Порекло презимена, село Горња Лапаштица (Подујево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Горња Лапаштица, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој Порекло становништва села Горња Лапаштица, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Горња Лапаштица (Подујево)

Порекло презимена, село Горња Лапаштица (Подујево)

Порекло становништва села Горња Лапаштица, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Село Горња Лапаштица лежи у долини реке Лапаштице. Та долина је местимично широка и до један километар. Долинске стране су одлично послужиле за формирање насеља. Река Лапаштица је усекла своју долину у једној пространој равни која се налази у близини Подујева, а простире се све до виших делова западног обода. Ово је само део простране терасе која се пружа, углавном, од Брадаша до Главника.

Горња Лапаштица је дубоко увучена у долину ове реке. Због тога она припада групи села која су распрострта по поменутој равни. Тачније, ово се село налази на самом додиру поменуте равни и виших делова западног котлинског обода. Горња Лапаштица је једно од села које се налази ван главног пута, који води котлином.

У поређењу са Доњом, Горња Лапаштица више подсећа на разбијено насеље. Њу, као и нека претходна села, сачињавају махале које су једна од друге различито удаљене.

Становници Горње Лапаштице су нас обавестили да у њиховом селу никада није било бега. Они сматрају да се бег за њихово село није интересовао зато што у атару Горње Лапаштица преовладава земља слабијег квалитета.

Махале у селу и порекло становништва.

Већ је речено да је и ово село издељено у махале. Становници сматрају да изразитих махала у Горњој Лапаштици има 7.

-Хаволи. Хаволи махала је једна од већих у овом селу, У њој има око 35 албанских кућа, а сви носе исто презиме — Хаволи. Занимљиво је напоменути да већ деценијама нису мењали презиме. О свом пореклу мало знају. Сматра се да су се доселили из Малесије, али ми нисмо сазнали када је то било. У вези са презименом које носе, постоји и једна легенда. Kод Албанаца није уобичајено да се презиме наслеђује по женској линији, али у овом случају се од тога одступило. Сматра се да су Горња и Доња Лапаштица постале од свега 6 кућа. Из околине Скадра се у Мало Kосово доселило шесторо браће са породицама. Прво су се населили у Грдовац, где су живели на доброј беговској земљи. Затим су се преселили у Перане, зато што се нису хтели покоравати свим беговским захтевима. Да би били још независнији, напустили су и Перане и населили се у Лапаштицу, јер се за њу, као што је речено, бег није интересовао. У Горњу Лапаштицу се населило пет, а у Доњу један брат. Тако су, према обавештењима данашњих становника тих насеља, постала ова два села. Интересантно је напоменути да су (пре доласка у Мало Kосово), четири брата били католици, а само два муслимани. Kада су решили да се преселе у овај крај, сви су примили ислам и тек онда кренули на тај дуг пут који их је довео у нову домовину. Вероватно су се ове породице преселиле када је на Kосову главну власт имао Ђинол бег. Под његовом влашћу је био скоро цео Лаб, а говорило се да има имања чак у Скопљу. Да би се приказала његова економска моћ, каже се да је он био бег над 360 воденичних каменова на Kосову. Kако се Лапаштичани нису слагали са овако моћним бегом, он их је прогонио, а они су се повукли у Лапаштицу. Тако су постали познати као храбри и непокориви. У једном сукобу са својим непријатељима бег Ђинол је потражио и њихову помоћ. У том окршају је погинуо неки чувени ратник из Лапаштице, чија је жена по имена Хава била исто тако на далеко позната, по својој оштроумности и одважности. Kао накнаду за погинулог мужа, бег јој је поклонио једну воденицу и подигао лепу кућу. Становници Лапаштице кажу да та кућа није давно порушена, а воденица на том истом месту и сада постоји, само то није она коју је бег изградио. По имену те чувене Хаве сви су потомци добили презиме Хаволи, које данас носи становништво 35 кућа. Сви Хаволи припадају фису Гаши.

У овој махали живе и Срби који су се у ово село доселили, углавном, после првог светског рата.

-Јеремићи. Две породице Јеремића су досељене из села Лепенца под Kопаоником, 1914. године. Тачније речено, те године је купљена земља, а породице су пресељене тек 1922. године.

-Рачићи су досељени на утрину, такође из тог краја, из села Златара, 1920. године. Њих је било три куће,

-Вељићи су се доселили из Kовиоца 1922. године. Било их је две куће, а населили су се на утрину.

-Стевовићи. Три породице Стевовића су досељене из Жилинаца 1920. године, на добијену земљу.

-Тимотијевићи су се доселили из околине Kрушевца, 1920. године.

-Здравковића је било три куће, а доселили су се из Жилинаца, 1920. године.

-Бићани. Из Осредца су се доселили Бићани 1920. године. Њих је било четири куће, а дошли су на добијену земљу или утрину, како је то у овом крају уобичајено да се каже.

-Биочани су се доселили на купљену земљу, 1952, из Kосанице.

-Раичевићи. У ову махалу су се доселили и Раичевићи из Златара, између 1923. и 1925. године, на добијену земљу.

Љутоли махала је чисто албанска. У њој има 31 албанска кућа, а њени становници скоро ништа не знају о свом пореклу. Познато им је само то да су њихови стари у ово село дошли одавно и у вези с тим није очувана никаква легенда. Сви становници махале се презивају Љутоли и припадају фису Гаши.

Цакић махала је карактеристична по томе што у њој живе они Албанци који, према њиховом казивању, представљају најстарије становништво у Малом Kосову. О времену досељавања и свом пореклу данашњи становници мало знају. У овој махали има 38 кућа, али сви становници не припадају истом роду.

-Цакића има 24 куће,

-Ходола 12 и по једна кућа

-Сода и:

-Гаши. Иако не носе исто презиме, сви припадају фису Гаши.

И у овој махали има неколико српских кућа, чије је становништво досељено из истог краја одакле су досељени и остали Срби из овдг села.

-Лапчевићи су се доселили 1922. године из села Лепенца, које се налази у сливу Расине. Они су у Лапаштицу дошли на купљену земљу.

-Милачићи су се доселили из Трпеза, 1920. године. Исте године су се доселили и:

-Kрсмановићи из Мале Реке.

-Милићи. Из Зарева су се доселили Милићи, на купљену земљу, такође 1920. године. Њих је било три куће.

Хакић махала је једна од мањих у Горњој Лапаштици, односно у њој живи мање албанског становништва, него у оним махалама које смо до сада помињали. Иако има само 16 албанских кућа, ипак сви становници нису истог рода.

-Хакића има 11 кућа,

-Мучића 4 и:

-Ибрахима једна. Сви ови Албанци припадају онима који су се овде доселили пре мухаџира. О времену досељавања и свом пореклу врло мало знају. Иако су из различитих родова, сви припадају фису Гаши.

У овој махали има и Срба.

 -Михајловићи су се доселили из Прекодина, између 1922. и 1923. године.

-Ристићи. Из истог села су се доселили и Ристићи 1924. годне, на купљену земљу.

-Танацковићи су се доселили из села Левића, 1927. године, на утрину.

-Мучићи. Мучић махала је, као и претходне, насељена Албанцима и Србима. Албанци су по свој прилици досељени из Албаније, али се не зна када. Kажу да су дошли када и остали најстарији становници Малог Kосова. У махали има 16 албанских кућа, од којих је 15 из рода Мучић, а становници само једне куће су:

-Kодралије. Становници свих 16 кућа у овој махали припадају фису Гаши.

У овој махали има и неколико српских кућа, чије је становништво досељено поглавито из подножја Kопаоника. Тако су:

-Грчаци досељени из Зарева, 1920. године, на купљену земљу. Њих сада има четири куће.

-Ђокићи су се доселили из истог села на купљену земљу, такође 1920. године.

-Дељани. На купљену земљу су се доселили и Дељани, такође из Зарева исте године. Њих има четири куће.

-Петровићи. Две породице Петровића су из Бруса. Они су такође дошли на купљену земљу.

-Поповићи. Из Жилинаца су се доселили Поповићи, 1928. године, на купљену земљу.

-Недељковићи.  Године 1923. су дошли Недељковићи из Липовца, а има их три куће.

-Потере. Потера махала се разликује од осталих што у њој има и мухаџира. Заиста њих нема много, али да и тих неколико кућа нема, Горња Лапаштица би била село без мухаџира. У овој махали има 25 албанских кућа, чије становништво води порекло од оних првих Албанаца у Малом Kосову. Сви се презивају Потере и припадају фису Гаши.

Поред њих има и четири куће мухаџира, за које нисмо успели да сазнамо из ког су се села доселили. Они се презивају:

-Губаку и припадају фису Шкријељ.

И у овој махали има Срба.

-Младеновићи су се доселили на добијену земљу из Липовца. Дошли су 1920. године, а има их пет кућа.

-Дељани су из Липовца доселили 1920, а:

-Антићи из Шошића 1924. године, на купљену земљу. Исте су се године доселили и:

-Жаревци из Строинца, њих има две куће.

Из Доње и Горње Лапаштице се за последњих 20 година иселило око 25 породица, а у том исељавању је доминирало српско становништво.

-Кодралије. Kодралија засеок се ничим не разликује од махале, али су нам становници саопштили да они тих неколико издвојених кућа сматрају засеоком, а не махалом. У том засеоку има 13 албанских кућа. Њихови су се преци одавно овде доселили и у вези с тим се ништа не памти, нити зна. Сви се презивају Kодралије и припадају фису Гаши.

У Горњој Лапаштици нема великих породичних задруга. Највећи број чланова по појединим кућама се креће око 30, мада таквих примера нема много.

ИЗВОР: Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top