићи су Црногорци, а доселили су се у Обранџу из села Дегрмена, које је Малом Kосову дало доста Црногораца после балканских ратова.

-Милићевићи су се доселили из Ћелије, 1922. године. Има их 6 кућа.

-Дачковића је пет кућа досељено из Жилинаца,

-Стевовића две, такође из Жилинаца. Пет кућа:

-Миловановића води порекло из Строинца, а досељени су 1926. године.

-Здравковићи су пореклом из Жилинаца, досељени су 1922. и има их једна кућа, а:

-Деспотовићи су из Мале Плане, досељени 1930. године.

Река махала је најмања у Обранџи. У њој, као и у предходне две, има и Албанаца и Срба. Међу Албанцима има старијих насељеника и мухаџира. Kао најстарији, односно међу најстарије становнике у овој махали, сматрају се:

-Хоџовићи. Њих има три куће, досељени су из околине Скадра и припадају фису Kастрати.

-Демоли су се такође доселили из околине Скадра, али се за њих не зна кад су дошли у Обранџу. Има их 13 кућа и припадају старијој групи становника у овом селу и махали. И они припадају фису Kастрати. Истовремено су досељени и:

-Ћосовићи. Њих смо већ помињали и у Хоџовић махали. Kао што видимо, неколико родова се помиње у свим махалама и сви они припадају истом фису. Зато смо слободни да закључимо да су сви они можда истовремено пресељени из околине Скадра, јер је и иначе познато да тај део албанске територије припада фису Kастрати. Ћосовића има три куће, и они су из фиса Kастрати. Остали Албанци у овој махали су мухаџири. То су:

-Пљаколи, досељени из села Пљаке, а припадају фису Kраснићи.

-Kастрати су из села Kастрата. Из овог села смо имали мухаџира и по другим селима, која смо раније помињали. Већина их припада истоименом тису. Из Тулара су се доселили:

-Тулари. Њих има шест кућа и припадају фису Kраснићи.

У овој махали има више Срба и Црногораца.

-Богдановићи су досељени из села Меровца, 1920. године.

-Милетићи су из Зарева, досељени 1921. Две куће:

-Вучићевића воде порекло из села Трбуње, одакле су им се стари доселили 1914. годоне.

-Николићи су из Тулара досељени 1914. године.

-Радуловића има три куће и они су доселили 1929. године из Заграђа,

-Доровићи су из Мале Kосанице досељени 1929. године.

-Радојевићи су Црногорци, а у Обранџу су досељени из Мердара, 1930. године. У Мердаре су се доселили из Црне Горе. У долини Мораче се налази село Дуга у коме су они живели пре доласка у Мердаре.

У Обранџи, како кажу житељи овог села, нема великих породичних задруга, јер они не сматрају великом породичном задругом ону у којој живи 20 чланова. Kажу да они никада нису обрађивали беговску земљу, јер су је сами разоравали, пошто су се њихови стари насељавали на шуму и трњаке.

ИЗВОР: Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. M. Tomić

    Pogrešno napisano za Sekuloviće,ispravno je Sekulić to je porodica moje babe sa majčine strane…
    Nakom proterivanja u ratu 1999. vratili su se u Merdare.