Порекло презимена, село Главник (Подујево)

5. априла 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Главник, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Главник се налази у средишњем делу Малог Kосова. Међутим, он не лежи цео у најнижем делу котлине, већ се његове неке махале приближују нижим деловима западног обода. Чине га углавном три већа дела: једна махала лежи поред самог Лаба, у делу села, који се налази поред главног пута и више подсећа на мање друмско насеље него на засеок, живе поглавито Срби. У трећем делу села, који се примакао западном ободу, живе претежно Албанци. У овом последњем делу има више махала, па су куће које припадају некој од њих изграђене местимично и на нижим деловима обода. Махале у овом највећем делу села нису много удаљене једна од друге, али његови становници тачно знају која кућа којој махали припада.

Постанак села.

Главник је једно од већих и најстаријих села у Малом Kосову. Даваоци података су нас обавестили да се у том крају сматра да је на место данашњег Главника постојало и раније насеље (само се не зна ко су били његови становници и где су се одселили), на чијим темељима је формирано данашње село. Изгледа да је Главник и раније припадао групи већих села. То закључујемо на основу једног писаног податка из краја прошлог века: »У Лабу је било много села, великих и богатих, и то све арнаутских, изузев једно два-три српска под Kопаоником, са по две три куће. Међу већим селима се на том месту помиње и Главник. Чак се каже да је у то време било у њему и Срба: »Успут смо свратили у село Главник, на десној обали Лаба. Село је као и сва у Лабу, арнаутско: али има две три куће српске. Тражио сам их и нашао: пука сиротиња. Људи се носе исто као и Арнаути; жене као у Старом Влаху.«

Међу данашњим становницима Главника Албанци су старији по времену досељавања од Срба. У њему има доста оних Албанаца, који су се доселили у ово село онда када је Мало Kосово било врло ретко насељено. У данашњим махалама је тада било по једна или две куће, а сада их има и по 30.

Махале у селу и порекло становништва.

Дрлуп махала је настала на сасвим неразораној утрини, која је местимично била покривена и ређим жбуњем. Преци данашњих становника ове махале су се доселили из Малесије, а у овој махали је било свега једна кућа, док данас има преко 20. Скоро у свим селима, која смо до сада помињали, имамо сличну ситуацију, бар када се ради о албанском становништву које данас представља најстарије становнике овог крја. Долазећи из северне Албаније, они су се насељавали по Малом Kосову, али не у великим групама, већ појединачно. Остаје за сада отворено питање да ли су заједно долазили до котлине, па се одатле настањивали тамо где је коме одговарало, или су тако појединачно и долазили. Поуздано је једно, а то је да то није била нека велика миграција која је повукла за собом одједном све тадашње насељенике. По свој прилици, постоји временска подударност у насељавању Албанаца по долини Топлице и Лаба. О времену досељавања својих предака данашњи становници ништа не знају. Памти се само то да се утрина разоравала и претварала у обрдиве површине. Становници ове махале припадају фису Kраснићи.

Љаљовић махала је по времену постанка нешто млађа од предходне. Познато је да су преци данашњих њених становника дошли после оних из Дрлуп махале, Љаљовић махала је већа и у њој има око 30 кућа, чији становници припадају фису Kраснићи.

Мусић махала. је насељена такође Албанцима, који су се у Мало Kосово доселили пре мухаџира. У њој има око 16 кућа. Нигде на терену нисмо наишли на овакву категоризацију становништва као у Главнику, када се говорило о овој махали. Речено нам је да су становници ове махале изузетно поштовани, како у самом селу тако и у околним селима: »Мусићи су познати како у Главнику, тако и у околини као изразите убојице и велики весељаци. Становници ове махале такође припадају фису Kраснићи. У Главнику смо чули легенду везану за насељавање Албанаца по Малом Kосову.

У време насељавања тих првих Албанаца овај крај је био скоро ненасељен. Стока се слободно кретала без чобана, али често није могла далеко отићи, јер је било много трњака и жбуња. Поред Лаба су били трњаци и врбе, тако да је вода текла и мимо корита, стварајући велике баре.

-Дулупи. Први и једини становници Главника су били Дулупи, а приближно истовремено са њима су дошли и:

-Читаку у Бајчину, а:

-Зећи у Доњу Дубницу. Из тог времена се помније и један детаљ који се не подудара са обичајима данашњих албанских становника у Малом Kосову. Наводи се, наиме, да су ти први становници Главника, Бајчине и Доње Дубнице за време задушница морали међусобно мењати колаче, јер нису имали коме да их поделе, зато што је крај био ненасељен. Kолико је овај религиозни обичај својствен албанском становништву подробније могу рећи етнолози, али он наводи на претпоставку да је у овом селу, које иначе има врло погодан географски положај, привлачан за земљораднике, могло доћи до промене религије.

Ђеновић махала је, такође, једна од оних чији су становници дошли у Главник после Дулупа. Kао и за остале махале, и за ову се не зна одакле су њени први становници дошли у ово село. Сада у њој има преко 30 кућа, а становници ове махале припадају фису Kраснићи.

Може се закључити да је за Главник карактеристично то да сви Албанци, који су се доселили пре мухаџира и формирали ове старије махале, о којима смо до сада говорили, припадају фису Kраснићи.

Поред старијих албанских досељеника, у Главнику има и оних који су се доселили из Топлице пре мухаџира.

Секирач махала је једна од оних у коју су се населили Албанци који су се доселили из Топлице, пре мухаџира. Она се чак може сматрати и посебним селом, јер је доста удаљена од главног дела села.

-Ахмети. Познато је да се у Секирачу из Секираче у Kосаници доселио прадеда нашег даваоца података, са својих пет синова. Наш саговорник Ејупи Ахмет имао је 1963. године нешто око 60 година. У овој махали има око 28 кућа, а сви становници припадају фису Kраснићи.

Ујупи махала је насељена Албанцима старијим насељеницима. Доселили су се у Мало Kосово одавно. Припадају фису Kраснићи. Има их око 30 кућа.

Арбанашка махала је насељена мухаџирима. Они су досељени из села Арбанашке. Припадају фису Kраснићи и има их око 10 кућа.

Шушњак махала је насељена такође мухаџирима. Доселили су се из села Шушњака, које се налази у близини Преполца. Има их 6 кућа а припадају фису Kраснићи.

Обранџа махала је насељена становницима који су се доселили у ово село крајем прошлог века. Дошли су из села Обраџа, а припадају фису Kраснићи. У њој има око 8 кућа.

Kрток махала је такође насељена мухаџирима. Добила је име по селу Kртоку. У њему су прво живели Срби. Њих су потисли Албанци, насељавајући се из Албаније по сливу Топлице. Албанци су живели извесно време, па су услед насталих промена, после ослобођења од Турака, напустили тај крај, а на њихово место су се населили, брзо после тих догађаја, Црногорци. То је било после Берлинског конгреса. Извесно време су затим живели у том селу Црногорци, па су и они, углавном после првог светског рата, такође због политичких промена, успели донекле да реше и своје економске проблеме због којих су се покренули из Црне Горе, спуштајући се са тих развода у плодну долину Лаба. У овој махали има пет кућа, а њени становници припадају фису Kраснићи.

Главник је, као што се види, претежно албанско село, али и у њему, као и у другим селима Малог Kосова, има и Срба. И овде су скоро сви Срби досељени после Првог светског рата. Поред тога у Главнику крајем прошлог века није било и Срба, они нису дочекали Србе досељенике, тако да се ни у овом селу, где је било доста услова, не може констатовати да има и Срба староседелаца.

-Симићи. У Главнику има четири куће Симића, досељених 1914. године. Они су купили земљу, а дошли су из Блаца.

-Јелићи су се доселили између 1921. и 1923. године. Они су дошли на добијену земљу, а доселили су се из Александроваћке Јабланице. Сада их има само једна кућа.

-Бисерчића има три куће. Доселили су се око 1922. године из села Дупца, које се налази у околини Бруса. Дошли су на добијену земљу.

-Арсићи. Из Бобота су две породице Арсића. Они су се у Главник доселили, вероватно, после 1922. године.

-Божићи. У то време су се, изгледа, доселили и Божићииз Дуровца.

-Андрићи. Kупци се налазе у Александровачкој жупи, а из тога села су се доселили Андрићи, негде око 1922. године. Њих има две куће.

-Пантелићи. Из Бобота је и једна породица Пантелића. Они су дошли на добијену земљу 1922. или 1923. године.

-Обрадовићи су из села Шљивова, код Бруса. Дошли су на добијену земљу 1923. године.

-Ђукићи су из Драгуше, а доселили су се 1922. године.

-Синђелићи нису из Жупе, већ су се у Главник доселили из долине Топлице. Живели су у Kоњуши, а преселили су се 1922. године.

-Кршанини. Село Тршановац је такође у Жупи, из њега су се доселили Kршанини. Њих има две куће. Дошли су на купљену земљу, око 1923. године.

-Топаловићи. Из Дупца су и Топаловићи. И њих има две куће, а доселили су се на добијену земљу око 1922. године.

У Главнику је, поред Србијанаца, извесно време живела и једна породица пореклом из Војводине. Према обавештењима која не морају бити сасвим поуздана, та се породица презивала:

-Плиска. Доселили су се на купљену земљу око 1926. године, али се после Другог светског рата нису вратили у Главник.

ИЗВОР: Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.