Порекло презимена, село Шајковац (Подујево)

30. априла 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Шајковац, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и комуникације.

Шајковац се налази у јужном делу Малог Kосова. То је једно од оних села која су примакнута вишим деловима источног котлинског обода. Шајковац се налази на путу који повезује села из горње Батлаве са Подујевом. У ширем смислу, овај пут спаја долину Kосанице са Горњом Јабланицом, преко Малог Kосова.

У односу на околна села, Сајковац је знатно издвојен. Налази се у подножју брда чија се висина нагло пење према истоку, где коначно пређе у највише делове обода. Шајковац је издвојен и у односу на саму котлину. По његовом географском положају се може убројати у она места у која су се најрадије насељавали први албански досељеници. Удаљен је од главне котлинске комуникације, на додиру је низије погодне за обраду земље према нижим деловима котлине на западу и брдовите залеђине на којој има доста шуме према истоку. То су била најпогоднија места за насељавање албанског живља, које је долазило из брдовите Албаније, или из крајева сличних по тим природним условима.

Тип села.

Сајковац је претежно албанско село. У њему има две групе насељеника, једни су старији насељеници, а други мухаџири. Он је подељен у махале, али се та махалска подела углавном односи на оне најстарије албанске насељенике, док су мухаџири више познати по родовима него по махалама.

То је село збијеног типа. Висина зидова којима су ограђена дворишта његових становника ни у једном селу није тако упадљиве као у Шајковцу. Пут је кроз село нешто сужен, па је тако сив и прашњав коловоз омеђен исто тако сивим неокреченим дебелим зидовима од ћерпича. То пролазника упозорава на прошлост коју је ово насеље имало.

Највећи део села се налази на слабо израженој дубничкој тераси која је, ту и тамо, очувана по источним деловима котлине.

Махале у селу и порекло становништва.

Јуполи махала је насељена потомцима најстаријих насељеника у овом селу. То су:

-Јуполи, досељени директно из Малесије. О времену досељавања нема тачних података. Зна се да су из фиса Битић. Овај назив фиса се код нас помињао само једном и дато је објашњење да су ти насељеници добили то име по реци из северне Албаније, која се тако назива, а они су из долине у њеном горњем току досељени у Мало Kосово. Та река Битићи је десна притока Дрима и протиче кроз крај у коме доминира фис Берише.

Муљоли махала је једна од већих, јер у њој има око 12 кућа. Познати су као:

-Муљили, а доселили су се из Албаније када и Јуполи. Дошли су из истог краја и припадају истом фису.

Укељи. махала је такође насељена старијим насељеницима  Албанцима. У њој има 14 кућа, а стари су им били у крвном сродству. Махале су добиле имена по главама породица који су се доселили из Албаније. Ука и Муља су били браћа, а Ујуп, унук једног од њих. Прво су се доселили Ука и Муља са својим породицама, а одмах после њих и Ујуп са својима. Међутим, Ујуп није дошао право у Шајковац, већ је извесно време живео у Белом Пољу, па се онда преселио. Kаже се да је у Белом Пољу живео кратко време, али се не каже колико. Сматра се да је главни разлог, који је утицао на пресељавање Ујупа из Белог Поља, било неслагање са фисом Берише, који је тамо доминирао.

У Сајковцу има и мухаџира. Они нису строго по махалама подељени, али се тачно зна ко је одакле насељен, па се тако и називају.

-Обранџа има три куће. Они су досељени као и сви други мухаџири. Дошли су из села Обранџе и припадају фису Kиљмен.

-Маћастенци су се прво доселили у Сибовац, али су се брзо преселили у Шајковац. Има их пет кућа, а припадају фису Kиљмен.

-Преветица има три куће. Они су прво живели у Главнику, а затим су се преселили у Шајковац. Они припадају фису Сопа.

-Рудари су из Рудара. Доселили су се из Доњег Љупча, а отуда. убрзо после доласка из Kосанице, у Шајковац. Има их 6 кућа и припадају фису Kраснићи.

-Маћастени су досељени 1955. године из Думоша, иначе су мухаџири, досељени из Мачје Стене, припадају фису Kиљмен. Исте је године пресељена и једна породица из Kоњушевца. Тамо су припадали старијим албанским насељеницима из фиса Берише.

Две куће:

-Садрија се рачунају као Цигани. Доселили су се у Шајковац пре 1950. године из околине Полатне, у Горњем Лабу.

О времену насељавања првих албанских становника у Шајковац имамо један доста поуздан извор који, са малом резервом, можемо примити као тачан. Становници Шајковца су нас обавестили да су им стари њихови причали да је у време њиховог насељавања у Шајковац, у Малом Kосову а и у самом Шајковцу, био главни »господар« Малић Паша Џинић. Тако су и они одмах по доласку постали његове чифчије. Малић Паша Џинић се помиње у боју на Делиграду. Он је са војском из свог пашалука желео да помогне гушењу устанка у Србији. То је, дакле, било почетком XIX века. Šајковац је био беговска својина све до 1914. године, а последњи њихов бег је био Хаџи Хајрула бег. Наши саговорници су нам рекли па чак и они памте када је околина овог села била скоро необрађена. Било је, кажу они, тада мање становника и мање обрађене земље. Зато су они често своју стоку терали на појило чак у Суркиш, да им се тамо стока поред Суркишког вира одмори и освежи. Поље је, кажу они, било у то време пусто.

Поред Албанаца у Сајковцу има неколико српских и црногорских кућа. Ови су становници досељени махом после првог светског рата.Тако су:

-Отовићи досељени око 1924. из Васиљевца, на добијену земљу. Они су и у Васиљевцу живели само од краја прошлог века, јер су пореклом Црногорци (дошли су када и сви остали Црногорци, у тај крај).

-Савковићи су из Губаваца. Доселили су се 1930, на купљену земљу. Из Васиљевца су се 1924. доселили и:

-Божовићи. Они су такође Црногорци. Исте су године дошли и:

-Вуковићи, такође из Васиљевца, на добијену земљу. И они су Црногорци.

-Kозићи су се доселили из Бруса 1930. године. Они су се прво доселили у Светље, око 1924, када и Kозићи, који сада живе у Светљу, па су се тек после 6 година доселили у Сајковац.

Има Црногораца који су досељени из Црне Горе директно. То су:

-Вранићи. Они су се доселили 1924, на добијену земљу.

-Војводићи су досељени исте године из околине Никшића. Њих има четири куће, а доселили су се на добијену земљу.

Још неколико албанских кућа има у Шајковцу чији су становници досељени из околних села. Тако је из Брајина досељено три породице. Једна је:

-Раткоцер, досељена из Реткоцера и припада фису Kраснићи.

-Хасани су из Брајине досељени тек око 1961. године, а тамо су досељени међу првима и припадају фису Берише. Из истог села су и:

-Бећири, припадају истом фису. Ове три породице су пресељене из долине Батлаве, зато што им је имања поплавило Батлавско језеро.

ИЗВОР: Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.