Порекло презимена, село Љубовац (Србица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Љубовац, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. Порекло становништва села Љубовац, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Љубовац (Србица)

Порекло презимена, село Љубовац (Србица)

Порекло становништва села Љубовац, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај, тип села и гробља.

Љубовац је село џематског типа родоначелници данашњих котила, била су три брата: Амза, Мустафа и Мићо. Они су основали и три сеоске махале, а исто тако поред махала и посебна махалска гробља. Родовска гумна се налазе у сеоским окућницама, али има случајева да по неколико кућа имају зеједничко гумно. У окућницама се налазе и родовски бунари са пијаћом водом.

Историјат назива села и остали подаци о селу.

Према катастарском попису област Бранковића из 1455. године наводи се у Дреници насеље Љубојевић, са једном кућом која је припадала Ђорђу, сиромаху, а доносила је феудалцу доходак од 25 акчи. У години 1477. бележи се као Љубојевића, а 1487. године, као Љубовица. Свакако, то је данашње сеоско насеље Љубовац.

Према попису становништва из 1941. године Љубовац је имао 343 становника.

Према статистичким подацима из 1921. године, Љубовац је имао 315 становника, са 47 домова.

Порекло становништва.

Према проучавањима насеља и порекла становништва из 1935. Године Љубовце је имало следеће популационо стање.

А р б а н а с и:

-Амзовић, фис Гаш, 7 кућа.

-Османовић, фис Гаш, 10 кућа. Од овог рода једно домаћинство је одсељено 1930. године у село Чикатово – Дреница, а једна кућа у Арбанију.

-Ајризовић, фиш Гаш, 12 кућа.

Родови Османовић и Ајризовић припадају истом братству.

-Таировић, фис Гаш, 6 кућа.

-Мућовић (Исовић), фис Гаш, 9 кућа. Од овога рода одселило се једно домаћинство 1917. године у дреничко село Преказе.

-Бајрамовић, фис Гаш, 3 куће. Од овога рода једно домаћинство је одсељено у Арбанију 1920. године, а једно домаћинство је без мушке линије наследства.

-Јаовић, фиса Гаш, 6 кућа. Од овога рода једно домаћинство се одселило у Арбанију 1920. године.

-Алиловић, фис Гаш, 7 кућа.

Родови: Таировић, Мућовић и Бајрамовић припадају братству Османовић. Родови: Ајризовић, Османовић и Мустафовић, припадају братству Османовић. Сви су српског порекла, а старином су из варошице Истока у Метохијском Подгору. Доселили су се као Срби у Дреницу 1685. године и настанили се у село Љубовац. Из православља су прешли у ислам 1745. године па су се временом поарбанасили.

Срби и Црногорци (колонисти):

-Николић, 1 кућа, славе Св. Андрију Првозваног, прислужују Петровдан. Досељени су иу села Сочанице — Косово 1926. године као колонисти.

-Милентијевић, 1 кућа, славе Митровдан. а прислужују Петровдан. Досељени су из села Рудина — Косово.

-Миливојевић, 1 кућа, славе Св. Николу, прислужују Св. Николу Летњег. Досељени су као колонисти 1933. године из села Придвљрице – Косово.

-Кривокапић, 1 кућа, славе Св. Јована Крститеља, а прислужују Св. Николу „Младог“. Досељени су из Клачине – Никшић, старином су Цуце.

-Ковач, 1 кућа, славе Св. Стевана 9. јануара („Шепандан“). досељени су као колонисти из села Сабље – Невесиње.

-Јаблановић, 1 кућа, славе Св. Јована Крститеља, прислужују Св. Joвана Тлавосечу“, досељени су из Сочанице – Косово.

-Илић, 1 кућа, славе Св. Николу, прислужују Св. Николу Летњег. Досељени су из села Станишинца – Трстеник.

Према изнетоме у 1935. години у Љубовцу је било родова: арбанашких 9. са 71 кућом. Од тога су била 4 рода, са 43 куће српскога порекла, који су се поарбанасили.

Српских и црногорских колонистичких родова је било 7, са 7 кућа.

Према попису становништва из 1948. године, Љубовац је имао 531 становника, од тога 257 мушких и 274 женских, са 69 кућа.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top