Србица и околна села Reviewed by Momizat on . Општина Србица: Бакс, Бања, Броћна, Витак, Воћњак, Горња Клина, Горње Преказе, Горњи Обилић, Доња Клина, Доње Обриње, Доње Преказе, Доњи Обилић, Дошевац, Избица Општина Србица: Бакс, Бања, Броћна, Витак, Воћњак, Горња Клина, Горње Преказе, Горњи Обилић, Доња Клина, Доње Обриње, Доње Преказе, Доњи Обилић, Дошевац, Избица Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Србица и околна села

Србица и околна села

Општина Србица:

Бакс, Бања, Броћна, Витак, Воћњак, Горња Клина, Горње Преказе, Горњи Обилић, Доња Клина, Доње Обриње, Доње Преказе, Доњи Обилић, Дошевац, Избица, Кладерница, Кожица, Кострц, Которе, Красалић, Красмировац, Крушевац, Кућица, Лауша, Леочина, Ликовац, Љубовац, Макрмаљ, Марина, Микушница, Мурга, Ново Село, Овчарево, Падалиште, Плужина, Пољанце (формирано 1975. године од насеља Старо Пољанце и Ново Пољанце), Преловац, Радишево, Ракитница, Резала, Рудник, Србица, Средња Клина, Суво Грло, Тица, Трнавце, Турићевац, Тушиље, Ћирез (до 1975. године Чирез), Читак и Чубрељ (Краљица укинуто насеље 1975. године).


Коментари (4)

  • GORAN

    nekada je moj pradeda ziveo u Trnavcima.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ДРЕНИЦА

    ПРЕДЕО

    Дреница је простран предео терцијарног побрђа у Косовско-метохијској покрајини. Она се налази између Косова, Ибарског Колашина, Метохијског Подгора, Прекорупља, жупе Лапушника и Подрима. Већим делом данас Дреница припада гравитационом подручју Косовске Митровице, а мањим делом гравитационом подручју Приштине. Сачињавају је две жупе: једна већа, позната под именом Доња Дреница, која се налази на западној страни у горњем сливу реке Клине, притоке Црног Дрима, и друга, позната под именом Горња Дреница или и као Пашина Дреница, знатно мања од Доње Дренице, која се налази на истоку око Седларске реке, левог изворног крака реке Дренице, и око реке Дренице. Границе овог предела су природне и сасвим изразите. Наиме, Дреница захвата простран басен терцијарног језера, по чијем се ободу издижу старе масе: планине Чичавица и Голеш, између којих се пробија река Дреница, спајајући предео Дреницу са Косовом. Остале старије масе по ободу Дренице су Липовица и Космач. Планина Црнољева са својим огранцима дели Дреницу од предела Подрима, а стара маса планина Дреница и Космача деле Дреницу од Лапушничке жупе. Са Прекорупљем Дреница је везана клисуром Шевар. Од Метохијског подгора и Ибарског Колашина дели је читав низ височијег побрђа. који јој исто тако служи и као спона између ових предела и предела Дренице.
    Према означеној граници Дреница заузима потпуно цео стари језерски басен са свим његовим огранцима. То је предео таласастих брежуљака, који много подсећа на Шумадију.
    У народу овог предела није прецизирана граница која би одвајала ова два краја. Горњој Дреници припада двадесет и једно насеље. У минуло феудално доба то је био један „бајрак“ горњодренички. Назив „Пашина Дреница“ дошао је отуда, што је та жупа била посед Махмудбеговића феудалних господара из Пећи. Махмудбеговићи су имали Горњу Дреницу у своме поседу све до краја XVIII века, Међутим, Дреница је у ствари једна целина и у морфолошком и у географском и етничком погледу. Доња Дреница пак има седамдесет и осам насеља, међу којима се налази варошко насеље Србица и несамостално манастирско насеље, познати средњовековни манастир Девич.
    Добар познавалац историје и културе становништва Косова, Метохије и суседних предела, академик Глиша Елезовић на једном месту наводи, да је Дреница: „Предео коме се тачно границе не знају. Како ју је народ омеђио, она се простирала између Колашина и Подримља, Прекорупља и Косова. Највећи број села која спадају у дренички срез не обухвата целу Дреницу“.
    У једној забелешци, изнео је М. С. Милојевић, како се Дреница дели на: Горњу и Дољну Дреницу и мали комадић земље такозвани „Орлат“. У ова три предела „налази се четрдесет села са 789 кућа“. Овај српски списатељ из доба романтизма истиче како у 431 кући живи „све сам Србин потурчен, који врло мало зна арнаутски и који више српски но арнаутски говоре“. Затим наводи: „у 258 такође потурчен Србин, али који подједнако говоре и једним и другим јези ком‘‘.
    Слично М. Милојевићу разлаже и други српски списатељ Т. Станковић, који наводи: „Дренички Арнауташи, сви знају дан своје славе — свога крсног имена и тога дана ништа не раде“.
    М. Поповић је говорећи о Дреници на једном месту рекао: да Дреница захвата поглавито слив реке Дренице, притоке Ситнице. По густини насељености „Дреница надмаша Косово“. Затим се наводе подаци о домовима по националном саставу и насељима. „У Дреници има 1628 домова, Срба има 42 дома, и то свега у два села: У Лаушу 28, у Прекази 14, а има 55 насељених места, села. Арнаутско становништво је поглавито досељено. Највећи део досељеника је из Краснића и Никеја. Мањи део из Шаље, а има и из Краснића. Има и поарнаућених породица српских. Једне су старије, поарнаућене пре 100 и више година (три у Обрињу), и оне знају за то“ Друге су „млађе од 80 година на овамо (две у Гладном Селу, четири у Красмировцима). Ове у Красмировцима знају која им је слава била (Св. Јован), као и једна у Обрињу (Св. Никола). Ове чувају и иконе“.
    Пишући о српској прошлости на Косову И. Иванић наводи на једном месту између осталога и: „Предео Обиље, у коме је име Обилића очувано у именима села Горњем и Доњем Кобилићу и речици Обилићу“.
    *
    Према катастарском попису области Бранковића из 1455. године, данашњи предео Дреница имао је 52 сеоска насеља, са 1886 кућа и три манастира. Од тога, 10 кућа је било влашких, 10 арбанашких, 4 јерменске и 3 грчке.  
    У време турске владавине српским земљама старије епохе, према историјској традицији Дреница је бројала 64 села и један манастир.
    Према попису становништва, састављеном 31. марта 1914. године, Дреница је имала 83 сеоска насеља и 1 манастир (од тога 9 засеока).
    У 1921. години при попису становништва Дреница је имала: 90 насеља и 1 манастир (од тога 6 засеока).
    У време мојих испитивања и проучавања Дренице 1934-1937. године, предео Дреница је имао 99 насеља, од тога 1 манастир, 8 колонистичких насеља, од којих 1 варошица и 4 села, 1 рударску „колонију“ и 3 засеока.

    Име

    Предео Дреница добио је име по планинском топониму Дреница, како се назива и река (хидроним) Дреница. Оба ова назива су настала од имена биљке дрен, по којој је и предео добио то име. По народној традицији у Дреници су у старо време биле читаве шуме дреновог дрвећа, које су са намложавањем становништва искрчене и веома проређене. Око изворишта реке Дренице има и данас обиља дренове шуме. Према наведеном, име предела Дреница, дошло је од основе дрен. Уосталом, то се име јавља у значењу cornus masscula, са сличним варијацијама, у језицима свих словенских народа.
    Дакако, нужно је на овом месту истаћи, Дреница се помиње у нашим изворима тек у XIV веку. У Рјечнику хрватскога или српскога језика ЈАЗУ, о овом називу стоји забележено следеће: „Име води и мјесту (као име једној или више вода у Старој Србији), име једноме или више мјеста по свој прилици близу ријеке Дренице. У Српском рјечнику В. Ст. Караџића наводи се о Дреници ово: 1. Вода у Метохији која утиче у Дрим; 2. кнежина око те воде. Из наведенога се јасно види да се под Дреницом данас подразумева предео Дреница, којн чине Горња и Доња Дреница, тај назив има и река Дреница и на крају планина Дреница. 

    Природне везе са суседним пределима

    Као што смо већ поменули, средином мање жупе Горње Дреннце протиче река Дреница, која се улива у Ситницу. Пробијајући се кроз клисуру при уласку у Косово, река Дреница тиме спаја овај предео са Косовом. На другој страни благим улегнућем спојена је Дреница са жупом Лапушником. Као што смо поменули, Клисура Шевар спаја Дреницу са Прекорупљем. Као природна веза ту се истиче још и долина реке Клине. С друге стране Дреница је везана за Косово и Ибарски Колашин долином реке Љуште и преко Голешког превоја. Нигде те природне везе нису тако јако упадљиве. Према гоме, овај предео стоји делимично изолован, природним путем одвојен од суседних предела, образујући једну географску целину, која је са суседним пределима спојена на неколико места, и то не широм да је отворена према њима, већ узаним кланцима везује се за ове. Везу овде поглавито одржавају речне долине сливова Јадранског и Црног мора. Поред тога, дреничко таласасто побрђе једним делом се наставља и у пределе Метохијског подгора. Око предела Дренице местимично се пружају планински венци.

    Извор: ТАТОМИР ВУКАНОВИЋ – ДРЕНИЦА (Друга српска Света Гора), Антропогеографска и етнолошка разматрања на терену и у народу вршена 1934-1937. Године, Треће издање, МУЗЕЈ У ПРИШТИНИ Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић“ у Приштини Центар за очување наслеђа на Косову и Метохији — MNEMOSYNE, Београд 2005.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Срби старинци у пределу Дреници

    Историјска збивања на тлу предела Дренице у XVII веку деловала су те је из деценије у деценију, било све мање српских родова у овом пределу који је у средњем веку био баштина династа Бранковића. То је настављено и у XVIII и XIX веку те је у Дреници остао незнатан број српских стариначких родова. Ја сам забележио о пореклу старинаца у Дреници све податке.
    У селу Доњи Стрмац обитавају 4 куће рода Илић, који припада српској фисној организацији Шаљана (славе Св. Арханђела Михаила). Досељени су у с. Стрмац из с. Горње Клине — Дреница 1835. године, а у Клини су били у то врема чипчије. Имају сроднике у с. Пантину на Косову и у селу Белици у Метохији. Сматрају се као Срби „јерлије“ — старинци Дреничани. Из Горње Клинеје досељено 1 домаћинство. Затим род Петронијевић, 1 кућа, припадају братству Илића и фису Шаљ (али славе Св. Стефана Дечанског).
    У селу Радишеву обитава род Петровићи 1 кућа, припада братству Девеџића, а српском фису Гаш; крсна слава им је Петровдан. Од овога братства иселипа се у старини 1 кућа у Врњачку Бању, а 1879. године 1 кућа у селу Ђаке у Косаници, те 1894. године 1 кућа у селу Рудник — Метохијски подгор.
    У Радишеву обитава и род Пантовић 1 кућа, који припада братству Девеџића. Од овога рода је одсељена једна кућа 1906. године у селу Крлигате — Ибарски Колашин, а једна кућа 1928. године у селу Рудник.
    Емиграцнона кретања (исељавање) српског становништва. — Емиграциона кретања српског становништва из предела Дренице у феудално доба била су знатна.
    У средњовековно феудално доба дреничко село Седларе је било знатно насеље у области Бранковића. Као што је поменуто, године 1455. Седларе је имало 74 куће. Године 1485. иселио се из Седлара род Бижићи. Из Седлара су се Бижићи одселили у Никшић — Црна Гора, где су обитавали око 100 година. Потом, из Никшића су прешли у Котаре, а одатле потом у Берчегу код Глине.
    Као што је познао, 1546. године Турци су преместили у Већин дотадашњег заповедника пожешког Вукашиновића, са задатком, да помера крајину све више на запад и по њој да насељава Србе. Тако, из Србије ту придолази, између осталих, становништво од Старе Рашке — Раса, са Косова, Метохије, Шаре, Подриме, па је свакако та миграциона струја захватила и дреничке Србе, који су били као спона између Срба на Косову и у Метохији.
    Приликом српско-арбанашког устанка 1689-1690. године у Метохији и на Косову, свакако да су извесног удела имали и Арбанаси и Срби из Дренице, иначе познати као веома борбен и слободољубив етнички елеменат. Заслуге за овај устанак понајвише припадају генералу Пиколоминију, који је због својег предусретљивог и праведног држања уживао оданост Срба и Арбанаса на Косову и Метохији, који су му радо прилазили као саборци. Овај заједнички устанак Срба и Арбанаса на Косову и Метохији, на страни Аустрије против Турске, као што је у науци истакнуто, није уродио плодом, те су Турци према устаницима, Србима православне и Арбанасима католичке вере, поступили веома свирепо, преко своје казнене експедиције. Ови историјски догађаји били су од утицаја те су многи крајеви Косова и Метохије готово опустели. Раније густо српско становништво око Вучитрна, Трепче и Приштине је сасвим разређено.
    Ова имиграциона кретања захватила су и суседну Дреницу, одакле је извесно српско становништво струјало на север у северну Србију и Војводину, а допирало је и у Босну и Херцеговину. Наскоро је дошло и до другог устанка Срба и Арбанаса у Старој Србији против Турака 1727-1739. године. Овај је устанак проузроковао другу сеобу Срба из Метохије и Косова, заједно са Дреницом и осталим пределима косовско-метохијских земаља. Извесна имиграциона кретања Срба из Дренице била су у доба Кочине Крајине крајем XVIII в. и у доба Првог и Другог српског устанка почетком XIX века. Сиромаштло Арбанаса у земљи матици Арбанији, које су турске феудалне власти искористиле да их придобију у ислам, а и да им доделе српске земље у косовско — метохијским крајевима, довело је до честих емиграционих кретања Арбанаса из Арбаније у метохијско — косовске земље. Ова миграциона струја Арбанаса јавља се још крајем XVI века и непрекидно се одржава све до краја XIX века, погађајући између свих крајева косовско — метохијских области, понајвише баш Дреницу, једну од најлепших пољопривредних земаља Косова и Метохије.  
    До половине XIX века било је у појединим селима заосталих српских родова, а од тога доба предео Дреница бива скоро етничко чисто насељена Арбанасима, уз бројне поарбанашене српске домородачке родове.

    Порекло

    Код Срба у пределу Дреници, подрекло означава род, родовско презивање. Оно је везано крвним сродством. Каткад се памти и братственичка припадност припадника „подрекла”, као и припадност фису. Сви припадници једнога подрекла живе у сродничкој задрузи, или као „одељаци“ у посебним кућама. Увек им је заједничка крсна или родовска слава.

    Извор: ТАТОМИР ВУКАНОВИЋ – ДРЕНИЦА (Друга српска Света Гора), Антропогеографска и етнолошка разматрања на терену и у народу вршена 1934-1937. Године, Треће издање, МУЗЕЈ У ПРИШТИНИ Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић“ у Приштини Центар за очување наслеђа на Косову и Метохији — MNEMOSYNE, Београд 2005.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Преглед становништва у пределу Дреници по родовима,
    броју кућа, етничкој припадности, према мојим испитивањима 1934-1937. године

    1. Бакс: арбанашких родова 9, са 33 куће. Од тога поарбанашених Срба 1 род, са 4 куће.
    2. Бањица (Горња Дреница): арбанашких родова 6, са 32 куће. Цигана— Мађупа, 1 род са 1 кућом.
    3. Бањица (Доња Дреница): арбанашких родова 13, са 68 кућа. Колониста Срба: 6 родова, са 10 кућа. Цигана Габеља: 6 фамилија, са 6 черги — колиба.
    4. Беженић: арбанашких родова 6, са 7 кућа. Цигана Мађупа: 1 род, са 1 кућом.
    5. Бериш: арбанашких родова: 1, са 12 кућа.
    6. Бечић: арбанашких родова 3, са 13 кућа. Колониста Срба и Црногораца, 8 родова са 10 кућа.
    7. Броћна: арбанашких родова 14, са 74 куће. Срби староседеоци 1 род, са 1 кућом. Колонисти Срби и Црногорци 22 рода са 35 кућа. Уз то: Американац црногорског порекла 1 род са 1 кућом, и Хрват 1 род са 1 кућом.
    8. Васиљево: арбанашких родова 6, са 22 куће.
    9. Витак: арбанашких родова 5 са 32 куће. Колонисти: Срби родова 8, са 9 кућа, Албанаца 1 род са 1 кућом.
    10. Врбовац: арбанашких родова19, са 41 кућом. Цигани: Мађупи 1 род, са 2 куће и Габељи, 1 род са 1 кућом — колибом.
    11. Вуковац: арбанашких родова 9, са 22 куће.
    12. Вучак: арбанашких родова 4, са 18 кућа.
    13. Галица: арбанашких родова 7, са 28 кућа. Цигана Мађупи 1 род, са 3 куће. Колонисти Срби и Црногорци 2 рода са 2 куће.
    14. Гладно село: арбанашких родова 5, са23 куће. Цигани Мађупи 7 родова са 10 кућа, Цигана Габеља 2 рода са 3 куће.
    15. Глобаре: арбанашких родова 5, са 44 куће. Срби колонисти: 8 родова са 8 кућа.
    16. Глоговац: арбанашких родова 5, са 46 кућа.
    17. Годанце: арбанашких родова 4, са 16 кућа.
    18. Горња Кпина: арбанашких родова 10, са 56 кућа. Срби на купљеном имању 2 рода, са 2 куће. Колонисти Срби и Црногорци 20 родова, са 25 кућа.
    19. Горња Коратица: арбанашких родова 10, са 25 кућа. Колонисти Срби и Црногорци 4 рода, са 7 кућа.
    20. Горња Фуштица: арбанашких родова 3, са 18 кућа.
    21. Горње Обриње: арбанашких родова 12, са 84 куће.
    22. Горње Преказе: арбанашких родова 11, са 98 кућа. Колонисти Срби и Црногорци 11 родова, са 13 кућа.
    23. Горњи Забел: арбанашки род 1, са 11 кућа.
    24. Горњи Обилић: арбанашких родова 6, са 23 куће.
    25. Градица: арбанашких родова 10, са 50 кућа. Цигани Мађупи 2 рода, са 6 кућа.
    26. Дивљак: арбанашких родова 3, са 9 кућа.
    27. Доброшевац: арбанашких родова 12, са 36 кућа. Цигани Мађупи 1 род, са 1 кућом. Цигани Габељи 1 род, са 6 колиба—черги, Колонисти Срби и Црногорци 3 рода, са 3 куће.
    28. Доманек: арбанашких родова 4, са 11 кућа.
    29. Доња Клина: арбанашких родова 8, са 60 кућа. Свих 8 родова су поарбанашени Власи.
    30. Доња Коратица: арбанашких родова 5, са 33 куће. Од тога пореклом Бошњаци 4 рода, са 31 кућом — поарбанашени.
    31. Доња Фуштица: арбанашких родоваП, са 47 кућа. Срби и Црногорци житељи на купљеној земљи 2 рода, са 2 куће. Колонисти Срби 4 рода, са 6 кућа. Габељи Цигани 1 род, са 3 колибе.
    32. Доње Обриње: арбанашких родова 11, са 89 кућа. Од тога српског порекла — поарбанашени Срби 6 родова, са 64 куће.
    33. Доње Преказе: арбанашких родова 16, са 54 куће.
    34. Доњи Забел: арбанашких родова 10, са 18 кућа. Срба на купљеној земљи 1 род, са 1 кућом Колонисти Срби и Црногорци рода 4, са 4 куће.
    35. Доњи Обилић: арбанашких родова 10, са 51 кућом. Од тога су поарбанашени Срби 3 рода, са 39 кућа. колонисти: Арбанаси 1 род, са 1 кућом и Цигани Мађупи 1 род, са 1 кућом.
    36. Доњи Стрмац: српских родова 3, са 12 кућа. Арбанаса 1 род, са 4 куће.
    37. Дошевце: арбанашких родова 2, са 9 кућа.
    38. Дубовце: арбанашких родова 13, са 33 куће. Од тога су 1 род поарбанашени Срби јерлије, са 5 кућа. Колонисти Срби и Цркогорци: 3 рода, са 7 кућа. Колонисти Арбакаси: 1 род, са 1 кућом.
    39. Дуга: арбанашких родова 2, са 9 кућа.
    40. Избица: арбанашких родова 3, са 20 кућа. Сва три рода су поарбанашени Срби јерлије.
    41. Кишна Река: арбанашких родова 11, са 52 куће. Од тога 2 рода, са 19 кућа су поарбанашени Срби.
    42. Кладерница: арбанашких родова 8, са 53 куће. Од тога поарбанашени Цигани Мађупи 1 род, са 8 кућа.
    43. Клечка: арбанашки род 1, са 9 кућа.
    44. Кожица: арбанашких родова 3, са 19 кућа. Цигани Мађупи 1 род, са 2 куће. Овај мађупски род су поарбанашени српски Раденовци.
    45. Коморане: арбанашких родова 11, са 55 кућа. Од тога 2 рода, са 14 кућа су поарбанашени Срби. Цигани Мађупи 3 рода, са 3 куће. Колонисти Срби и Црногорци 38 родова, са 70 кућа.
    46. Корачица: арбанашких родова 5, са 15 кућа.
    47. Которе: српских родова 6, са 10 кућа. Арбанашка рода 2, са 15 кућа.
    48. Крајково: арбанашких родова 6, са 30 кућа. колонисти Срби и Црногорци 8 родова, са 9 кућа.
    49. Крајмировци: арбанашких родова 4, са 78 кућа. Од тога су 3 рода, са 48 кућа поарбанашени Срби.
    50. Краљевић Томислав: колонисти Срби и Црногорци, родова 17, са 26 кућа.
    51. Краљица: колонисти Црногорци, родова 21, са 44 куће.
    52. Красалић: арбанашких родова 3, са 10 кућа.
    53. Красмировци: арбанашких родова 2, са 24 куће.
    54. Крст Брдо: колонисти Срби и Црногорци родова 20, са 25 кућа.
    55. Крушевац: арбанашких родова 3, са 20 кућа.
    56. Кућица: арбанашких родова 3, са 23 куће. Цигана Мађупа 1 род, са 1 кућом.
    57. Лауша: арбанашких родова 26, са 92 куће. Од тога 6 родова, са 22 куће поарбанашени Срби. Посрбљени Раденовци 7 родова, са 16 кућа поарбанашени.
    58. Ликовце: арбанашких родова 10, са 38 кућа. Цигана Мађупа 1 род, са 1 кућом.
    59. Ликошане: арбанашких родова 6, са 22 куће. Од тога поарбанашених Срба 3 рода, са 13 кућа. Колонисти Срби и Црногорци 4 рода, са 4 куће.
    60. Лудовић: арбанашких родова 2, са 2 куће. Оба рода су поарбанашени Срби. Посрбљени Раденовци 3 рода, са 4 куће поарбанашени.
    61. Љубовац: арбанашких родова 9, са 71 кућом. Од тога 4 рода, са 43 куће поарбанашени Срби. Колонисти Срби и Црногорци 7 родова, са 7 кућа.
    62. Манастир Девич: монаха 3 (1936 год.).
    63. Марина: арбанашких родова 7, са 29 кућа.
    64. Микушница: арбанашких родова 6, са 35 кућа. Цигана Мађупа 1 род, са 1 кућом. Колонисти Црногорци 2 рода, са 3 куће.
    65. Мирена: арбанашких родова 4, са 16 кућа.
    66. Мокрмаљ: арбанашких родова 3, са 22 куће. Од тога 2 рода, са 8 кућа поарбанашени Срби јерлије. Колонисти Црногорци 8 родова, са 11 кућа.
    67. Нековце: арбанашких родова 13, са 79 кућа.
    68. Ново Пољанце: колонисти Срби и Црногорци родова23, са 49 кућа.
    69. Ново Село: колонисти Црногорци родова 9, са 13 кућа.
    70. Ново Чикатово: српских родова 1, са 1 кућом на купљеној земљи. Јеврејских родова 1, са 1 кућом. Колонисти Срби и Црногорци родова 73, са 95 кућа. Руских родова 3, са 4 куће. Укупно 68 родова, са 101 кућом. 
    71. Овчарево: арбанашких родова 10, са 40 кућа. од тога 1 род са 4 куће поарбанашени Срби.
    72. Петраштица: арбанашких родова 4, са 44 куће. Цигана Мађупа 1 род, са 2 куће.
    73. Плужина: арбанашких родова 6, са 26 кућа. Од тога поарбанашених Срба 5 родова, са 23 куће.
    74. Поклек: арбанашких родова 7, са 22 куће. Од тога поарбанашених Срба 2 рода, са 6 кућа. колонисти Срби 1 род, са 1 кућом.
    75. Полужа: арбанашких родова 5, са 24 куће.
    76. Полужа заселак: колонисти Срби и Црногорци 10 родова, са 13 кућа.
    77. Пољанце: арбанашких родова 10, са 55 кућа. Од тога поарбанашених Срба 1 род, са 7 кућа. поарбанашених Влаха 4 рода, са 30 кућа. колонисти Арбанаси 1 род, са 1 кућом.
    78. Преловце: арбанашких родова 3, са 12 кућа.
    79. Радишево: српских родова 8, са 13 кућа, јерлија Срба. Арбанашких родова 5, са 13 кућа. Колонисти Срби 2 рода, са 2 куће.
    80. Ракитница: арбанашких родова 4, са 33 куће. Од тога 3 рода, са 29 кућа су поарбанашени Срби.
    81. Резало: арбанашког порекла родова 14, са 98 кућа. Сви су родови поарбанашени Срби, и три братства.
    82. Русиновце: арбанашких родова 4, са 20 кућа.
    83. Седларе: арбанашких родова 5, са 40 кућа. Од тога поарбанашених Срба 4 рода, са 44 куће.
    84. Србица, варошица: колонисти Срби и Црногорци родова 32, са 41 кућом; Хрвати 1 род, са 1 кућом.
    85. Средња Клина: арбанашких родова 5, са 14 кућа. Од тога 2 рода, са 9 кућа поарбанашени Власи. Срби 1 род са 1 кућом, купљено имање. Колонисти Срби 3 рода, са 6 кућа.
    86. Станковац: арбанашких родова 12, са 48 кућа. Цигани Мађупи 2 рода, са 2 куће. Колонисти Срби 4 рода, са 4 куће.
    87. Старо Чикатово: арбанашких родова 7, са 42 куће. Колонисти Срби и Црногорци 2 рода, са 2 куће.
    88. Тица: арбанашких родова 3, са 21 кућом. Од тога 1 род, са 9 кућа су поарбанашени Срби.
    89. Трдевац: арбанашких родова 3, са 21 кућом. Од тога 1 род, са 9 кућа су поарбанашени Срби.
    90. Трнава: арбанашких родова 1, са 6 кућа. Поарбанашених Цигана Мађупа 1 род, са 5 куће.
    91. Трнавце: арбанашких родова 5, са 27 кућа. свих 5 родова су поарбанашени Срби. колонисти Срби и Црногорци родова 7, са 7 кућа. Колонисти Цигани Мађупи 1 род, са 1 кућом.
    92. Трстеник: арбанашких родова 26, са 101 кућом. Од тога поарбанашени Срби 4 рода, са 15 кућа. колонисти Срби и Црногорци 9 родова, са 15 кућа. Колонисти Цигани Мађупи 1 род, са 2 куће.
    93. Турићевац: арбанашких родова 9, са 36 кућа. Од тога поарбанашених Срба 4 рода, са 22 куће.
    94. Тушиље, заселак: арбанашких родова 9, са 36 кућа. Од тога поарбанашених Срба 4 рода, са 22 куће.
    95. Ћирез: арбанашких родова 4, са 20 кућа. Колонисти Срби и Црногорци 7 родова, са 17 кућа.
    96. Чубрељ: арбанашких родова 15, са 44 куће. Од тога поарбанашених Срба 4 рода, са 9 кућа. Колонисти Срби 11 родова, са 13 кућа.
    97. Штрбулово: арбанашких родова 2, са 29 кућа.
    98. Штутица: арбанашких родова 5, са 42 куће.

    Према изнетоме, у раздобљу 1934-1937. године у пределу Дреници је била следећа популациона слика, према мојим етнографско — антропогеографским испитивањима.
    Срби сталноседеоци: 25 родова, са 45 кућа. Манастир Девич, са 3 монаха.
    Арбанаси: родова 606, са 2937 кућа. Од тога: поарбанашених Срба 87, са 582 куће. Поарбанашених Влаха родова 18, са 152 куће. Поарбанашених Бошњака муслиманске вере рода 4, са 31 кућом. поарбанашених Цигана Мађупа родова 6, са 41 кућом. Поарбанашених посрбљених Раденоваца родова 10, са 20 кућа.
    Цигани: Мађупи 28 родова, са 53 куће. Цигана Раденоваца 3 рода, са 4 куће. Габеља 11 фамилија, са 19 домова.
    Јевреји: 1 род, са 1 кућом.
    Колонисти: Срби и Црногорци родова 430, са 692 куће.
    Американци црногорског порекла 1 род, са 1 кућом.
    Хрвати 2 рода, са 2 куће.
    Руси 3 рода, са 4 куће.
    Арбанаси 4 рода, са 4 куће.
    Цигани Мађупи 2 рода, са 2 куће.
    Укупно је било родова 1116, са 3764 кућа и уз то 1 православни манастир, са 3 калуђера.

    Извор: ТАТОМИР ВУКАНОВИЋ – ДРЕНИЦА (Друга српска Света Гора), Антропогеографска и етнолошка разматрања на терену и у народу вршена 1934-1937. Године, Треће издање, МУЗЕЈ У ПРИШТИНИ Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић“ у Приштини Центар за очување наслеђа на Косову и Метохији — MNEMOSYNE, Београд 2005.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top