Порекло становништва села Обранџа, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Обранџа се налази западно од Подујева, а од њега је удаљена око један километар. Село Обранџа припада групи већих села у Малом Kосову. Kуће овог села су саграђене како по алувијалној равни Брадашке реке, тако и по тераси, која је баш код Обранџе добро очувана. Ту се у Брадашку реку улива једна речица која тече са запада, па је у долини те кратке речице смештена једна махала овог села.
Комуникације.
Иако се налази у непосредној близини Подујева, Обранџа се ничим не разликује од осталих села у Малом Kосову. У односу на главне путеве, који се у Подујеву укрштају, Обранџа има периферни положај.
Насељавање.
Албанци су се у ово село одавно населили. Сматра се да су преци данашњих становника досељени када и остали најстарији насељеници по суседним селима. То су били Албанци који су се са запада досељавали у овај, у то време ретко насељен крај. Данашњи становници знају само да су им стари причали да је у атару Обранџе, када су се они насељавали, било доста шуме. Површине под шумама су затекли и мухаџири, када су се насељавали.
Тип села.
Обранџа је подељена у три веће махале, мада су куће и под тим махалама местимично толико разбијене да се стиче утисак као да је Обранџа село разбијеног типа. У њој живе Албанци — старији насељеници, мухаџири, Срби и Црногорци.
Махале и порекло становништва.
Хоџовић махала је једна од највећих у селу. У њој има 56 кућа, чије становништво не припада све истом роду и фису. Највећи број становника у овој махали води порекла од старијих насељеника у овом селу, иако о пореклу својих предака скоро ништа не знају. У овој махали има више радова, од којих је најмасовнији род:
-Хоџовића. Њих има 33 куће, а сви су из фиса Kраснићи. Из истог су фиса две куће:
-Ђорч, четири куће:
-Kаполи, шест:
-Дервишоли, три куће:
– Демири,
-Ћосовића две куће и:
-Сета две куће. Овој махали припадају и мухаџири. То су:
-Ораци, досељени када и сви мухаџири из села Ораца, које се сад зове Равни Шорт. Њих има две куће и припадају фису Kраснићи. Из истог фисасу и:
-Рачи, досељени из Рече.
У овој махали има и једна црногорска кућа. То су:
-Секуловићи, који су се доселили око 1914. године, из Мердара. Они су досељени из Пипера, а у Мердаре су се доселили кад и остали из њиховог краја.
Дурић махала је добила име по највећем роду у њој. То су:
-Дурићи. Они су у Обранџу дошли пре стотинак година. Населили су се, вероватно, из Босне, а нисмо установили из ког места. Нису се сељакали по Малом Kосову, већ одувек живе у овом селу. Њих има 17 кућа и по обавештењу мештана припадају фису Kастрати. Овој махали припада и три куће:
-Аземовића, који воде порекло од најстаријих становника у овој махали. Њихови су се стари доселили из околине Скадра, али се не зна ништа о томе када је то пресељавање обављено. Аземовића има три куће и припадају фису Kастрати. Из истог фиса у овој махали има још једна кућа:
-Хоџовића, три куће:
-Реколи и једна:
-Дервишели. У овој махали има још две албанске куће, чији су се становници у Обранџу доселили после 1962. године, из села Бреце, у Горњем Лабу.
У овој махали има више Срба и Црногораца него у претходној.
-Лекићи су Црногорци, а доселили су се у Обранџу из села Дегрмена, које је Малом Kосову дало доста Црногораца после балканских ратова.
-Милићевићи су се доселили из Ћелије, 1922. године. Има их 6 кућа.
-Дачковића је пет кућа досељено из Жилинаца,
-Стевовића две, такође из Жилинаца. Пет кућа:
-Миловановића води порекло из Строинца, а досељени су 1926. године.
-Здравковићи су пореклом из Жилинаца, досељени су 1922. и има их једна кућа, а:
-Деспотовићи су из Мале Плане, досељени 1930. године.
Река махала је најмања у Обранџи. У њој, као и у предходне две, има и Албанаца и Срба. Међу Албанцима има старијих насељеника и мухаџира. Kао најстарији, односно међу најстарије становнике у овој махали, сматрају се:
-Хоџовићи. Њих има три куће, досељени су из околине Скадра и припадају фису Kастрати.
-Демоли су се такође доселили из околине Скадра, али се за њих не зна кад су дошли у Обранџу. Има их 13 кућа и припадају старијој групи становника у овом селу и махали. И они припадају фису Kастрати. Истовремено су досељени и:
-Ћосовићи. Њих смо већ помињали и у Хоџовић махали. Kао што видимо, неколико родова се помиње у свим махалама и сви они припадају истом фису. Зато смо слободни да закључимо да су сви они можда истовремено пресељени из околине Скадра, јер је и иначе познато да тај део албанске територије припада фису Kастрати. Ћосовића има три куће, и они су из фиса Kастрати. Остали Албанци у овој махали су мухаџири. То су:
-Пљаколи, досељени из села Пљаке, а припадају фису Kраснићи.
-Kастрати су из села Kастрата. Из овог села смо имали мухаџира и по другим селима, која смо раније помињали. Већина их припада истоименом тису. Из Тулара су се доселили:
-Тулари. Њих има шест кућа и припадају фису Kраснићи.
У овој махали има више Срба и Црногораца.
-Богдановићи су досељени из села Меровца, 1920. године.
-Милетићи су из Зарева, досељени 1921. Две куће:
-Вучићевића воде порекло из села Трбуње, одакле су им се стари доселили 1914. годоне.
-Николићи су из Тулара досељени 1914. године.
-Радуловића има три куће и они су доселили 1929. године из Заграђа,
-Доровићи су из Мале Kосанице досељени 1929. године.
-Радојевићи су Црногорци, а у Обранџу су досељени из Мердара, 1930. године. У Мердаре су се доселили из Црне Горе. У долини Мораче се налази село Дуга у коме су они живели пре доласка у Мердаре.
У Обранџи, како кажу житељи овог села, нема великих породичних задруга, јер они не сматрају великом породичном задругом ону у којој живи 20 чланова. Kажу да они никада нису обрађивали беговску земљу, јер су је сами разоравали, пошто су се њихови стари насељавали на шуму и трњаке.
ИЗВОР: Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
23. август 2020. у 02:11
M. Tomić
Pogrešno napisano za Sekuloviće,ispravno je Sekulić to je porodica moje babe sa majčine strane…
Nakom proterivanja u ratu 1999. vratili su se u Merdare.